Italija se priključila kineskom Putu svile, Vašington pobesneo

Rim i Peking pregovaraju o saradnji članice G-7 i druge najveće ekonomije sveta, uprkos oštrom protivljenju Vašingtona i Brisela

Italija je nezavisna država. Verujemo da će se Rim držati odluke koju je samostalno doneo. Tim rečima Vang Ji, kineski ministar inostranih poslova, obratio se vladi Đuzepa Kontea, nakon oštrog protivljenja Vašingtona i Brisela planovima Rima da se priključi Inicijativi „Pojas i put” (IPP).

Vest da se Italija, inače treća najveća ekonomija evrozone, i članica G-7, sprema da krajem ovog meseca potpiše memorandum o razumevanju sa Kinom o pristupanju IPP, prvi je ove sedmice objavio londonski Fajnenšel tajms. Prema nezvaničnim najavama iz Rima, svečano potpisivanje tog memoranduma uvršteno je u satnicu prve posete kineskog predsednika Si Đinpinga Italiji 22–23. marta.

Mogućnost da Italija postane prva velika ekonomija Zapada koja pristupa kineskoj IPP smesta je izazvala oštre reakcije Vašingtona i Brisela, ali i pojedinih zvaničnika italijanskog ministarstva inostranih poslova.

„Vašington ’Pojas i put’ vidi kao ’inicijativu Kine za interese Kine’. Sumnjičavi smo da će podrška italijanske vlade (toj inicijativi) doneti bilo kakvu ekonomsku korist italijanskom narodu, dok bi na duge staze mogla okrnjiti ugled Italije na međunarodnoj sceni”, upozorio je Geret Merkis, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

Sa ove strane Atlantika, Evropska komisija (EK) poručila je u sredu Konteovoj vladi da bilo kakva saradnja Italije i Kine u okviru Inicijative „Pojas i put” treba da se pridržava „tržišnih pravila, kao i međunarodnih i EU standarda”.

„Ni EU, niti bilo koja od njenih članica ne mogu efektivno ostvariti svoje ciljeve sa Kinom, bez potpunog jedinstva”, istakla je Maja Kocijančič, portparol EK. „Bilo kakav takav sporazum mora biti u saglasnosti sa zakonima i principima EU, uz, naravno, poštovanje jedinstva EU u primeni novih projekata”, dodala je Kocijančičeva.

Objavljivanje vesti o ubrzanoj pripremi teksta memoranduma o razumevanju između Italije i Kine iznenadilo je visoke funkcionere italijanskog ministarstva inostranih poslova, koje bi po ustrojstvu sistema trebalo da predvodi pregovore o međudržavnim sporazumima. Nekoliko sati pošto je vest o memorandumu obelodanjena podsekretar za spoljne poslove i međunarodnu saradnju Guljelmo Piči zatražio je „dodatne konsultacije” unutar vlade povodom pomenutog sporazuma sa Kinom.

„U ovom trenutku ne mislim da bi trebalo da nastavimo ka potpisivanju”, poručio je Piči na Tviteru, odbivši da dalje komentariše.

Ako u italijanskom ministarstvu inostranih poslova ima onih koji javno izražavaju oprez prema priključenju Italije IPP-u, kako je uopšte došlo do detaljnih pregovora zvaničnog Rima o tako strateškoj saradnji sa Pekingom? U slučaju ovih pregovora, glavnu reč je, izgleda, imalo italijansko ministarstvo za ekonomski razvoj (koje predvodi Luiđi di Majo, zamenik predsednika vlade).

Naime to ministarstvo je još početkom prošlog septembra objavilo na svom veb-sajtu da se razmatra sporazum o memorandumu sa Kinezima. Prošlog oktobra Italija je oformila Operativnu grupu za Kinu, da razmotri mogućnosti novovekovne ekonomske saradnje sa „azijskim tigrom”.

„Italija i Kina bile su u prošlosti povezane drevnim Putem svile. Očekujemo da Operativna grupa pomogne jačanju saradnje dve države u okviru IPP i doprinese zbližavanju EU i Kine”, podsetio je u oktobru kineski ambasador u Italiji Li Ruiji na vreme kada je italijanski moreplovac Marko Polo u 13. veku stigao do Kine. U međuvremenu, Mikele Gerači, podsekretar u italijanskom ministarstvu za ekonomski razvoj, zvanično je sredinom ove sedmice obelodanio da „su još u toku pregovori o tekstu memoranduma o razumevanju”.

Briselski portal Juro aktiv juče je ekskluzivno objavio detalje tekuće verzije tog memoranduma, koji najavljuje da će Kina i Italija „promovisati sinergije i jačati komunikaciju i saradnju” i zajednički snažiti „dijalog o tehničkim i regulatornim standardima”. Iza ovih opštih formula, verzija memoranduma koja je procurila u javnost najavljuje, između ostalog, i nove investicije kineskih kompanija u luci Trst. Strateška luka na severu Jadrana – i jedna od najvećih na Mediteranu – osim što je lane pretovarila 62,7 miliona tona razne robe, istovremeno ima pružne veze sa centralnom i severnom Evropom, podseća Juro aktiv.

Mikele Gerači i Eduardo Riči, podsekretar za infrastrukturu, boravili su prošlog meseca u Trstu, gde su promovisali grad-luku kao „kinesku kapiju novog puta svile za Evropu”. Prema informacijama briselskog portala, budući memorandum razmatra i mogućnosti saradnje italijanske namenske industrije sa kineskim partnerima, zajedničke projekte u elektronskoj trgovini, kao i nove poslove u oblasti infrastrukture.

Da li će vlada Đuzepa Kontea stvarno pristupiti Inicijativi „Pojas i put” još je zagonetka. Zapadni komentatori upozoravaju da bi takav potez zvaničnog Rima „značajno odvojio Italiju od tradicionalnih saveznika”. Evropska unija je „precenila Rusiju i potcenila Kinu”, primetio je evropski komesar za pridruživanje Johanes Han u utorak, dan pre bombastične vesti iz Rima, imajući na umu investicioni iskorak Pekinga na Balkan.

U slučaju Italije – države na ivici recesije, sa ukupnim javnim dugom većim od 2.000 milijardi američkih dolara i nenaplativim bankarskim dugovima u visini od preko 185 milijardi dolara – Peking je na Apeninskom poluostrvu pronašao zapadnoevropskog partnera u velikom finansijskom škripcu.

 

Autor Tanja Vujić

 

Izvor Politika, 10. mart 2019.

Pratite nas na YouTube-u