Како тумачити хаос око Брегзита?

Брегзит ће се десити на овај или онај начин. Све друго је обмана

После хаотичних дана у британском Парламенту поводом изласка Велике Британије из Европске уније (ЕУ), постало је јасно да ће Брегзита ипак бити. Нејасно је само када и како. Излазак из ЕУ изгласан на референдуму пре две и по године велика већина посланика није довела у питање и неслагања су само под којим условима изаћи. Други референдум је одбачен и као идеја. То је суштина сакривена политичким манипулацијама које доминирају хаосом у Парламенту. У политичкој Британији је много тога урушено али се минимум ипак поштује.

Кључно гласање у Парламенту о предлогу споразума о изласку из Уније, који је са Бриселом постигла премијерка Тереза Меј, треба да буде 20. марта. Тај предлог споразума су, међутим, посланици до сада већ два пута одбили са убедљивом већином гласова. Према британској правној пракси о предлогу закона или уговора, у Парламенту се може гласати три пута, што је искористила и премијерка Меј, али после трећег гласања нема више расправа. Законом о Брегзиту је предвиђено да Британија напусти ЕУ 29. марта ове године. Парламент је, међутим, на захтев премијерке Терезе Меј подржао одлагање изласка, и то под два услова.

ТРИ МЕСЕЦА ИЛИ ДВЕ ГОДИНЕ
Уколико на трећем гласању 20. марта њен предлог буде ипак прихваћен, онда она тражи одлагање до 30. јуна како би се усагласаили сви законски акти. А ако по трећи пут буде одбијен, онда Меј тражи одлагање Брегзита до две године. У створеном хаосу све је постало неизвесно. Јер, свако одлагање захтева нови закон, а то је компликована процедура.

Ових дана је у Парламенту било још неколико гласања. Већина посланика је одбацила предлог да Британија изађе из ЕУ без икаквог споразума, што је био пораз премијерке Меј. Необично је да је и сама Меј гласала за то. Гласало се и о продужењу рока изласка, и то је подржано. Али, посланици су одбили предлог евентуалног другог референдума о Брегзиту. Та гласања су, међутим, била у категорији „слободних гласова“, што значи да нису правно обавезујућа за британску владу. Она су више „стилске вежбе“ демократије као и индикатор посланичког расположења и оцена. То не обавезује британску владу. На снази је још увек закон који предвиђа излазак из Уније 29. марта. Тај закон није укинут, што значи да све друго изван тог законског документа нема правну снагу.

УЛОГА БРИСЕЛСКЕ БИРОКРАТИЈЕ
Свој део, и то значајан  у хаосу и манипулацијама  има и бриселска бирократија. Свакога дана из Брисела стижу претње политичкој Британији које поручују да ЕУ у ствари не дозвољава да се изађе из Уније. А то што су о изласку из Уније одлучили грађани Уједињеног Краљевства за Брисел као да не постоји. Бриселски лобисти, а не британски Парламент, чак кроз медијске кампање сугеришу да Брегзита неће ни бити. Још једном је потврђена стара особина бриселске бирократије да се највише „гади“ онога шта народ мисли.

Зграда Европске комисије, Брисел, 26. јун 2016.

Шта ће се онда десити са Брегзитом? Тачније, како ће Британија изаћи из ЕУ. Иако је два пута одбијен, није, међутим, искључено да предлог споразума Терезе Меј 20. марта буде прихваћен. У току је интензивна трговина иза сцене, а кључни аргумент је да би у случају даљег одлагања ванредни парламентарни избори били неизбежни, што владајући Конзервативци ипак не желе јер би их, како сада ствари стоје, готово сигурно изгубили.

У политичким круговима круже гласине да би побуњеници у владајућој Конзервативној партији, који предводе гласање против предлога споразума са ЕУ, пристали да гласају за тај документ, али под условом да после тога Тереза Меј поднесе оставку. Ако споразум буде прихваћен, онда ће бити промена измена и допуна закона о изласку из ЕУ, пошто 29. марта, како је раније предвиђено, није реалан датум.

БРИТАНИЈА НА ИЗБОРИМА ЗА ЕП?
Поред потребе да Британија усклади још неке законе ту, је и обавеза да споразум прихвате и верификују све преостале чланице ЕУ, а то тражи време и отвара простор новим уценама. Тереза Меј је предложила да се излазак помери на 30. јун ове године. Истовремено, у Бриселу кажу да би то могло да буде најдаље до 22. маја, јер већ 23. почињу избори за Европски парламент на којима Британија не би требало да учествује.

А уколико споразум буде и по трећи пут одбијен у британском Парламенту онда би, према предлогу Терезе Меј, Брегзит требало да буде одложен за најдаље две године. То је, према председнику Европског савета Доналду Туску, и предлог Брисела. Али, шта онда са мајским изборима за Европски парламент, јер за те две године одлагања Британија је и даље формално члан ЕУ и, наравно, мораће да плаћа силне милијарде у буџет Уније. Тај новац је, како изгледа, и један од разлога бриселских уцењивања.

БРИСЕЛ ТВРДИ ПАЗАР
Другим речима, нико у основи не доводи у питање Брегзит као такав, мада се медијским манипулацијама настоји створити уверење да свако одлагање изласка значи да Брегзита никада неће ни бити. Брегзита ће, како сада стоје ствари, ипак бити – кад тад. Али, каквог? Настоји се створити уверење да Британија не сме изаћи без договора и такво расположење је потврђено и у правно необавезујућем гласању у Парламенту. Идеја је да одлагање омогући нове преговоре са Бриселом како би се изборио за Британију повољнији споразум. Али, Брисел је званично саопштио да ЕУ нема више о чему да преговара и да је то што је већ постигнуто са Терезом Меј коначна верзија.

Брисел тврди да се више нема о чему да преговара, па зашто онда одлагање? А Доналд Туск је наговестио да би ЕУ урпкос свему могла да подржи одлагање како би Британија „поново размислила“. Ту поруку многи читају као захтев Брисела да одустане од Брегзита или да ипак организује други референдум. То је, међутим, најблаже речено мало вероватно.

Премијерка Велике Британије Тереза Меј и председник Европског савета Доналд Турск, Лондон, 7. април 2017.

У мају предстоје нови избори за Европски парламент, а до новембра ће бити формирана нова Европска комисија, па је неизвесно какво би тај нови састав бриселске бирократије могао да има мишљење о Брегзиту. Али, судећи према досадашњој пракси, мало је вероватно да ће бити битнијих измена, јер посланици и комисионари у ЕК се мењају, а они који иза сцене управљају европском интеграцијом – банке и велике корпорације – остају исти. У преводу, ако дође до дужег одлагања ништа битније се неће променити и британски Парламент неће имати много избора. Могло би се тако десити да Британија, ако дође до дужег одлагања, ипак напусти ЕУ без икаквог договора. Све ће бити само губљење времена.

ШИРА СИМБОЛИКА
Изван насталог хаоса Брегзит је постао симбол од ширег значаја, и то је у ствари далеко важније. У Британији је Брегзит разоткрио до које мере је демократско устројство урушено. Политичка елита је удаљена од интереса своје земље и грађана као никада у новијој историји. Елита не само да игнорише народну вољу, него је у основи и издала сопствени народ и његове интересе.  Велики део јавности верује да су политичке партије издале народ. Британски Парламент је у ствари против народа којег представља.

Досадашње чланство у ЕУ је очигледно оставило трагове. Приметна је и генерална забринутост, a јавност је збуњена, никоме није јасно шта се то дешава. Све је очигледније не само незадовољство, него и фрустрираност јавности због „изабраних представника народа“ који су показали да пре свега воде рачуна о својим личним интересима и заради, а не о онима који су их бирали. Многи, како су то показали гласањем у Парламенту, чак активно раде против интереса Британије.

Брегзит је разоткрио и сву неспособност британских лидера. Шта су радили током две и по године преговора са ЕУ? И сада практично уценама траже да се све заврши за који месец. У том светлу су догађања и хаос око Брегзита сведочанство пораза савремене политичке елите и дубоке кризе из које се Британија годинама неће извући. Међу илустрацијама те кризе је и чињеница да су посланици питање Брегзита претворили у унутарстраначку борбу, па је у Парламенту важније поразити свог конкурента или противника, него ли решити тај историјски важан посао.

ИНТЕРНИ ОБРАЧУНИ
Свима је – и посланицима – јасно да се договор са ЕУ једноставно не може постићи и да ће на крају Британија изаћи без икаквог споразума са Бриселом, али се ситуација користи за домаће политичке обрачуне чији интереси не превазилазе зграду Парламента и банковне рачуне посланика.  Што се самог Брегзита тиче, ту се расположење највећег дела јавности није променило. Напротив, негативан став према ЕУ је још већи него у време референдума. Зато у ствари британски посланици и не желе други референдум.

С друге стране, ЕУ је показала колико њене лидере уопште не интересује шта каже јавност и шта је њен интерес. Бриселска бирократија се понаша као да је европска интеграција њено власништво и свако ко дирне у то бива кажњен и извргнут понижењима. ЕУ је понизила – и даље је понижава – Велику Британију, тј. њене грађане који су гласали за излазак. Иако Лисабонски споразум, који је најновија Библија европске интеграције, даје могућност изласка из ЕУ, бриселска бирократија настоји да има коначну реч и да она а не грађани одлучује о том праву познатом као Члан 50.

Емануел Макрон, Тереза Меј и Ангела Меркел на трилатералном састанку у Бриселу, 22. март 2018. (фото: Ројтерс/Франсоа Ленор)

Али, упркос томе, ЕУ је заиста успела да заплаши оне који размишљају о изласку, што је и био њен циљ. Страх бриселске бирократије да би могло бити још излазака је оправдан,  јер Брегзит је популаран у многим земљама ЕУ. Зато је, у основи, бриселска бирократија тако упорна у ароганцији и уцењивању Британије. На неки начин, својим односом према Брегзиту, ЕУ покушава да спаси себе и замаскира своју дубоку кризу. То је, међутим, узалудан посао.

Та сведочанства о стању и Британије и ЕУ су оно што ће остати, то је оно што је кључни проблем савремене Европе. А Брегзит ће се десити на овај или онај начин. Све друго је обмана.

 

Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи колумниста Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и ,,ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта“.

 

Извор Нови Стандард