Апостоловски: Македонија изгубљена у преводу

Македонски модел решавања спорова у региону показао је да је утицај Америке снажнији од воље народа изражене на референдуму

За сада је Зоран Заев свестан да на сцени остају играчи који треба да послуже Американцима у чишћењу руског и кинеског утицаја, али ће се свакако сетити ноћи када је његов претходник Никола Груевски спаковао кофере, не водећи превише рачуна о скривању трагова.

Под сенком заставе НАТО-а, пред многобројним насмејаним званицама, није било табле на којој је свих ових година писало: Влада Републике Македоније. Натпис је скинут, а земља у којој сунце вечно сја чека нову крштеницу коју ће издати „Службени гласник”.

Еуфорични оптимизам америчких и европских званичника, који у имену Република Северна Македонија виде нове геополитичке обрисе Балкана, оправдан је. На хоризонту остају само Србија и Босна, како би се коначно склопила НАТО пузла уклетог полуострва, док се грађани мире са својим новим идентитетом и судбином.

Један од мојих пријатеља, македонски интелектуалац, непрскани натовац, каже ми како је необичан осећај за једног педесетогодишњака да је клониран у геополитичкој лабораторији за вештачку оплодњу. Када се брије, пред огледалом види своје лице, потом се уштине да провери да ли је то заиста он, а када се увери да јесте, као необична беба са седом главом, признаје да се осећа као маторац који поново иде у обданиште. Победничка политичка елита цртаће му кругове и учити га да је сада Северни Македонац у Северноатлантској алијанси. „Ништа више није под контролом разумног македонског грађанина”, смеје се новом имену и новој крштеници коју треба да добије, баш као и његова влада.

Пре неколико дана у Велесу, где готово да и нема Албанаца, градоначелник Северни Македонац није разумео шта новинар Албанац пита министра Албанца, на албанском језику. Када је градоначелник предложио да причају на северномакедонском језику, министар га је упозорио да се придржава закона о двојезичности. Човек у свом граду, на својој прес-конференцији, ништа не разуме, док му албански министар лаконски каже да следећи пут обезбеди преводиоца. Градоначелник Велеса није морао да извади огледалце, како би приметио да му расту уши, јер је почео да личи на племениту животињу која по планинама Македоније носи самар. Заћутао је, изгубљен у преводу.

Нова политичка звезда Запада на Балкану, премијер Зоран Заев, бацивши коцку и прешавши Вардар, уместо Рубикона, решио је 27 година дуг споразум с Грчком око имена у договору с мутираним левичарем Алексисом Ципрасом, поставши идеални манекен за решавање регионалних евергрин питања. Тачно 100 година после Версајске конференције, када су такође цртане нове границе и крштенице.

Хоће ли Заев постати Цезар? За сада је свестан да на сцени остају играчи који треба да послуже Американцима у чишћењу руског и кинеског утицаја. Али свакако ће се сетити ноћи када је добио извештај од тајне службе да његов претходник Никола Груевски пакује кофер и улази у лимузину, не водећи превише рачуна о скривању трагова. Да ли је тада Зоран видео себе како за неколико година, или можда деценију, чини то исто?

Седећи у својим кабинетима, политички босови региона и локални шефови шпијунских експозитура знали су у сваком тренутку путању лимузине у којој је на задњем седишту седео Никола Груевски, бивши боксер и човек који је с Божом Ђелићем увео у Србију ПДВ. Из својих централа, моћни момци добили су исту поруку: ослободите му пут, док су истовремено регионални медији пуштали спинове о доскорашњем моћном премијеру, господару македонског неба и земље, како би му се још теже ушло у траг.

Сви су, дакле, знали све, али нико није мрднуо прстом да заустави Николу, који се дрзнуо да удари на америчког амбасадора Бејлија, покушавајући да га протера из Македоније. Уместо Бејлија, отишао је Никола, док ће на лето Бејли, праћен фанфарама, напустити Северну Македонију. На његово место доћи ће америчка амбасадорка која столује у Атини. Симболичан дипломатски трансфер у летњем прелазном року.

До тада ће Македонија добити новог председника, уместо Ђорђа Иванова, који није присуствовао церемонији подизања НАТО заставе. Некадашња сенка од човека, после пада Груевског, оставши сам, показао се да је саздан од много чвршћег материјала него што се то икоме чинило, противећи се Преспанском договору.

Ко ће заменити Иванова, наслоњеног на руско раме? Спекулисало се чак да је непослушни македонски шеф државе у кућном притвору, како не би разбуктао патриотска осећања опозиционог ВМРО-ДПМНЕ, који је преузео Христијан Мицкоски. Да ли је он био трбухозборац избеглице Груевског или су и Мицкоског Американци нежно преузели у своје скуте, јер није бомбардовао хиљадама амандмана седницу Собрања, како би опструирао ратификацију Преспанског споразума.

На први поглед, шеф дипломатије и главни оперативац усвајања Преспанског споразума Никола Димитров идеалан је председнички кандидат, с типичним породичним бекграундом. Његова мајка је један од оснивача ВМРО-ДПМНЕ, али, мајка као мајка, сада лобира код Американаца да њен син постане – отац нације!

Међутим, Димитров се противио Охридском споразуму после оружане побуне Албанаца 2001 године, што му Албанци никако не заборављају, па рефлектори поново осветљавају лице шефа Собрања Талата Џаферија. Некадашњи официр ЈНА и командант наоружаних Албанаца, редизајниран у углађеног политичара, златна је америчка акција и у избору новог шефа државе. Како је пожељни Димитров у младости имао превише патриотског у врелој, македонској крви, и поред симпатија Вашингтона и промењене крвне групе, може извисити у председничкој трци.

Македонски модел решавања спорова у региону показао је да је утицај Америке снажнији од воље народа изражене на референдуму и да само њихови пожељни играчи остају на сцени. Али, чак и када им све учине, попут Мила Ђукановића, никада неће знати да ли ће остати визионари или ће завршити у неком смешном видеу. Сценарио је савршен. Политичари су каскадери, а грађани статисти! Чак је замењен и амерички дипломата Брајан Хојт Ји, који је започео операцију „Северна Македонија”, али сигурно није враћен у обданиште.

 

Извор Политика, 17. фебруар 2019.