Преминула Загорка Голубовић

Професорка Загорка Голубовић преминула је јутрос у Београду после дуге болести у 89. години. Место и време сахране биће накнадно објављени

Загорка Голубовић живела је у Београду од 1933, где се школовала. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радила је као професор у гимназијама у Земуну и Београду (1952-54). Изабрана је у звање асистента на Филозофском факултету 1957. године, где је остала до 1975. у звању ванредног професора.

Због подршке студентској побуни јуна 1968. године, Скупштина Србије је јануара 1975. донела лекс специалис којим је са још седморицом колега уклоњена из наставе и са Филозофског факултета. До 1981. године била је без посла, а у међувремену је радила као гостујући професор у Шведској, Великој Британији и САД. Од 1981. ради као научни саветник на Институту за друштвене науке који је тада био укључен у Београдски универзитет. На Филозофски факултет вратила се 1991. године, где је до 1996. предавала социо-културну антропологију.

Била је уредник часописа Гледишта, Социологија и Филозофија и члан Савета Праксиса, као и члан редакције Праксис Интернешнал. Била је члан Управног одбора Југословенског друштва за филозофију и социологију, председник Социолошког друштва Србије и филозофског друштва Србије. Један је од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду где је радила до пензије 2001. године.

Била је активна у науци и јавном животу и након пензионисања. Почетком деведесетих година 20. века имала је запажену улогу у антиратном покрету у Београду и активно је учествовала у грађанским и студентским протестима 1996-1997. године. Након демократских промена 2000. године критички је анализирала економску транзицију у Србији.

Добитница је награда: „Витез позива“ за појединце који су на најбољи начин усагласили своју професију и савест 2007, „Верица Бараћ“ за допринос борби против корупције 2012., као и награде за животно дело „Радомир Лукић“ 2014. године.

Неки од радова Загорке Голубовић су „Социјализам и хуманизам, 1965″, „Проблеми савремене теорије личности, 1966.“, Трендови и дилеме југословенске социологије, 1969.“, „Социјалистичке идеје и реалност, 1971.“, „Зашто је функционализам више пожељан у данашњој Југославији него марксизам?, 1973.“, „Човек и његов свет у антрополошкој перспективи, 1973.“ и „Социологија југословенског друштва, 1976.“

 

Извор РТС, 13. март 2019.