Da li je Miler ubio nade o “srpskom” kraku Turskog toka?

Šta znači odluka ruskog gasnog giganta da ne učestvuje u projektu balkanskog gasnog čvorišta u Bugarskoj, budući da je tu bio viđen gas i iz Rusije?

Kompanija „Gasprom” ne planira da učestvuje u projektu balkanskog gasnog čvorišta u Bugarskoj, izjavio je direktor ove gasne kompanije Aleksej Miler nakon sastanka premijera Rusije i Bugarske, Dmitrija Medvedeva i Bojka Borisova, prenosi Sputnjik.

– „Gasprom” ne učestvuje u tom projektu. Svi naši resursi gasa u ovom regionu su dugoročno ugovoreni – rekao je on i podsetio da se projekat „Južni tok” nije realizovao iz poznatih razloga, a projekat „Turski tok” je realizovan za vrlo kratko vreme. Dva kraka novog morskog gasovoda preko Crnog mora izgrađena su pre roka – istakao je Miler.

Bugarska vlada, koja je i došla na ideju gradnje čvorišta gasa pre tri godine, objasnila je da je novim ambicioznim projektom predviđeno da u čvorište stiže gas iz Rusije, Azerbejdžana i Turkmenije, Bugarske i Rumunije, kao i da, Sofija ulaže napore i da izgradi gasne veze sa susednom Grčkom, Rumunijom, Srbijom i Turskom. Na gasnom povezivanju insistira i Evropska unija, a dva projekta na Balkanu su prioritet – gasovodi između Srbije i Bugarske i Bugarske i Grčke.

Srbija bi na ovaj gasni čvor, inače, mogla da se poveže dvosmernim gasovodom Niš-Dimitrovgrad–Sofija, dužine 150 kilometara i kapaciteta 1,8 milijardi kubika gasa godišnje. To bi značilo da naša zemlja može da isporučuje gas Bugarskoj i obrnuto.

Upitan šta znači odluka ruskog gasnog giganta da ne učestvuje u ovom projektu, budući da je tu bio viđen gas i iz Rusije, Srećko Đukić, stručnjak za međunarodne gasne prilike, kaže, da ga to ne čudi, jer se nijedna zemlja izvoznica gasa nije odazvala apelima Bugarske da se uključi u ovaj projekat. Borisovu je pred izbore stalo da forsira priču o gasovodu kao o nečemu što je završeno. Međutim, u predizbornoj situaciji u EU nema mesta za takve razgovore i garancije. Posebno ako se zna da sledi formiranje nove evropske komisije i na eventualne političke garancije Brisela treba i te kako sačekati.

– Bugarska je svojom krivicom izgubila ulogu distributivne zemlje za gas za čitav region i dalje za Evropu. Zato sada Bugarska pokušava da na mala vrata vrati tu ulogu, ali je ona u međuvremenu pripala Turskoj. Bugarska dakle govori o projektu gasnog čvorišta Balkan (poznat kao Balkanski gasni hab). Bugarska jeste nezaobilazna u prenosu gasa drugim balkanskim zemljama, ali ona užurbano traži način da se priključi na „Turski tok”, budući da krajem godine može presušiti gasovod Balkan koji transportuje gas iz Rusije, preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske dalje za Tursku – kaže Đukić

„Turski tok” zamenjuje i balkanski gasovod. Borisov se pred Dmitrijem Medvedevim, ruskim premijerom, tokom posete Bugarskoj, pozivao na članstvo svoje zemlje u NATO i EU i da je rešenje o reverzibilnom toku gasa usaglašeno sa Evropskom komisijom, kao i da se gas kroz Bugarsku kreće kao onaj po Severnom toku 1 i 2, izvodeći tako računicu da njegova zemlja može susedima da prodaje 15-16 milijardi gasa godišnje.

Medvedev je, međutim, prekjuče u Sofiji potpuno jasno rekao da će se o daljim koracima vezanim za „Turski tok” govoriti tek posle garancija Evropske komisije da ovaj gasni projekt neće naići na prepreke koje je doživeo „Južni tok”.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, podseća da i kada je prvi put pre tri godine čuo za ideju gasni balkanski hab – čvorište da je to shvatio kao da su se ministri tri zemlje sastali i da sada moraju da kažu da su nešto radili.

– Za svako ovakvo gasno čvorište, ako hoće ozbiljno da se gradi, potrebno je da se zna gde će biti, odakle će stizati gas, ko će ga kupovati i ko će čvorište da gradi. Da bi posao uopšte započeo potrebno je imati potvrdu o najmanje dva izvora snabdevanja gasa i bar tri snabdevača, a pogotovo kolike su zalihe gasa, koji će stizati na zapadni Balkan. Od svega toga nema nijedne informacije, a pogotovo sada kada je „Gasprom”, kao najveći snabdevač gasa, rekao da ga ovaj projekat praktično ne zanima, tako da sumnjam da će od celog posla biti nešto – zaključuje Vuletić.

 

Autor Jasna Petrović-Stojanović

 

Izvor Politika, 6. mart 2019.

Pratite nas na YouTube-u