Дојче веле: Ултиматум опозиције је мач са две оштрице

Драгомир Анђелковић сматра да власт свакако нема намеру да испуни опозиционе захтеве и да врх власти поднесе оставке

Опозициони Савез за Србију поставио је ултиматум властима: одлазак режима и слободни избори на свим нивоима. ДВ анализира: да ли је тај рискантан потез опозиције знак њихове снаге или немоћи? Опозициони Савез за Србију (СЗС) саопштава да је изнео политички ултиматум режиму Александра Вучића, и да је поставио рок од 30 дана за одлазак садашњег режима и слободне изборе на свим нивоима.

„Захтевамо моменталне оставке председника Србије Александра Вучића, председнице Владе Ане Брнабић и председнице Народне скупштине Маје Гојковић. Тражимо изборе на свим нивоима који ће се одржати након шест до девет месеци у којима би медији били слободни и испуњени остали заједнички захтеви опозиције за фер и поштене изборе“, стоји између осталог у том прогласу. Уколико се ти захтеви не испуне, СЗС најављује велики народни протест у Београду 13. априла, на који ће бити позвани грађани из целе Србије.

ОДМЕРИТИ ОЧЕКИВАЊА
Иако је у првом тренутку деловало да је вест преписана са неког од сатиричних портала, у СЗС заиста мисле озбиљно. Након вишемесечних протеста у око 90 српских градова, челници СЗС очито су се нашли на прекретници и сада највероватније покушавају да изврше неку врсту новог притиска на власт.

А колико су се власти узнемириле због тог ултиматума сведочи и практично одсуство реакција из владајуће коалиције? То, наравно, може да значи и одређени страх од даљих потеза опозиције, али, бар како тренутно ствари стоје, атмосфера у друштву није толико критична по српске власти.

У опозиционим круговима постоје дежурни оптимисти који већ виде крај овог режима, али, како за ДВ каже Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, у овом тренутку потребно је имати реална очекивања.

„Видим ово као један изнуђени потез након серије грађанских протеста. Просто су на неки начин морали да радикализују своје захтеве након вишемесечних протеста“, истиче Поповић и додаје: „С друге стране је делимично и ризичан потез, јер поставља доста високе захтеве и подиже очекивања. Мислим да нико не очекује да је реално да челници режима поднесу оставке за месец дана“, оцењује Поповић.

ВЛАСТ ЈЕ СПОКОЈНА?
Реакција власти је бар за сада уздржана и чини се да је њихова тактика да се читав тај проглас и захтеви опозиције што дуже медијски и политички игноришу. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да власт свакако нема намеру да испуни опозиционе захтеве и да врх власти поднесе оставке.

„На тај начин би себи пуцали у оба колена и ушли хендикепирани у изборну трку као неко ко је признао да нешто није у реду. С друге стране, признали би да досадашњи избори нису били регуларни ако би прихватили такав захтев да се сада одрже демократски и поштени избори“, напомиње Анђелковић за ДВ.

Реакција власти ће, као и до сада, бити радвнодушно игнорисање тих захтева, а ако тај притисак постане у неком тренутку велики, пробаће да то разводне неким другим темама, примећује Драган Поповић. „Пробаће најпре то да игноришу, а ако то не буде могло, покушаће на друге начине да те захтеве учине или невидљивим или нерелевантним“.

НЕЈАКИ ЗА ВИСОКЕ ЗАХТЕВЕ
Тек ће се вероватно видети шта су били прави мотиви те опозиционе групације да истакне поменуте захтеве, али у сваком случају легитимно је разматрати има ли СЗС довољно политичке снаге и подршке у народу да испоставља овакве ултиматуме?

Реч је, наиме, о само једној опозиционој групацији, која вишемесечене протесте против власти није успела да капитализује кроз побољшање свог рејтинга. Стога и Драгомир Анђелковић каже „како они немају ту снагу, али да су тога и сами свесни. Није им, дакле, циљ ултиматум као такав већ да се наметну као најснажнији опозициони елемент и истисну неке друге опозиционе играче. Тако би се за неку наредну борбу са властима позиционирали као једина опозициона снага која може да испуни захтеве једно дела опозиционог бирачког тела“.

Нема никакве сумње да они немају ту снагу, наставља Драган Поповић, јер говоримо о подршци између 10 и 15 посто у бирачком телу. „Далеко су они од тога да могу иза себе да ставе сву енергију грађанских протеста, и да изврше толики притисак и угрозе власт Александра Вучића“, процењује директор Центра за практичну политику.

ПРОТЕСТ, ШЕТЊА, РАЗИЛАЖЕЊЕ – ШТА ДАЉЕ?
Претња великим протестом у Београду 13. априла уколико се не испуне захтеви СЗС такође представља мач са две оштрице. Незадовољство грађана јесте велико, али оно се и даље на неки начин одвија изван строге мобилизације иза политичких партија. Зато Драгомир Анђелковић подсећа на неке примере великих опозиционих протеста пре 2012. године и доласка Српске напредне странке на власт, који су окупили велики број људи, али нису уздрмали тадашње власти.

Драган Поповић примећује да домет тог протеста зависи пре свега од тога шта они који ће доћи на тај протест од њега очекују. „Ако грађани очекују превише, бојим се да ће бити разочарани и да може доћи до неког губитка енергије. Али, ако се поставе реална очекивања да је ово само један корак ка рушењу режима, онда то може имати солидан ефекат“, наводи Поповић.

Опозиција је најавом тог протеста на себе преузела још један ризик, а то је неизвесност око даљих корака уколико се тог дана скупи одређени број људи, прошетају Београдом као и на досадашњим протестима, и након тога разиђу.

„Имали смо, као што рекох, такве случајеве и једноставно ће се након тога промовисати нека друга прича, и настави се нека врста нове игре. У политици је то тако, уколико се то окупљање заврши на тај начин, вероватно ће се наћи неки нови тренутак и поново позвати на окупљање грађана“, сматра Анђелковић.

На то питање у српској политици не би могли да одговоре ни најбољи стратези, истиче Драган Поповић, и зато „мислим да се тај протест не сме најављивати као неки Дан Д, или нови 5. октобар. То би требало да буде једна јасна порука властима, али без нереалних очекивања“, скреће пажњу Поповић.

УВЕК СПРЕМНИ ТАБЛОИДИ
Наредних месец дана свакако би требало очекивати жестоку реакцију медија блиских властима. Челници СЗС су већ проглашени државним непријатељима и најава великог протеста само ће подстаћи таблоидне теорије да је реч о радикализацији опозиционог отпора за који је зелено светло дао Запад. Тај наратив да Запад преко хаоса на улицама жели да сруши Вучића присутан је од самог почетка грађанских протеста, а сада ће бити само додатно појачан.

„Много више ће све зависти од потеза власти, колико год то парадоксално звучало, али мислим да се људи како год било неће тако лако склонити са улица“, оцењује Драган Поповић.

Опозиција ће вероватно урадити све што може како би тај скуп био што озбиљнији, додаје Драгомир Анђелковић. „Власт ће с друге стране појачати своју кампању широм Србије. Имаћемо, дакле, ту политичку борбу на два колосека и надам се да то неће изазвати неке веће тензије у друштву осим неких појачаних вербалних сукоба“, очекује Анђелковић.

 

Аутор Ивица Петровић

 

Извор Дојче веле, 14. март 2019.