Дуг као кинеска Ахилова пета?

Кинески дуг се готово удвостручио од 2008. до средине 2017. године, достигавши 256 одсто БДП-а. Да ли то угрожава кинеску економију?

Кинески кредити различитим земљама дуж њихове Иницијативе појас и пут, најамбициознијег инфраструктурног подухвата у историји, недавно су критиковани због увлачења сиромашних земаља у „дужничку замку“ путем проширивања огромних зајмова. Често се као примери наводе Мијанмар и Шри Ланка, док се Малезија и Пакистан налазе у процесу поновног преговарања о пројектима вредним више милијарди долара, који су договарани са претходним режимима. Оно што се, међутим, не испитује тако нашироко јесте да ли постоји опасност да је кинеска економија подложна много већој „дужничкој замци“, која би могла да изазове проблеме не само за сам пројекат „Појаса и пута“, већ и за четири јединствене деценије блиставог раста кинеске економије. Да ли је могуће да дуг постаје „Ахилова пета“ Кине?

Стање кинеске економије је вероватно много озбиљније од онога што њени лидери признају. Узрок за то нису ефекти америчког трговинског рата, већ сама структура раста заснованог на задуживању, који је обележио јединствени успон Кине на ниво светске еконимске силе, испред које се налазе једино Сједињене Америчке Државе. Оно што се назива „социјализмом са кинеским карактеристикама“ све више подсећа на западни модел дужничког колапса „на стероидима“.

СРЖ ПРОБЛЕМА
У сржи овог проблема налази се кинеско тржиште дугова за куће и станове. „Дужничка замка“ се дефинише као ситуација у којој дужник посеже за новом позајмицом са циљем да отплати већ постојећи дуг, све до тачке у којој су се услови првобитног дуга драстично погоршали, те се јавља опасност од немогућности даље отплате тог дуга. За време Алана Гринспена, пре више од једне деценије, у Америци се појавило изобиље неповољних кредита, па су милиони Американаца, неретко уз веома слабу банкарску проверу, узимали позајмице на тржишту некретнина, где су цене домова расле тако брзо да су многи били сигурни да не могу изгубити, све док тај балон није пукао почетком 2007. године.

Растућа средња класа у Кини је током последњих десетак година први пут почела да увиђа могућност да себи приушти добра која раније није могла. Амерички и европски аутомобили које је њихова радна снага производила представљали су први велики налет конзумеристичке куповине. Током последње деценије, а и дуже, та потрошња се преусмерила на куповину кућа или станова у неком од растућих градова у Кини. Значајан део финансирања ове цветајуће станоградње долазио је из нерегулисаних локалних финансијских средстава, неког вида „банкарства из сенке“, с обзиром на то да су велике државне банке биле под строгом контролом.

Склуптура у близини зграде Шенженске берзе

До почетка 2018. године, након више покушаја да се обузда брзо растуће „банкарство из сенке“, размере тог вида пословања су нарасле на алармантних 15 трилиона долара. Барем 3,8 трилиона долара од тога налазило се у облику такозваних инвестиционих фондова, који су повлачили уштеђевине обичних грађана Кине, како би инвестирали у пројекте локалних власти или станоградњу. Добар део тога био је везан за огромне државне банке, али у форми инвестиционих средстава која се налазе ван званичних биланса.

ПАНИЧНА РЕАКЦИЈА
Извештај Светске банке о кинеском „банкарству из сенке“ из 2015. године приписивао је експлозију оваквог банкарства готово паничној реакцији власти на глобални економски колапс из 2008. године. У сложеном ланцу догађаја, државна предузећа, преплављена ликвидношћу, почела су да дају позајмице локалним властима за, између осталог, пројекте изградње некретнина, чиме је отпочео убрзани раст станоградње у Кини. „Банкарство из сенке“ бивало је све више укључено, како би се од надзорних органа прикривале размере локалних активности.

Балон или експлозија станоградње нарочито је узело маха 2015. године, када је Пекинг, из не баш јасних разлога, иницирао одређене кораке како би стимулисао станоградњу, у намери да оживи свој економски раст. Све до тог момента, цене некретнина су биле колико-толико стабилне. Нове владине мере довеле су до наглог удвостручавања цена станова у великим градовима. Додатне измене у монетизацији обнављања старих трошних кућа додатно су потхрањивале експлозију тржишта некретнина након 2015. године.

До 2017. године унутрашњи раст „банкарства из сенке“ у Кини, уско повезан са овом експлозијом станоградње, изазвао је растућу забринутост Народне банке Кине и владе у Пекингу. Процене Светске банке кажу да је свеукупно „банкарство из сенке“ порасло са 7 одсто БДП-а у 2015. на 31 проценат у 2016. години. Извештај Одбора за финансијску стабилност Банке за међународне нагодбе у Базелу из 2018. године оценио је да у Кини постоји барем седам трилиона долара неизмирених ризичних кредита код „банака из сенке“. Уколико би се економија значајније успорила или упала у рецесију, ово би могло да прерасте у огроман проблем.

ПРЕЗАСИЋЕНО ТРЖИШТЕ НЕКРЕТНИНА
У току једне деценије, од 2007. до 2017. године, дуг кинеских домаћинстава се удесетостручио, са око 5 одсто на неких 50 одсто БДП-а. Огроман део овога чине хипотекарни дугови. Ипак, брзи раст куповине кућа и станова могао би да буде близу засићења. Процењује се да око 61 одсто становника Кине живи у домовима који су стари мање од 10 година, што заиста представља импресивну бројку. Према Југозападном универзитету за финансије и економију из Ченгдуа, стопа власништва приватне својине у Кини је 89,68 процената, што је једна од највиших у свету. Пре две деценије, ова бројка је била близу нуле.

Велики део ових некретнина финансиран је уз помоћ локалних власти и такозваних „финансијских средстава локалних влада“. У извештају који је у октобру 2018. године донео „S&P Global Ratings“ пише да би позајмице изван званичних биланса локалних власти могле бити много веће од признатих, чак и до 5,8 трилиона долара, називајући то „леденим брегом дуга са титанским кредитним ризиком“, који би могао да изискује читаву деценију за решавање. Велики удео, нико не зна прецизно колики, везан је за узлет станоградње која сада опада, будући да домаћинства осећају огроман терет дугова које отплаћују за своје нове домове и економије која успорава.

Зграда Шангајске берзе

Оно што додатно компликује проблем и мање-више осигурава чињеницу да станоградња неће обновити раст успоравајуће кинеске економије јесте чињеница да су, иако се расположиви доходак у Кини повећао за 10 одсто у последњих шест година, дуговања домаћинстава, највећим делом везана за куповину кућа и станова, расла по просечној стопи од 20 одсто годишње.

Скорашњи потези власти у Пекингу, чији је циљ покушај контролисања потенцијалне кризе и спречавање даљег раста хипотекарног балона сличног америчком , само се надовезују на огромне проблеме са којима се тренутно суочава власт Сија Ђинпинга. Све док су цене некретнина расле, није било превише разлога за узнемиреност. Кинеско тржиште некретнина представљало је најзначајнији покретач раста кинеског богатства, са процењеним растом тржишне вредности кинеских домаћинстава за око 12 трилиона долара од 2010. године. Међутим, током претходних месеци, свеукупна економија значајно успорава. Поједини кинески економисти недавно су сугерисали да би, уместо званичног владиног података о расту БДП-а од 6,5 одсто, у стварности он могао да буде мањи од два одсто, па чак и негативан.

Све ово је утицало на тржиште некретнина, где је продаја постојећих домова у 10 великих градова у октобру пала на четворогодишњи минимум. Уз то, узнемиреност око раста осетљивог балона станоградње недавно су навеле Ђинпинга да упозори на чињеницу да су домови предвиђени за живот, а не за шпекулацију.

ВЕЛИКА ПРЕДНОСТ КИНЕ
Свеукупни кинески дуг, који укључује владу, корпорације и домаћинства, готово да се удвостручио у периоду између 2008. и средине 2017. године, достигавши 256 одсто БДП-а, док се, према званичним подацима, економски раст успорио са двоцифреног на свега шест одсто годишње. Ово објашњава растућу забринутост у Пекингу око правца којим би Кина требало да се развија ка статусу прворазредне индустријске силе, као што је план „Made in China 2025“. Управо то, међутим, јесте ставка коју трговински рат Вашингтона намерава да промени.

За тако велику економију каква је кинеска, са растом који успорава и укупним дугом који расте, трајекторија није добра и изискује радикалнo преиспитивање. Скорашњи предлози за стимулисање економског раста кроз инвестиције у инфраструктуру су лимитирани, узимајући у обзир то да већ постоји сасвим довољно брзих пруга у земљи. За сада су актуелни пројекти изградње урбаних метроа и трамвајских линија, заједно са давањем приоритета увођењу контроверзне 5Г телекомуникационе мреже.

Ипак, Кина има једну предност у односу на Запад: њени дугови су углавном унутрашњи и њена централна банка, као и друге велике банке, се налазе у власништву државе, што значи да, у теорији, постоји могућност да се поједини или сви дугови у потпуности отпишу. Проблем представља чињеница да би такав потез Кину претворио у државу-парију за међународне капиталне инвестиције, што би имало огроман утицај на способности њене Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, али и друге државне банке, да дођу до средстава за финансирање амбициозне ,,Иницијативе појас и пут“, као и других пројеката.

Лого Азијске банке за инфраструктурне инвестиције испред седишта истоимене финансијске институције у Пекингу

Уколико у ову причу укључимо и драматичну кризу старења која се развија као резултат вишедеценијске политике једног детета, могли бисмо закључити да је Кина прошла период зенита свог раста још пре неколико година. Како ће се њени лидери и економисти – од којих су многи школовани на универзитетима у Сједињеним Државама и Великој Британији на несолидној идеологији слободног тржишта – суочити са овим проблемом, јесте изазов који ће превазићи изазов убрзане индустријализације који је био постављен пред Кину када је ушла у Светску трговинску организацију. Зарад стабилности светске економије, али и саме Кине, надајмо се да ће бити дорасли задатку.

 

Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани је политиколог са Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици

 

Превео Срђан Бељић

 

Извор New Eastern Outlook