Da li je pokušaj državnog udara u Venecueli propao?

Kako ni SAD ništa nisu preduzele, smenu Madurovog režima uz pomoć stranih trupa jedino zagovara opozicija

Dan D je došao i prošao, a da vlada u Karakasu nije, kako su očekivali njeni protivnici, slomljena, pa antičavisti sve otvorenije zagovaraju stranu vojnu intervenciju, ali ne nailaze na očekivano razumevanje, čak ni u SAD.

Huan Gvaido, opozicioni lider koji se prošlog meseca proglasio za predsednika, tvrdio je da će protekli vikend biti odlučujući za sudbinu naslednika Uga Čaveza. Gvaidoovi podržavaoci su probali da na granici sa Kolumbijom i Brazilom probiju vladinu blokadu američke humanitarne pomoći, a u sukobima građana i oružanih snaga poginulo je najmanje osmoro ljudi. Kako se nije ostvarilo očekivanje da će vojska propustiti konvoj sa hranom i lekovima i preći na stranu opozicije, čime bi predsednik Nikolas Maduro ostao bez udarne pesnice režima, ispostavilo se da to nije bio preloman trenutak za bolivarsku republiku.

Videvši da je armija i dalje uz predsednika, opozicioni lider je pozvao međunarodnu zajednicu da „ne isključuje nijednu mogućnost za oslobađanje” Venecuele, što je podsetilo na izjavu Donalda Trampa da ne isključuje nijedno, pa ni vojno rešenje za južnoameričku državu. Još otvoreniji je bio drugi opozicioni lider Hulio Borhes, koji je sa Tvitera zatražio „silu protiv diktature”. Prema oceni venecuelanskog ministra spoljnih poslova Horhea Areaze za američki Dimokrasi nau, državni udar u Venecueli je propao, zbog čega protivnici vlasti sad hoće rat.

Latinoameričke i evropske zemlje su ove nedelje poručile da se protive intervenciji u Venecuelu i pored toga što je najveći broj njih priznao Gvaidoa za predsednika. Španija i Nemačka upozoravaju da ova ideja mora biti odbačena dok šefica evropske diplomatije podvlači da se politička kriza ne može rešiti vojnim sredstvima.

„Odbacujemo i osuđujemo nasilje i druge inicijative koje mogu da destabilizuju region”, saopštila je Federika Mogerini, a prenosi Gardijan.

I pored toga što su Kolumbija i Brazil južnoameričke zemlje koje najglasnije zahtevaju da se Maduro povuče, njihove vlade su podigle glas protiv stranog oružanog mešanja, u čemu im se pridružuju Čile i Peru. Da je entuzijazam za intervenisanjem splasnuo i u SAD, potvrdio je potpredsednik Majk Pens na prekjučerašnjem sastanku sa Gvaidoom i latinoameričkim liderima u Bogoti. Iako je posle pogibije Venecuelanaca u pograničnim područjima najavljivao konkretnu akciju, Pens je iz Kolumbije obećao nove sankcije, ali ne i intervenciju. Pozvao je venecuelanske vojnike da pređu na opozicionu stranu nudeći im amnestiju, dok je međunarodnoj zajednici poručio da osnaži ekonomski i diplomatski pritisak na Madura i sledi američki primer zamrzavajući račune venecuelanske naftne kompanije. Posle sastanka, Pens i ostali lideri su apelovali na demokratsku tranziciju „mirno, od strane samih Venecuelanaca, bez upotrebe sile”.

Kolumbijski ministar spoljnih poslova Karlos Olmes Truhiljo je ipak upozorio da je život Gvaidoa i njegove porodice u opasnosti i kazao da će Maduro biti odgovoran ako se njima nešto desi. I pored pretnji koje je primio i činjenice da je prekršio vladinu zabranu da ne napušta zemlju, venecuelanski opozicionar tvrdi da će se vratiti u domovinu.

Neimenovani latinoamerički zvaničnik je priznao za Vašington post da događaji od prošlog vikenda nisu bili uspešni onoliko koliko su se Gvaido i njegovi strani saveznici nadali (dezertiralo 160 venecuelanskih vojnika). Dodao je da „ekonomski i diplomatski pritisak (na Madura) tek počinje” i da vojna akcija nije sasvim odbačena, mada niko u tom delu sveta još ne želi da ozbiljno razmatra takvu mogućnost. Strahuje se da bi strana intervencija u Venecueli izazvala građanski rat i haos, koji bi se prelio na susedne zemlje, destabilizijući region. Umesto rata protiv milicija vernih Maduru i 300.000 venecuelanskih vojnika, veruje se da će SAD i dalje sankcijama iscrpljivati vladu u Karakasu, podstičući masovniju narodnu pobunu.

Poslednja varnica u odnosima dve zemlje sevnula je pošto je Maduro dva sata u predsedničkoj palati Miralfores držao američku novinarsku ekipu. Kad mu je izveštač Horhe Ramos pokazao snimak na kojem gladni Venecuelanci čeprkaju po kontejnerima, predsednik je prekinuo intervju. Američka hispano televizija Univision tvrdi da je njenim zaposlenima oduzeta oprema, uključujući kamere i telefone, što Karakas odbacuje kao neistinu i „jeftini šou”. Vašingtonska administracija je osudila ovakvo ponašanje, mada je njen lider prvi izbacivao Ramosa kad mu se nisu dopadala njegova pitanja. U jeku kampanje, republikanski kandidat je tražio od telohranitelja da sa konferencije za novinare ukloni Ramosa zbog pitanja o imigraciji.

 

Autor Jelena Stevanović

 

Izvor Politika, 27. februar 2019.