Косирев: Како разумети Фукујамин вапај против идентитетске политике

Фукујама упозорава да је у току и распад, ако не и растурање нације

„Тако не смеш, Америко: ти се распадаш на комаде, на групе људи од којих свака има свој идентитет, а то није она демократија коју смо ми хтели и за своју земљу и за свет“.

Овако говори амерички политиколог и филозоф Френсис Фукујама у свом најновијем есеју. Чим су ово прочитале, његове колеге-демократе обрушиле су се на њега свом силином. Друштвена мисао САД и Запада не може, наравно, без Фукујаме. Ништа што је било све супротно од онога што је он предвиђао у свом „крају историје“ са претварањем целог света у један глобални Запад.

Фукујама је погодио са књигом која се појавила касније, са указивањем (дијагнозом) због чега је престао да функционише систем управљања Америком. И, ево сада – а Фукујама уопште није Американац већ идеолог демократа и глобалиста – својима објашњава због чега више не функционише ни „демократско крило (америчке) политике“.

Ево укратко његовог размишљања.

Он сматра да „политике идентитета“ не сме бити. Јер, идентитет је најчешће расно-национални, па постаје важно што је неко (у САД) пореклом из Африке или Латинске Америке, а то што је сада Американац одлази у други план.

Још горе, угњетавани црнци осећају љуту мржњу према Америци као земљи робовласника, па црни спортисти у време интонирања њене химне клече и тако подсећају на векове ропства, а и према застави и осталим заједничким симболима. Тако је, тврди Фукујама, и са другим националним групама. А саме групе се распадају на још мање групе.

Фукујама упозорава да је у току и распад, ако не и растурање нације, и на бази пола: радикалне феминисткиње, геј-активисти, а ту су још и побеснели еколози и многи други. Сви личе једни на друге по томе што распирују мржњу према другим групама, а још то раде промућурно и у глобалним оквирима.

Управо тај злобни хаос је – изборна база демократа. Само, што то некако функционише једино кад се треба уједињавати против републиканаца, а иначе – не.

Фукујама предлаже да се Америка – окрене од описаног нарастајућег хаоса и врати „обједињујућим факторима“ – макар и старој доброј борби за економска права и могућности. У супротном, ни друштво, а ни Демократска партија, неће моћи да функционишу као целина јер ће сви прождирати све. Због тога маса демократских бирача прелази на страну републиканаца. Све у свему, Фукујама показује да није желео овакав глобализам и либерализам.

Колеге-демократе се већ сурово споре са Фукујамом. Теза прва: све радикалне групе (које си побројао) са разлогом се осећају закинутим… Њихов све жешћи активизам јача демократију, а не слаби је. Ти угњетавани раније просто нису ишли да гласају.

Теза друга: прво уклоните силесију закона и правила која дискриминишу помињане групе, па тек онда говорите о правој демократији која обједињује све.

Теза трећа: политику идентитета су лансирали бели угњетавачи који су себе такође претворили у посебну групу која се разликује од осталих.

Теза четврта: за све је крив Доналд Трамп који је током предизборне кампање стално говорио о расним питањима, миграцији и осталом, па тако пустио џина из боце. Зато Фукујама – ако жели да види нормалну Демократску партију – нека прво промени суштину Републиканске партије, то јест – потребно је да се они ослободе свога Трампа.

Фукујама се, дакако, брани и објашњава да су људска права – права једног човека, једне личности, а не агресивних група које се боре против осталих група.

Погледајмо како се према свему што се догађа међу демократама односе републиканци и њихови идеолози.

Нешнел Ривју све што се догађа описује као понављање модела Велике француске револуције с краја 18. века. Указује да власт да је власт тада прелазила у руке све екстремнијих револуционара који су, и физички, уништавали претходни слој своје сабраће.

Исти лист тврди да се то исто догађа у Сједињеним Државама и у другим западним друштвима направљеним на амерички калуп: либерале су прождрли левичари, њих су почистили прогресисти, а сада на њих насрћу социјалисти. Потом ће на ред доћи ултралевица, па комунисти и анархисти. Сви су спремни не само да `поједу Америку` него и да се поједу – међусобно.

Овако о самопрождирању демократа говори и Фукујама. Значи ли то да он напросто не жели да се сретне са гиљотином?

 

Извор Факти, 21. фебруар 2019.