Apostolovski: Makedonija izgubljena u prevodu

Makedonski model rešavanja sporova u regionu pokazao je da je uticaj Amerike snažniji od volje naroda izražene na referendumu

Za sada je Zoran Zaev svestan da na sceni ostaju igrači koji treba da posluže Amerikancima u čišćenju ruskog i kineskog uticaja, ali će se svakako setiti noći kada je njegov prethodnik Nikola Gruevski spakovao kofere, ne vodeći previše računa o skrivanju tragova.

Pod senkom zastave NATO-a, pred mnogobrojnim nasmejanim zvanicama, nije bilo table na kojoj je svih ovih godina pisalo: Vlada Republike Makedonije. Natpis je skinut, a zemlja u kojoj sunce večno sja čeka novu krštenicu koju će izdati „Službeni glasnik”.

Euforični optimizam američkih i evropskih zvaničnika, koji u imenu Republika Severna Makedonija vide nove geopolitičke obrise Balkana, opravdan je. Na horizontu ostaju samo Srbija i Bosna, kako bi se konačno sklopila NATO puzla ukletog poluostrva, dok se građani mire sa svojim novim identitetom i sudbinom.

Jedan od mojih prijatelja, makedonski intelektualac, neprskani natovac, kaže mi kako je neobičan osećaj za jednog pedesetogodišnjaka da je kloniran u geopolitičkoj laboratoriji za veštačku oplodnju. Kada se brije, pred ogledalom vidi svoje lice, potom se uštine da proveri da li je to zaista on, a kada se uveri da jeste, kao neobična beba sa sedom glavom, priznaje da se oseća kao matorac koji ponovo ide u obdanište. Pobednička politička elita crtaće mu krugove i učiti ga da je sada Severni Makedonac u Severnoatlantskoj alijansi. „Ništa više nije pod kontrolom razumnog makedonskog građanina”, smeje se novom imenu i novoj krštenici koju treba da dobije, baš kao i njegova vlada.

Pre nekoliko dana u Velesu, gde gotovo da i nema Albanaca, gradonačelnik Severni Makedonac nije razumeo šta novinar Albanac pita ministra Albanca, na albanskom jeziku. Kada je gradonačelnik predložio da pričaju na severnomakedonskom jeziku, ministar ga je upozorio da se pridržava zakona o dvojezičnosti. Čovek u svom gradu, na svojoj pres-konferenciji, ništa ne razume, dok mu albanski ministar lakonski kaže da sledeći put obezbedi prevodioca. Gradonačelnik Velesa nije morao da izvadi ogledalce, kako bi primetio da mu rastu uši, jer je počeo da liči na plemenitu životinju koja po planinama Makedonije nosi samar. Zaćutao je, izgubljen u prevodu.

Nova politička zvezda Zapada na Balkanu, premijer Zoran Zaev, bacivši kocku i prešavši Vardar, umesto Rubikona, rešio je 27 godina dug sporazum s Grčkom oko imena u dogovoru s mutiranim levičarem Aleksisom Ciprasom, postavši idealni maneken za rešavanje regionalnih evergrin pitanja. Tačno 100 godina posle Versajske konferencije, kada su takođe crtane nove granice i krštenice.

Hoće li Zaev postati Cezar? Za sada je svestan da na sceni ostaju igrači koji treba da posluže Amerikancima u čišćenju ruskog i kineskog uticaja. Ali svakako će se setiti noći kada je dobio izveštaj od tajne službe da njegov prethodnik Nikola Gruevski pakuje kofer i ulazi u limuzinu, ne vodeći previše računa o skrivanju tragova. Da li je tada Zoran video sebe kako za nekoliko godina, ili možda deceniju, čini to isto?

Sedeći u svojim kabinetima, politički bosovi regiona i lokalni šefovi špijunskih ekspozitura znali su u svakom trenutku putanju limuzine u kojoj je na zadnjem sedištu sedeo Nikola Gruevski, bivši bokser i čovek koji je s Božom Đelićem uveo u Srbiju PDV. Iz svojih centrala, moćni momci dobili su istu poruku: oslobodite mu put, dok su istovremeno regionalni mediji puštali spinove o doskorašnjem moćnom premijeru, gospodaru makedonskog neba i zemlje, kako bi mu se još teže ušlo u trag.

Svi su, dakle, znali sve, ali niko nije mrdnuo prstom da zaustavi Nikolu, koji se drznuo da udari na američkog ambasadora Bejlija, pokušavajući da ga protera iz Makedonije. Umesto Bejlija, otišao je Nikola, dok će na leto Bejli, praćen fanfarama, napustiti Severnu Makedoniju. Na njegovo mesto doći će američka ambasadorka koja stoluje u Atini. Simboličan diplomatski transfer u letnjem prelaznom roku.

Do tada će Makedonija dobiti novog predsednika, umesto Đorđa Ivanova, koji nije prisustvovao ceremoniji podizanja NATO zastave. Nekadašnja senka od čoveka, posle pada Gruevskog, ostavši sam, pokazao se da je sazdan od mnogo čvršćeg materijala nego što se to ikome činilo, protiveći se Prespanskom dogovoru.

Ko će zameniti Ivanova, naslonjenog na rusko rame? Spekulisalo se čak da je neposlušni makedonski šef države u kućnom pritvoru, kako ne bi razbuktao patriotska osećanja opozicionog VMRO-DPMNE, koji je preuzeo Hristijan Mickoski. Da li je on bio trbuhozborac izbeglice Gruevskog ili su i Mickoskog Amerikanci nežno preuzeli u svoje skute, jer nije bombardovao hiljadama amandmana sednicu Sobranja, kako bi opstruirao ratifikaciju Prespanskog sporazuma.

Na prvi pogled, šef diplomatije i glavni operativac usvajanja Prespanskog sporazuma Nikola Dimitrov idealan je predsednički kandidat, s tipičnim porodičnim bekgraundom. Njegova majka je jedan od osnivača VMRO-DPMNE, ali, majka kao majka, sada lobira kod Amerikanaca da njen sin postane – otac nacije!

Međutim, Dimitrov se protivio Ohridskom sporazumu posle oružane pobune Albanaca 2001 godine, što mu Albanci nikako ne zaboravljaju, pa reflektori ponovo osvetljavaju lice šefa Sobranja Talata Džaferija. Nekadašnji oficir JNA i komandant naoružanih Albanaca, redizajniran u uglađenog političara, zlatna je američka akcija i u izboru novog šefa države. Kako je poželjni Dimitrov u mladosti imao previše patriotskog u vreloj, makedonskoj krvi, i pored simpatija Vašingtona i promenjene krvne grupe, može izvisiti u predsedničkoj trci.

Makedonski model rešavanja sporova u regionu pokazao je da je uticaj Amerike snažniji od volje naroda izražene na referendumu i da samo njihovi poželjni igrači ostaju na sceni. Ali, čak i kada im sve učine, poput Mila Đukanovića, nikada neće znati da li će ostati vizionari ili će završiti u nekom smešnom videu. Scenario je savršen. Političari su kaskaderi, a građani statisti! Čak je zamenjen i američki diplomata Brajan Hojt Ji, koji je započeo operaciju „Severna Makedonija”, ali sigurno nije vraćen u obdanište.

 

Izvor Politika, 17. februar 2019.