Dojče vele o Bregzitu: Spas u zadnji čas?

Ako Tereza Mej ponovo izgubi na glasanju u Donjem domu, 29. marta neće biti Bregzita – on će biti pomeren na neodređeno vreme

Nekakav dogovor je postignut. Tereza Mej kaže da su to „pravno obavezujuće promene“ Ugovora o Bregzitu, Brisel to naziva „garancijama i pojašnjenjima“. Da li je to dovoljno da se obezbedi većina u britanskom parlamentu?

Neposredno pre odlučujućeg glasanja u britanskom Donjem domu, Tereza Mej je još jednom sve učinila zaista dramatičnim: u poslednjem minutu, u ponedeljak kasno uveče. Bila je u Strazburu kako bi pregovarače EU još jednom pokušala da privoli na promene kada je reč o spornom irskom bekstopu, reosiguranju protiv tvrde granice u Irskoj. Dve strane su na kraju obznanile da je postignut uspeh. Ali, šta je to zapravo novo?

DA LI SE NEŠTO PROMENILO?
Samo stručnjaci koji poznaju međunarodno ugovorno pravo moći će da procene nijanse onoga što je dogovoreno u Strazburu, jer, već i same izjave na obema stranama pokazuju da je značenje novog „zajedničkog interpretativnog instrumenta“ koji će biti pridodat ugovoru o britanskom napuštanju EU i koji bi trebalo da bude pravno obavezujući, ponovo pitanje interpretacije.

Tereza Mej koristi konstrukciju „značajne promene ugovora o napuštanju“ EU, a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker vidi u tome „dodatne garancije“. Evropska unija „uz najveće napore“, kako je rekao Junker, nastoji da se dođe do toga da bekstop, ne mora da bude sproveden i ponovo garantuje da on ne bi trebalo da važi dugoročno. Junker je takođe rekao da bi britanska stranka čak mogla preko Arbitražnog suda da istupi iz sporazuma ukoliko dokaže da EU zlonamerno krši svoje ugovorne obaveze.

Iza tog stručnog pravnog jezika krije se politički pokušaj EU da pomogne da se uklone prepreke koje onemogućavaju da se sporazum ovog utorka prihvati u britanskom parlamentu. Junker pri tom vrlo jasno kaže: „Ovo je dodatak ugovoru o istupanju“. Evropska unija se, kako je rekao predsednik Komisije, zadržala na svojoj crvenoj liniji da ugovor ponovo ne otvori i da bekstop u osnovi ne dovodi u pitanje.

PRVE REAKCIJE
Dejvid Lidington, praktično zamenik britanske premijerke, predstavio je u parlamentu u Londonu dogovor o poboljšanju i jačanju Ugovora o istupanju. On se pri tom prevario kada je reč o odlučujućim pitanjima o vremenom ograničavanju bekstopa i o jednostranoj klauzuli o istupanju, jer obe su obećane zagovornicima Bregzita. Mnogi od njih pre svega bi želeli potpuno ukidanje bekstopa i uz ostanak Britanije u carinskoj uniji sa EU.

Da li je dogovor iz Strazbura dovoljan da se jatrebovi umire? Jan Dankan, bivši šef torijevaca i jedan od vodećih zagovornika Bregzita izjavljuje da bi dogovor trebalo „pažljivo proveriti“ Slično uzdržanost iskazuje i severnoirska Demokratska unionistička partija (DUP) od čije odluke išod glasanja u mnogome zavisi. Ukoliko ta stranka promeni mišljenje i prihvati poboljšani Ugovor o istupanju, to bi moglo da pridobije i većinu konzervativnih zagovornika Bregzita. Neće međutim svi promeniti mišljenje. Jedan od jastrebova, Stiv Baker, izjavio je sinoć da je kompromis koji je postigla Mejova „nedovoljan“.

I Laburistička stranka ostaje pri svom odbijanju: ministar za Bregzit iz senke Keir Starmer podseća na to da je Tereza Mej u januaru obećala „značajnu promenu Ugovora o istupanju“ i da nje, kako je rekao, „u svakom slučaju nema“. I poslanik Laburista, Hilari Ben, predsednik Odbora za Bregzit Donjeg doma britanskog parlamenta, ukazuje na to da će Evropski sud pravde i dalje imati poslednju reč o pravnom sukobu oko bekstopa.

MOGLO BI BITI DOVOLjNO ZA VEĆINU
Ako su izgledi Tereze Mej da njen dogovor sa EU o Bregzitu dobije podršku u ponedeljak ujutro bili ravni nuli, oko ponoći su možda porasli na 60 odsto. Čini se da sada postoji šansa da ona i dobije većinu. Mnogo zavisi od toga da li će glavni državni tužilac Džefri Koks svoje pravno mišljenje zvanično da promeni i da izjavi da Velika Britanija sa novim garancijama EU nije više u opasnosti da dugoročno ostane zaglavljena u bekstopu. On bi još pre početka debate trebalo da dođe u Donji dom parlamenta i predstavi svoje mišljenje o novoj pravnoj situaciji.

Možda i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pri tom doprinosi da zagovornici Bregzita promene smer. On je u Strazburu izjavio da od strane EU neće biti trećeg pokušaja za dalje promene. Ako poslanici Donjeg doma ponovo ne prihvate Ugovor, Bregzita na kraju uopšte neće ni biti. A koja bi onda gora pretnja onda mogla da bude za desno krilo Torijevaca?

A AKO IPAK KRENE PO ZLU?
Ako Tereza Mej izgubi na glasanju, onda verovatno dolazi na red „Plan B“. Prema njemu, poslanici bi u sredu najpre mogli da odlučuju o tome da li žele da isključe mogućnost Bregzit bez ugovora (No-Deal Brexit), a onda, u drugom glasanju, da se razmatra mogućnost produženja roka za Bregzit.

U tom slučaju bi mogli da ožive pokušaji da se Tereza Mej što je brže moguće ukloni sa funkcije. Još jedan poraz kada je reč o Ugovoru o istupanju ona politički ne bi dugo preživela, bar tako veruju njeni protivnici. A njih ona ima mnogo, u svakom slučaju više nego prijatelja. Pa i u samom njenom kabinetu sede pre svega pobunjenici i istovremeno brojni kandidati za naslednika.

I još jedno je sigurno: Ako Tereza Mej ponovo izgubi na glasanju u Donjem domu, 29. marta neće biti Bregzita – on će biti pomeren na neodređeno vreme. Neki u duboko podeljenoj Britaniji smatraju da je to najgora varijanta. A za neke druge je to poslednja šansa da se Bregzit možda ipak nekako spreči.

 

Autor Barbara Vezel

 

Izvor Dojče vele, 12. mart 2019.