Француска министарка: Садашње стање ЕУ не омогућава пријем нових чланица

Желимо снажну Европу која ће бити способна да се суочи са свим кризама и која ће бити прворазредни политички актер

Период највећих турбуленција у Европској унији од њеног настанака (поменимо само Брегзит, једини случај изласка једне државе из заједничког европског пројекта) подударио се са још незавршеним процесом европских интеграција Србије.

О изазовима на том путу и питањима која оптерећују саму ЕУ, за Политику говори Натали Лоазо, министарка задужена за европске послове у Влади Француске, која данас борави у посети Београду.

Ваш председник Емануел Макрон је у више прилика изјавио да није за то „да се иде ка проширењу Европске уније пре спровођења стварне реформе за боље функционисање саме ЕУ”. Земље западног Балкана које теже да се прикључе ЕУ у догледној будућности примиле су ову оцену с обесхрабрењем. Можете ли то да прокоментаришете?

Француска сматра да Србија има европску перспективу. Својом историјом, географијом, цивилизацијом и судбином она је део Европе. Србија, уз Црну Гору, јесте међу земљама које су највише напредовале на том путу, с отварањем 16 од 35 поглавља. Али, пошто смо ми ваши пријатељи, дужни смо да вам кажемо истину: садашње стање Европске уније не омогућава нова придруживања у задовољавајућим условима – како за саму Европску унију тако и за нове државе које би јој се придружиле. Морамо да реформишемо Европску унију и да извршимо ревизију њеног функционисања. Желимо снажну Европу која ће бити способна да се суочи са свим кризама, с међународном конкуренцијом – и која ће бити прворазредни политички актер. Та амбиција у вези с Европом у интересу је њених суседа. Али, такође желим да подсетим да државе кандидати морају да испуне све критеријуме који се односе на свако поглавље.

Председник Макрон је такође изјавио да Србија нема никакве шансе да се прикључи Европској унији 2025. уколико се до тада Европска унија не буде реформисала. Који је, по вашем мишљењу, реалан период за Србију да се прикључи ЕУ?

Нема смисла да се одређује неки датум а да се не зна да ли ће Европска унија бити спремна и када ће Србија бити спремна. Ми се суочавамо с изласком Уједињеног Краљевства, то је тежак догађај за Европску унију. Морамо да изнова изградимо нашу унију како бисмо је учинили јачом и способнијом да се суочи с изазовима у деценијама које долазе. Ова реформа треба да се разуме и као прилика за Србију, којој је у интересу да Европа буде јака. Неопходно је такође да Србија изврши све неопходне реформе како би преузела правне тековине Европске уније.

Србија је већ постигла веома позитивне кораке у погледу економских реформи, кроз смањење задужености и јавног дефицита, стабилност динара, атрактивности земље за страна улагања. Ови резултати су били могући захваљујући тешким и понекад болним реформама за грађане Србије, свесна сам тога, али оне ће донети своје плодове у будућности. Реформе су такође неопходне за државе чланице, ми их такође спроводимо.

Која област представља главни изазов за Београд у преговорима о приступању с Бриселом?

Мислим да постоје два главна изазова. Најпре – јачање владавине права. Свесна сам осетљивости реформи у тој области. Те реформе захтевају посвећени рад, укључујући и рад с цивилним друштвом. Жеља за прикључивање Европској унији подразумева да буду предузете све мере како би се, на пример, гарантовали, по слову закона и у пракси, слобода медија, независна правосудна власт, заштита личних података, ефикасна борба против корупције и организованог криминала. То је у самој сржи вредности Европске уније. Француска је уз Србију како би јој у томе пружила помоћ. Француска то већ чини у више области, посебно у области реформе јавне управе. А шта је друга препрека?

Неопходност решавања спора о Косову. Знам колико је за Србију и српски народ то питање осетљиво. Прошло је двадесет година од краја рата из 1999. и од пресудне је важности за будуће генерације да се тешкоће превазиђу. Знам да је и председник Александар Вучић тиме заокупљен и да тражи компромис кроз дијалог. Француска и Европска унија одавно позивају Београд и Приштину да нормализују односе како би заједно планирали будућност мира и просперитета. Ми подржавамо дијалог који води Европска унија и спреми смо да дамо свој пуни допринос.

Ваша посета се подудара с не тако обећавајућим резултатом бриселског дијалога између Београда и Приштине. Како коментаришете актуелну блокаду у преговорима?

Дијалог нема алтернативу. Не потцењујемо тешкоће с којима се сусреће тај дијалог од краја 2018, као ни тензије које из њих произлазе. Свако треба да преузме сопствену одговорност. Француска тако позива Приштину да без одлагања укине таксе од 100 одсто које је одлучила да наметне на робу из Србије и Босне и Херцеговине. Не може бити дијалога без минимума поверења између страна.

Ова година ће пред Европску унију ставити више изазова – Брегзит, изборе за Европски парламент и нови буџет Европске уније. Како их коментаришете?

Европска унија мора да се ухвати укоштац с изазовима без преседана. Француска је у потпуности посвећена реформи ЕУ, на економском, политичком, безбедносном и институционалном плану. Брегзит показује колико је важно уверити грађане да их Европа штити. То је такође знак да је неопходно борити се против дезинформација које погађају наша друштва.

Европски избори у мају месецу ће бити пресудни за будућност ЕУ. Мораћемо да добијемо већину у Европском парламенту како бисмо реформисали Европу. Одлучни смо да радимо за Европу која ће моћи ефикасније да заштити грађане на свим нивоима, посебно од негативних појава у вези са глобализацијом; да радимо за Европу која узима судбину у своје руке да би одлучила са ким и под којим условима ће се трговати, да би одлучила како законски уредити пословање ГАФА („Гугл”, „Епл”, „Фејсбук” и „Амазон”), да би донела одлуку о заштити наших личних података, да би одлучила да одрживо смањи пораст температуре на нашој планети. Међутим, неки у Европи воде кампање како би ослабили европски пројекат.

Француски председник и немачка канцеларка Ангела Меркел су пре нешто више од месец дана у Ахену потписали обновљени Јелисејски споразум из 1963. који има за циљ да да нову снагу традиционалном мотору европског пројекта. Ипак, на тему овог споразума чули су се критички гласови у Француској и Немачкој, али и у остатку ЕУ…

Много тога је изречено на рачун тог споразума. Свакакве ствари. У том погледу смо досегли сам врх што се тиче дезинформација, тог оружја који неке популистичке снаге покушавају да користе, па и у Француској. Након 56 година, Ахенски споразум се надовезује на амбицију Јелисејског споразума, који су потписали Шарл де Гол и Конрад Аденауер, како би ојачали француско-немачко пријатељство и учврстили мир у Европи. Док се Европска унија суочава с новим изазовима, желели смо да с нашим немачким пријатељима дамо нову енергију нашој сарадњи како бисмо подржали европски пројекат. Ахенски споразум се уклапа у перспективу која је одлучно европски опредељена. Француска и Немачка се нису ни у чему одрекле својих суверенитета већ, управо супротно, створиле су себи нове инструменте у корист европске изградње.

 

Аутор Драган Вукотић

 

Извор Политика, 25. фебруар 2019.