Budućnost pripada autokratama

Formula uspeha autokrata, bilo da se radi o Trampu, Putinu ili Đinpingu, jeste u tome što oni ne pričaju priče, već deluju

„Ako pogledate Trampa u Americi ili Bolsonara u Brazilu, videćete da ljudi žele političare koji su dovoljno čvrsti da ispune ono što obećaju“, rekao je španski biznismen Huan Karlos Perez Karenjo. Španac je objasnio u Njujork tajmsu šta se krije iza uspona Voksa, koji Tajms naziva „prvom krajnje desnom strankom u Španiji još od kraja Frankove diktature 1975.”

Zaista, rastuće nestrpljenje naroda za izabrane lidere i zakonodavce koji ne mogu ili ne žele delovati odlučno predstavlja dvostruku realnost našeg vremena: sunovrat parlamenata i uspon autokratije širom sveta.

Osuđujući odluku predsednika Donalda Trampa da proglasi vanredno stanje i iskoristi sredstva Pentagona za izgradnju zida na granici sa Meksikom, elite unutar „Beltvej kruga“ optužile su predsednika za višestruko kršenje Ustava.

PREDSEDNICI KOJI SU KRŠILI USTAV
On je uzurpirao „budžetska ovlašćenja“ koja su očevi osnivači predali Kongresu. On je zapostavio sistem „kočnica i ravnoteža“ medisonske demokratije (Madisonian democracy). Ponaša se kao imperijalni predsednik.

Ipak, sunovrat Kongresa nije skorašnji fenomen. Glavni saučesnik u njegovom padu autoriteta, od „prve grane vlasti“ do one najmanje cenjene, bio je sam Kongres i njegova sopstvena bojažljivost i kukavičluk. Uporedite samo aktuelnu okorelu letargiju i neaktivnost Kongresa sa ponašanjem onih predsednika koje su istoričari proglasili velikim ili značajnim liderima.

Tomas Džeferson je prihvatio Napoleonovu iznenadnu ponudu da proda ogromnu teritoriju Luizijane za 15 miliona dolara, što je, Džefersonovoj sopstvenoj proceni, bio akt upitne ustavnosti. Istorija je potvrdila njegovu odluku. Endrju Džekson je, rekavši „Džon Maršal je doneo svoju odluku; sada mu dozvolite da je sprovede”, zanemario odluku Vrhovnog suda kojom mu je uskraćeno pravo da premesti Indijance sa Floride u centralni deo zemlje.

Abraham Linkoln je uhapsio zakonodavce iz Merilenda kako bi sprečio secesionistički orijentisano zakonodavstvo da se sastane, kršio je habeas korpus prava (Habeas Corpus Act je zakon koji je doneo Parlament Engleske 1679. godine, a koji se smatra jednim od najznačajnijih izvora prava čoveka u anglosaksonskom pravu; prim. prev.) hiljadama ljudi, naredio hapšenje predsednika Vrhovnog suda Rodžera Taneja, ugasio je novine, i januara 1863. proglasio slobodnim sve robove u svim državama koje su još bile u pobuni protiv Unije.

Donald i Melanija Tramp stižu na inauguralni koncert u Linkoln memorijal centru, Vašington, 19. januar 2017.

“Preuzeo sam Panamu”, rekao je Teodor Ruzvelt, čiji su agenti pomogli pobunjenicima da oduzmu provinciju od Kolumbije kako bi se izgradio njegov kanal. Frenklin Delano Ruzvelt je naredio da se nekih 110.000 Japanaca (od kojih su 75.000 bili američki državljani) za vreme rata 1942. godine pošalje u logore. Hari Truman je, bez odobrenja Kongresa, naredio američkim trupama da uđu u Južnu Koreju 1950. godine kako bi se sprečila invazija Severne Koreje, nazvavši to policijskom akcijom.

Iako je Kongres sa republinanskom većinom glasao protiv napada na Srbiju 1998. godine, Bil Klinton je nastavio svoju sedamdesetosmodnevnu kampanju bombardovanja sve dok Beograd nije predao svoju kolevku, pokrajinu Kosovo.

SUNOVRAT KONGRESA
Ipak, dok su predsednici delovali odlučno, bez odobrenja Kongresa i ponekad neustavno, Kongres nije uspeo da odbrani svoja legitimna ustavna ovlašćenja, čak ih je i dobrovoljno predao.

Ovlašćenje Kongresa da „reguliše trgovinu sa drugim zemljama“ je u velikoj meri ustupljeno izršnoj grani vlasti, pri čemu se Kongres složio sa tim da se se njegova uloga ograniči samo na izjašnjavanje „za“ i „protiv“ o bilo kom trgovinskom sporazumu koji ispregovara Bela kuća i koji se potom šalje na Brdo (misli se na Kapitol Hil gde je smešten Kongres; prim. prev).

Ovlašćenje Kongresa da „kuje novac“ i „reguliše njegovu vrednost“ odavno je prebačeno na Federalne rezerve. Moć Kongresa da proglasi ratno stanje ignorisali su svi predsednici još od Trumana. Ovlašćenja za upotrebu vojne sile zamenile su deklaracije o ratu, dok su predsednici ti koji odlučuju koliko se široko one mogu tumačiti.

Proglašavajući vanredno stanje, Tramp se pozvao na ovlašćenje dato predsedniku od strane Kongresa u skladu sa Zakonom o vanrednom stanju iz 1976. godine. Vrhovni sud je nekažnjeno uzurpirao ovlašćenja Kongresa.

Dok su zakoni o građanskim pravima iz 1960-ih donošeni od strane Kongresa, ukidanje rasne segregacije je jednostavno naređeno od strane Vorenovog suda 1954. (od 1953. do 1969. na mestu predsednika Vrhovnog suda SAD nalazio se Erl Voren, pa je po njegovom prezimenu nazvana ova sudska epoha; prim. prev).

U šezedesetim i sedamdesetim godinama, Kongres je bio indolentan povodom toga što su brojnim školskim okruzima od strane federalnih sudija nametnuti  desegregacioni autobusi.

Dok je Vrhovni sud, decenijama, koristio klauzulu o uspostavljanju Prvog amandmana (Establishment Clause of the First Amendment) kako bi sekularizovao sve škole i javni prostor, Kongres nije činio ništa. Trijumfalni sud je zatim prešao na proglašavanje abortusa i istopolnih brakova ustavnim pravima.

Ipak, Kongres je imao latentnu moć, u Članu 3. odeljak 2, da ograniči nadležnost Vrhovnog suda i svakog drugog federalnog suda. Ali taj veliki „štap“ koji su osnivači ostavili Kongresu da „obuzda odbegli Vrhovni sud“, nikada nije uzet, niti ikada iskorišćen.

Zgrada američkog Kongresa (foto: Njujork tajms)

Jedan od najvećih razloga zašto je Tramp izabran jeste to što je, pored svih njegovih mana i neuspeha, on bio viđen kao izvršilac, kao čovek koji „završava stvari“.

Takođe, jedan od najvećih razloga za uspon autokratije jeste taj što su partije centra prepoznate kao uzrok što građanima nisu ispunjavani njihovi najosnovniji zahteve – manje migranata, bezbednije granice, očuvanje nacionalnog identiteta, stavljanje vlastitog naroda i svoje vlastite države na prvo mesto.

Šta god bilo rečeno o autokratama, bilo da su to Tramp, Putin ili Si Đinping, ne može se poreći da oni ne pričaju priče, već deluju. I vrlo je moguće da budućnost pripada njima.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Buchanan.org