Francuska ministarka: Sadašnje stanje EU ne omogućava prijem novih članica

Želimo snažnu Evropu koja će biti sposobna da se suoči sa svim krizama i koja će biti prvorazredni politički akter

Period najvećih turbulencija u Evropskoj uniji od njenog nastanaka (pomenimo samo Bregzit, jedini slučaj izlaska jedne države iz zajedničkog evropskog projekta) podudario se sa još nezavršenim procesom evropskih integracija Srbije.

O izazovima na tom putu i pitanjima koja opterećuju samu EU, za Politiku govori Natali Loazo, ministarka zadužena za evropske poslove u Vladi Francuske, koja danas boravi u poseti Beogradu.

Vaš predsednik Emanuel Makron je u više prilika izjavio da nije za to „da se ide ka proširenju Evropske unije pre sprovođenja stvarne reforme za bolje funkcionisanje same EU”. Zemlje zapadnog Balkana koje teže da se priključe EU u doglednoj budućnosti primile su ovu ocenu s obeshrabrenjem. Možete li to da prokomentarišete?

Francuska smatra da Srbija ima evropsku perspektivu. Svojom istorijom, geografijom, civilizacijom i sudbinom ona je deo Evrope. Srbija, uz Crnu Goru, jeste među zemljama koje su najviše napredovale na tom putu, s otvaranjem 16 od 35 poglavlja. Ali, pošto smo mi vaši prijatelji, dužni smo da vam kažemo istinu: sadašnje stanje Evropske unije ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima – kako za samu Evropsku uniju tako i za nove države koje bi joj se pridružile. Moramo da reformišemo Evropsku uniju i da izvršimo reviziju njenog funkcionisanja. Želimo snažnu Evropu koja će biti sposobna da se suoči sa svim krizama, s međunarodnom konkurencijom – i koja će biti prvorazredni politički akter. Ta ambicija u vezi s Evropom u interesu je njenih suseda. Ali, takođe želim da podsetim da države kandidati moraju da ispune sve kriterijume koji se odnose na svako poglavlje.

Predsednik Makron je takođe izjavio da Srbija nema nikakve šanse da se priključi Evropskoj uniji 2025. ukoliko se do tada Evropska unija ne bude reformisala. Koji je, po vašem mišljenju, realan period za Srbiju da se priključi EU?

Nema smisla da se određuje neki datum a da se ne zna da li će Evropska unija biti spremna i kada će Srbija biti spremna. Mi se suočavamo s izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva, to je težak događaj za Evropsku uniju. Moramo da iznova izgradimo našu uniju kako bismo je učinili jačom i sposobnijom da se suoči s izazovima u decenijama koje dolaze. Ova reforma treba da se razume i kao prilika za Srbiju, kojoj je u interesu da Evropa bude jaka. Neophodno je takođe da Srbija izvrši sve neophodne reforme kako bi preuzela pravne tekovine Evropske unije.

Srbija je već postigla veoma pozitivne korake u pogledu ekonomskih reformi, kroz smanjenje zaduženosti i javnog deficita, stabilnost dinara, atraktivnosti zemlje za strana ulaganja. Ovi rezultati su bili mogući zahvaljujući teškim i ponekad bolnim reformama za građane Srbije, svesna sam toga, ali one će doneti svoje plodove u budućnosti. Reforme su takođe neophodne za države članice, mi ih takođe sprovodimo.

Koja oblast predstavlja glavni izazov za Beograd u pregovorima o pristupanju s Briselom?

Mislim da postoje dva glavna izazova. Najpre – jačanje vladavine prava. Svesna sam osetljivosti reformi u toj oblasti. Te reforme zahtevaju posvećeni rad, uključujući i rad s civilnim društvom. Želja za priključivanje Evropskoj uniji podrazumeva da budu preduzete sve mere kako bi se, na primer, garantovali, po slovu zakona i u praksi, sloboda medija, nezavisna pravosudna vlast, zaštita ličnih podataka, efikasna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. To je u samoj srži vrednosti Evropske unije. Francuska je uz Srbiju kako bi joj u tome pružila pomoć. Francuska to već čini u više oblasti, posebno u oblasti reforme javne uprave. A šta je druga prepreka?

Neophodnost rešavanja spora o Kosovu. Znam koliko je za Srbiju i srpski narod to pitanje osetljivo. Prošlo je dvadeset godina od kraja rata iz 1999. i od presudne je važnosti za buduće generacije da se teškoće prevaziđu. Znam da je i predsednik Aleksandar Vučić time zaokupljen i da traži kompromis kroz dijalog. Francuska i Evropska unija odavno pozivaju Beograd i Prištinu da normalizuju odnose kako bi zajedno planirali budućnost mira i prosperiteta. Mi podržavamo dijalog koji vodi Evropska unija i spremi smo da damo svoj puni doprinos.

Vaša poseta se podudara s ne tako obećavajućim rezultatom briselskog dijaloga između Beograda i Prištine. Kako komentarišete aktuelnu blokadu u pregovorima?

Dijalog nema alternativu. Ne potcenjujemo teškoće s kojima se susreće taj dijalog od kraja 2018, kao ni tenzije koje iz njih proizlaze. Svako treba da preuzme sopstvenu odgovornost. Francuska tako poziva Prištinu da bez odlaganja ukine takse od 100 odsto koje je odlučila da nametne na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ne može biti dijaloga bez minimuma poverenja između strana.

Ova godina će pred Evropsku uniju staviti više izazova – Bregzit, izbore za Evropski parlament i novi budžet Evropske unije. Kako ih komentarišete?

Evropska unija mora da se uhvati ukoštac s izazovima bez presedana. Francuska je u potpunosti posvećena reformi EU, na ekonomskom, političkom, bezbednosnom i institucionalnom planu. Bregzit pokazuje koliko je važno uveriti građane da ih Evropa štiti. To je takođe znak da je neophodno boriti se protiv dezinformacija koje pogađaju naša društva.

Evropski izbori u maju mesecu će biti presudni za budućnost EU. Moraćemo da dobijemo većinu u Evropskom parlamentu kako bismo reformisali Evropu. Odlučni smo da radimo za Evropu koja će moći efikasnije da zaštiti građane na svim nivoima, posebno od negativnih pojava u vezi sa globalizacijom; da radimo za Evropu koja uzima sudbinu u svoje ruke da bi odlučila sa kim i pod kojim uslovima će se trgovati, da bi odlučila kako zakonski urediti poslovanje GAFA („Gugl”, „Epl”, „Fejsbuk” i „Amazon”), da bi donela odluku o zaštiti naših ličnih podataka, da bi odlučila da održivo smanji porast temperature na našoj planeti. Međutim, neki u Evropi vode kampanje kako bi oslabili evropski projekat.

Francuski predsednik i nemačka kancelarka Angela Merkel su pre nešto više od mesec dana u Ahenu potpisali obnovljeni Jelisejski sporazum iz 1963. koji ima za cilj da da novu snagu tradicionalnom motoru evropskog projekta. Ipak, na temu ovog sporazuma čuli su se kritički glasovi u Francuskoj i Nemačkoj, ali i u ostatku EU…

Mnogo toga je izrečeno na račun tog sporazuma. Svakakve stvari. U tom pogledu smo dosegli sam vrh što se tiče dezinformacija, tog oružja koji neke populističke snage pokušavaju da koriste, pa i u Francuskoj. Nakon 56 godina, Ahenski sporazum se nadovezuje na ambiciju Jelisejskog sporazuma, koji su potpisali Šarl de Gol i Konrad Adenauer, kako bi ojačali francusko-nemačko prijateljstvo i učvrstili mir u Evropi. Dok se Evropska unija suočava s novim izazovima, želeli smo da s našim nemačkim prijateljima damo novu energiju našoj saradnji kako bismo podržali evropski projekat. Ahenski sporazum se uklapa u perspektivu koja je odlučno evropski opredeljena. Francuska i Nemačka se nisu ni u čemu odrekle svojih suvereniteta već, upravo suprotno, stvorile su sebi nove instrumente u korist evropske izgradnje.

 

Autor Dragan Vukotić

 

Izvor Politika, 25. februar 2019.