Њујорк тајмс: Неслагање Европљана и Трампове администрације бурно и отворено

"Евроатлантске везе постају напете. "Видимо да се стварају нове пукотине и да се продубљују старе", приметио је Лавров

Неслагање Европе и администрације америчког председника Доналда Трампа је током годишње конференције о безбедности у Минхену постало отворено и бурно, тврде дипломате и аналитичари и упозоравају да би пукотине у трансатлантским везама могле да искористе Русија и Кина, пише Њујорк тајмс.

Европски лидери дуго су бринули да би изјаве председника САД Доналда Трампа и његове поруке на Твитеру могле да нашкоде трансатлантском савезу који постоји седам деценија. Како наводи лист, надали су се да ће тај савез издржати притисак.

Високи немачки званичник, који је тражио да остане анониман, на то је слегнуо раменима и рекао: „Нико више не верује да је Трампу стало до ставова или интереса савезника“.

Непосредна опасност је, како су упозорили дипломате и обавештајни званичници, то што постоји ризик да ће те „трансатлантске пукотине“ сада да искористе Русија и Кина.

Чак и уобучајено суморан руски министар иностраних послова Сергеј Лавров са задовољством је приметио да евроатлантске везе постају „напете“. „Видимо да се стварају нове пукотине и да се продубљују старе“, рекао је Лавров.

И изван оквира садашње администрације, све већи број Европљана верује да односи са САД никада више неће бити исти.

Дугогодишњи аналитичар немачко-америчких односа Карл Кајзер рекао је да после две године мандата председника Трампа, вец́ина Француза и Немаца верује Русији и Кини више него САД.

Било је међутим знакова да сви амерички и европски лидери нису били вољни тако лако да одустану од трансатлантског савеза.

Да би показали солидарност са Европом, више од 50 америчких конгресмена, републиканаца и демократа, присуствовало је Минхенској безбедносној конференцији.

О опасностима унилатералних акција трансатлантских партнера у Минхену су говориле немачка канцеларка Ангела Меркел, за коју Њујорк тајмс наводи да је одржала необично страствен говор, и министарка одбране Немачке Урсула фон де Лејен.

Меркел је између осталог критиковала америчко повлачење из Сирије које, како је оценила, само може да иде на руку Русији и Ирану.

Њен став дели шеф француске дипломатије Жан-Ив ле Дријан који је рекао да је за њега америчка политика у Сирији „мистерија“.

На коментар републиканске сенаторке Линдзи Грејем да ће САД задржати „одређене капацитете“ у Сирији, иначе дипломатски одмерен француски министер је саркастично одговорио „А, па ту су добре вести. Нисам знао… Баш се радујем због тога“, рекао је.

Потпредседник САД Мајк Пенс, који је говорио после Меркел у Минхену, наишао је на мртву тишину када је покушао да изврши притисак на савезнике да се повуку из нуклеарног споразума са Ираном.

Европски савезници сматрају да је тај споразум виталан за европску безбедност и неширење нуклеарног оружја.

Пенс је у говору похвалио Трампа и оно што је назвао обновом америчког лидерства на Западу. Европљани, међутим, нису били убеђени, наводи Њујорк тајмс.

Све вец́и број европских гласова упозорава да неће бити повратка на старо у трансатлантским односима.

Норберт Ретген, који је на челу Спољополитичког одбора немачког парламента, сматра да Трамп није узрок, већ „симптом тектонских померања у геополитици који су довели до повратка ривалства великих сила и центрифугалних сила које воде даље од мултилатерализма“.

„У ери после Трампа неће бити повратка на еру пре Трампа“, рекао је Ретген и додао да је безбедност Европе коју гарантују САД била статус кво.

„То се неће поновити“, навео је немачки званичник.

 

Извор Бета/Н1, 18. фебруар 2019.