Н. Бабић: Вашингтон у неколико недеља више пута добио „не“ од савезника

Чини се да је Вашингтон нераскидиво заробљен у уверењу о својој супериорности и тај осећај неће ускоро нестати

Након неуспелог самита с такозваном Групом Лима, групом латиноамеричких земаља које формално подржавају америчку политику у Венецуели, на којем су Колумбија и Бразил одбили да уступе своје територије за било какве војне акције против суседне земље, протекли дан је открио да су САД добиле још неколико негативних одговора од својих савезника.

Прво је Турска рекла како неће попустити пред америчким притисцима и уценама и како је посао с куповином руских система С-400 (можда чак и С-500) за Анкару готова ствар, а затим су захтев Вашингтона одбили и Немачка и Француска. Упркос притиску Вашингтона, немачка канцеларка Ангела Меркел је одбила захтев америчког потпредседника Мајка Пенса да пошаље немачку флоту у Керчки мореуз како би послала сигнал Москви, јавља Блумберг. Према агенцији, Француска је такође одлучила следити пример Берлина, тврдећи да би такав потез био “неодговорна провокација”.

Упркос притиску Вашингтона, немачка канцеларка Ангела Меркел је одбила одобрити поморске маневре немачке војске у “дворишту” Русије, који су били осмишљени да изазову руског председника Владимира Путина, јавља Блумберг. На Конференцији о безбедности у Минхену 16. фебруара амерички потпредседник Мајк Пенс позвао је Ангелу Меркел да пошаље немачку флоту кроз Керчки мореуз и тако покаже Путину да Запад неће одустати од приступа тим водама које још увек сматра украјинским морским простором.

Међутим, немачка се челница успротивила, указујући на непримерен став предсједника Украјине Петра Порошенка о овом питању. Ангела Меркел је изјавила да је заједно с француском страном спремна послати конвој кроз мореуз, али само у склопу једнократне акције, док је Порошенко инсистирао да то неће бити довољно за решавање проблема. Према изворима агенција, украјински председник жели да се мореуз трајно отвори и да се руска обална стража повуче из подручја Керчког мореуза и моста. Француска је иницијативу одбацила, назвавши је “неприкладном провокацијом”.

“Русија је заузела Крим 2014. и од тада контролише мореуз и блокира приступ украјинским лукама на Азовском мору. Прошлог новембра је руска флота заробила три украјинска брода која су покушала проћи кроз Керчки мореуз”, подсећа Блумберг.

Неуспех овог америчког плана само је један од показатеља раскола између Европе и Сједињених Држава. Осим тога, амерички председник Доналд Трамп покушава уверити своје европске савезнике да замене америчке снаге на жариштима попут Источне Европе и Блиског истока. Пенсов позив да се, након повлачења Сједињених Држава, европске земље ангажују на јамчењу стабилности у Сирији је такође одлучно одбијен. Блумберг подсећа да је сусрет америчког потпредседника с Ангелом Меркел одржан одмах након њеног ватреног говора у прилог мултилатералном светском поретку.

Немачка канцеларка је тада оштро критиковала Трампову претњу да ће наметнути царине на немачки извоз аутомобила, а обећала је и да ће Немачка повећати издатке за одбрану према стандардима НАТО-а, али властитим темпом, што је изазвало пљесак високих званичника. Меркел је такође изразила забринутост због агресивне и координисане америчке дипломатске кампање у заустављању изградње руског гасовода Северни ток 2. Према изворима блиским немачкој канцеларки, те су радње биле један од кључних разлога њене оштре реторике у Минхену.

У исто време, питање операција у подручју Керчког мореуза је нејасно и с правног становишта. У руско-украјинском споразуму из 2003. Азовско је море дефинисано као “унутарње водно подручје”, што значи да за улазак у њега, оружане снаге трећих земаља морају добити пристанак и Кијева и Москве. Раније су САД у Црно море послале разарач “УСС Доналд Кук”. Тада су у Вашингтону рекли да НАТО и америчке снаге тамо граде своју присутност како би послали сигнал Владимиру Путину.

“Да будем искрен, они не воле нашу присутност у Црном мору. Али то су међународне воде и ми тамо можемо пловити и летети”, изјавио је генерал Куртис Скапароти, командант здружених НАТО снага за Европу.

КИНА И ИНИЦИЈАТИВА „ЈЕДАН ПОЈАС – ЈЕДАН ПУТ“
Још један неугодан сигнал за САД стиже из Европе, али је везан за кинеску иницијативу “Један појас – један пут”. Фајненшел тајмс је у среду објавио како Италија намерава службено подржати кинеску иницијативу. Иако се каже да Италија још преговара о прелиминарном споразуму с Кином, Вашингтон се већ супротставио било каквом облику сарадње с Кином.

Фајненшел тајмс наводи како су САД упозориле да би пројект могао значајно наштетити међународном имиџу Италије, а портпарол Савета за националну безбедност Беле куће Герет Марквис рекао да је “Један појас – један пут” иницијатива “направљена од Кине и за Кину”.

Вашингтон себе види као великог брата Запада и иритиран је надолазећом сарадњом између свог дугогодишњег савезника, Италије, са земљом чији успон жели спречити по сваку цену. То такође значи да ће одлука Италије у одређеној мери утицати на америчку политику према Кини, јер би Италија постала прва земља унутар групе Г7 која би постала део иницијативе “Један појас – један пут”.

Ако Велика Британија напусти ЕУ, Италија је трећа по величини привреда у еврозони, одмах након Немачке и Француске. Такође је главна земља на Медитерану и има одређени утицај на периферна подручја. Сарадњом с Кином, Италија може додатно побољшати способност поморског превоза и подстакнути везу између целе Европе и Азије. У међувремену би производи “Made in Italy” имали већи приступ брзорастућем кинеском тржишту, које може бити покретачка снага за посрнулу италијанску привреду.

Чини се да је Вашингтон нераскидиво заробљен у уверењу о својој супериорности. Тај осећај неће ускоро нестати, јер је резултат дугогодишњег нагомилавања снаге и пропадања. Европа би требало да схвати да ће, ако настави следити САД, то бити лоше и за Европу и за САД.

Током протекле године су односи између Кине и западних земаља доживели су обрте. САД су се укључиле у опструирање Кине у свим аспектима, било да се ради о трговини или технологији, што је задало тежак ударац и везама Кине и Европе. Многе чланице ЕУ су амерички савезници и имају традиционалне одбрамбене везе и заједничке безбедносне интересе. Али ти су савези формирани за време Хладног рата и нису у складу са захтевима данашње Европе и света.

Европа не би смела допустити да САД одређује њене политике према Кини. Ако Европа буде следила амерички курс и стане уз САД у сузбијању Кине, она ће се одрећи свог положаја као важног стуба мултилатералног света, што не одговара европским интересима. Кина цени подршку земаља ЕУ њеној иницијативи и нада се да ће путем те платформе продубити сарадњу са земљама ЕУ и онима које нису чланице блока. Активније улагање Кине ће помоћи Европи да се приближи спољном свету.

Учешће Кине у свету је у последњих неколико деценија прошло неколико обрта. Чак и кинеске приватне компаније као што је Хуавеј доживљавају неправедно поступање. Но, службени став Пекинга је да ће Кина наставити подстицати сарадњу на темељу отворености и узајамне користи. Европа ће имати више користи од својих интеракција с Кином и наћи ће своје место у 21. веку.

 

Извор logicno.com, 10. март 2019.