Putin održao godišnji govor: Nećemo više kucati na zatvorena vrata

“Rusija je bila i biće suverena nezavisna država – ili će biti takva ili je uopšte neće biti”, poručio je Putin

Ruski predsednik Vladimir Putin predstavio je nove tipove naoružanja, a najveću pažnju poklonio je hiperzvučnoj raketi “cirkon”, koja je u stanju da leti brzinom od devet mahova.

Vladimir Putin je tokom obraćanja Federalnoj skupštini rekao da je pokrenuta serijska proizvodnja komleksa “avangard”, kao i proizvodnja “sarmata”.

Najnovije oružje “peresvet” i “kinžal” pokazali su svoju efikasnost, a uspešno ispitivanje prošao je i “burevesnjik”, dok će “posejdon” biti spušten u vodu u prvom kvartalu ove godine, prenosi Sputnjik.

“Rusija je bila i biće suverena nezavisna država – ili će biti takva ili je uopšte neće biti”, poručio je Putin.

Dodaje da Rusija ne može da bude država ako nije suverena.

“Neke zemlje to mogu, ali Rusija ne. To je aksiom”, poručio je ruski predsednik u govoru u Federalnoj skupštini, koji je ovog puta trajao sat i 27 minuta, čime nije oborio rekord od sat i 55 minuta, prenose RIA Novosti.

Ističe i da Rusija nema nameru prva da razmešta rakete u Evropi, ali da će, ukoliko Amerika to učini, Rusija to shvatiti kao pretnju.

“U tom slučaju Moskva će biti prinuđena da razmesti naoružanje kako bi mogla da gađa ne samo teritorije gde su razmešteni raketni sistemi već i teritorije gde se nalaze centri za donošenje takvih odluka”, rekao je Putin, prenosi Sputnjik.

Dodao je i da “antiruska politika ne odgovara interesima SAD” i američkim partnerima predložio da proračunaju domet i briznu ruskih sistema naoružanja i tek na osnovu toga da donose odluke.

“Bezbednost Rusije će biti osigurana”, istakao je ruski predsednik.

Dodao je i da je Rusija spremna za dijalog, ali da neće više da kuca na zatvorena vrata.

“Rusiju je potrebno očuvati kao civilizaciju koja je zasnovana na mnogovekovnim tradicijama i vrednostima. Potrebno je ujediniti se i svesno napraviti izbor u korist solidarnog razvoja Rusije”, rekao je je Putin.

Govorio je i o izlasku SAD iz Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa rekavši da su od trenutka potpisivanja tog dokumenta do danas mnoge zemlje radile na razvoju takvog naoružanja, dok Vašington i Rusija to nisu.

Prema njegovim rečima, Amerika je trebalo tako i da kaže, a ne da izmišlja kojekakve razloge da istupi iz Sporazuma.

“VIŠE DECE – MANjE POREZA”
Tokom obraćanja Federalnoj skupštini, Putin se osvrnuo i na razvoj zemlje. Poručio je da Rusija treba da se kreće samo napred i da to kretanje ubrza. Dodao je da ljudi moraju da osete promene i da se situacija menja nabolje, prenosi Tas.

Konstatujući da je Rusija ušla u veoma komplikovan demografski period, ruski predsednik je rekao da je glavni zadatak da se sačuva ruski narod i da se podrže mladi koji formiraju porodicu, pošto je natalitet u opadanju.

“Više dece – manje poreza”, poručio je Putin povodom novih mera o povećanju nataliteta u zemlji.

Podsetio je na nove mere koje su uvedene za porodice – novčane naknade za prvo i drugo dete, nevezano za region Ruske Federacije gde se dete rodilo.

“Rešenje demografskih problema direktno je povezano sa smanjenjem siromaštva”, ukazao je predsednik Rusije i precizirao da je 2000. godine siromašnih bilo oko 40 miliona ljudi, dok je danas taj broj upola manji, oko 19 miliona, prenosi Sputnjik.

“REZERVE RUSIJE POTPUNO POKRIVAJU SPOLjNI DUG”
Putin je, tokom godišnjeg obraćanja u Federalnoj skupštini, izdvojio četiri ekonomska prioriteta zemlje – rast produktivnosti rada, povećanje izvoza sekundarne robe, poboljšanje poslovne klime, kao i uklanjanje svih ekonomskih ograničenja.

Naložio je vladi da kreira najpovoljnije uslove za investicije u visokotehnološke startapove, prenosi agencija Tas.

“Celokupno naše zakonodavstvo mora da bude u skladu sa aktuelnom tehonološkom situacijom”, poručio je ruski predsednik.

Dodaje da zlatne i devizne rezerve Rusije u potpunosti pokrivaju celokupan spoljni dug zemlje, prvi put u istoriji. Takođe je dao nalog centralnoj banci da što je pre moguće normalizuje domaće mikrofinansijsko tržište i ukazao na potrebu zaštite građana od “prevara beskrupuloznih kreditora”.

Putin se osvrnuo i na problem u oblasti zaštite životne sredine, navodeći da će širom Rusije ove godine biti otvoreno mnoštvo novih nacionalnih parkova. Pozabavio se i pitanjem infrastrukture, uz najavu da će ove godine preko Krimskog mosta krenuti železnički saobraćaj, što će, ocenjuje, dodatno pojačati tempo ekonomskog rasta tog poluostrva.

Predsednik Ruske Federacije je rekao i da će uskoro biti pušten auto-put između Moskve i Sankt Peterburga, kao i da će biti rekonstruisano 60 aerodroma širom zemlje.

“NEOPHODNO POVEĆANjE KAPACITETA SATELITSKOG SISTEMA”
Kada je reč o sferi nauke i kosmosa, Putin je rekao da je neophodno povećati kapacitete satelitskog sistema, budući da Rusija raspolaže neophodnim mogućnostima da tako nešto sprovede u delo.

“Globalna konkurencija se premešta u oblasti nauke i obrazovanja”, istakao je Putin i dodao da su Rusiji potrebni stručnjaci koji su spremni za ogromna dostignuća.

Obraćanje u Federalnoj skupštini, Putin je završio rečima da će konsolidacija društva, ali i sigurnost u svoje mogućnosti biti glavni uslov za uspeh zemlje.

“Rusija će zasigurno osigurati sopstveni uspeh”, zaključio je Putin.

Govor ruskog predsednika je trajao sat i 27 minuta, čime nije oborio rekord od sat i 55 minuta, prenose RIA Novosti. Kako se navodi, govor predsednika Rusije najmanje je 33 puta prekidan aplauzima poslanika.

Ruska agencija Tas navodi da je Putin najduži govor održao prošle godine, u trajanju od sat i 55 minuta, a najkraće obraćanje od 48 minuta imao je 2004. i 2005. godine. Govori predsednika Rusije u proseku su trajali po sat i 15 minuta, dok je Dmitrij Medvedev tokom godina kada je obavljao predsedničku funkciju prosečno govorio po sat i 20 minuta.

Putinovo prvo obraćanje parlamentu iz 2000. godine, po stupanju na dužnost predsednika Rusije, imalo je najmanji broj reči – 5.146, dok je njegov prošlogodišnji govor i po tome bio najobimniji i sastojao se od 11.428 reči.

Navodi se da predsednički govor obično prati oko 1.000 zvanica, među kojima su – poslanici gornjeg i donjeg doma ruskog parlamenta, ministri, zvaničnici predsedničke administracije, Ustavnog i Vrhovnog suda, diplomate, novinari i drugi.

Najmanje ih je bilo tokom prvog Putinovog govora – 980, a rekordnih 1.100 zvanica je zabeleženo 2013. godine.

 

Naslovna fotografija: Aleksej Nikolskij, RIA Novosti

 

Izvor Tanjug/RTS, 20. februar 2019.