Да ли је покушај државног удара у Венецуели пропао?

Како ни САД ништа нису предузеле, смену Мадуровог режима уз помоћ страних трупа једино заговара опозиција

Дан Д је дошао и прошао, а да влада у Каракасу није, како су очекивали њени противници, сломљена, па античависти све отвореније заговарају страну војну интервенцију, али не наилазе на очекивано разумевање, чак ни у САД.

Хуан Гваидо, опозициони лидер који се прошлог месеца прогласио за председника, тврдио је да ће протекли викенд бити одлучујући за судбину наследника Уга Чавеза. Гваидоови подржаваоци су пробали да на граници са Колумбијом и Бразилом пробију владину блокаду америчке хуманитарне помоћи, а у сукобима грађана и оружаних снага погинуло је најмање осморо људи. Како се није остварило очекивање да ће војска пропустити конвој са храном и лековима и прећи на страну опозиције, чиме би председник Николас Мадуро остао без ударне песнице режима, испоставило се да то није био преломан тренутак за боливарску републику.

Видевши да је армија и даље уз председника, опозициони лидер је позвао међународну заједницу да „не искључује ниједну могућност за ослобађање” Венецуеле, што је подсетило на изјаву Доналда Трампа да не искључује ниједно, па ни војно решење за јужноамеричку државу. Још отворенији је био други опозициони лидер Хулио Борхес, који је са Твитера затражио „силу против диктатуре”. Према оцени венецуеланског министра спољних послова Хорхеа Ареазе за амерички Димокраси нау, државни удар у Венецуели је пропао, због чега противници власти сад хоће рат.

Латиноамеричке и европске земље су ове недеље поручиле да се противе интервенцији у Венецуелу и поред тога што је највећи број њих признао Гваидоа за председника. Шпанија и Немачка упозоравају да ова идеја мора бити одбачена док шефица европске дипломатије подвлачи да се политичка криза не може решити војним средствима.

„Одбацујемо и осуђујемо насиље и друге иницијативе које могу да дестабилизују регион”, саопштила је Федерика Могерини, а преноси Гардијан.

И поред тога што су Колумбија и Бразил јужноамеричке земље које најгласније захтевају да се Мадуро повуче, њихове владе су подигле глас против страног оружаног мешања, у чему им се придружују Чиле и Перу. Да је ентузијазам за интервенисањем спласнуо и у САД, потврдио је потпредседник Мајк Пенс на прекјучерашњем састанку са Гваидоом и латиноамеричким лидерима у Боготи. Иако је после погибије Венецуеланаца у пограничним подручјима најављивао конкретну акцију, Пенс је из Колумбије обећао нове санкције, али не и интервенцију. Позвао је венецуеланске војнике да пређу на опозициону страну нудећи им амнестију, док је међународној заједници поручио да оснажи економски и дипломатски притисак на Мадура и следи амерички пример замрзавајући рачуне венецуеланске нафтне компаније. После састанка, Пенс и остали лидери су апеловали на демократску транзицију „мирно, од стране самих Венецуеланаца, без употребе силе”.

Колумбијски министар спољних послова Карлос Олмес Трухиљо је ипак упозорио да је живот Гваидоа и његове породице у опасности и казао да ће Мадуро бити одговоран ако се њима нешто деси. И поред претњи које је примио и чињенице да је прекршио владину забрану да не напушта земљу, венецуелански опозиционар тврди да ће се вратити у домовину.

Неименовани латиноамерички званичник је признао за Вашингтон пост да догађаји од прошлог викенда нису били успешни онолико колико су се Гваидо и његови страни савезници надали (дезертирало 160 венецуеланских војника). Додао је да „економски и дипломатски притисак (на Мадура) тек почиње” и да војна акција није сасвим одбачена, мада нико у том делу света још не жели да озбиљно разматра такву могућност. Страхује се да би страна интервенција у Венецуели изазвала грађански рат и хаос, који би се прелио на суседне земље, дестабилизијући регион. Уместо рата против милиција верних Мадуру и 300.000 венецуеланских војника, верује се да ће САД и даље санкцијама исцрпљивати владу у Каракасу, подстичући масовнију народну побуну.

Последња варница у односима две земље севнула је пошто је Мадуро два сата у председничкој палати Миралфорес држао америчку новинарску екипу. Кад му је извештач Хорхе Рамос показао снимак на којем гладни Венецуеланци чепркају по контејнерима, председник је прекинуо интервју. Америчка хиспано телевизија Унивисион тврди да је њеним запосленима одузета опрема, укључујући камере и телефоне, што Каракас одбацује као неистину и „јефтини шоу”. Вашингтонска администрација је осудила овакво понашање, мада је њен лидер први избацивао Рамоса кад му се нису допадала његова питања. У јеку кампање, републикански кандидат је тражио од телохранитеља да са конференције за новинаре уклони Рамоса због питања о имиграцији.

 

Аутор Јелена Стевановић

 

Извор Политика, 27. фебруар 2019.