Н. Бабић: Homo sorosensus

Ситуација са Сорошевим чланком савршено показује механизам политичког и “идеолошког” учешћа америчког милијардера у глобалним пословима

Дана 11. фебруара 2019. је Џорџ Сорош на интернет страници Project Syndicate објавио свој чланак “Европо, молим те пробуди се”. Пренијели смо дијелове кобног пророчанства америчког милијардера који се могу сажети у неколико порука: “Сорош је Европској унији предвидио судбину Совјетског Савеза”, “Сорош упозорава Европску унију да не понавља судбину совјетског блока”, “Спонзор Обојених револуција упозорава Европљане”, итд.

Али кључна реченица чланка јесте: “Следећа тачка инфлексије биће избори за Европски парламент у мају 2019. године. Нажалост, антиевропске снаге ће на гласању имати конкурентску предност.” У даљем тексту Сорош тврди одакле произлазе ове “предности”, а то су институционална и правна слабост садашње Европске уније, криза “застарјелог” страначког система у водећим државама чланицама ЕУ. У том смислу је ситуација најгора у Немачкој, Великој Британији и Италији. Према америчком милијардеру је ситуација “још гора у трансевропским страначким блоковима савезима у Европском парламенту”.

За њега је “најгори примјер” Европска народна странка (ЕПП), која је, према Сорошу, готово без икаквих принципа, што показује спремност народњака или десног центра да у својим редовима држи странку Фидес мађарског премијера Виктора Орбана, а све “само ради очувања парламентарне већине и контроле процеса расподеле највиших радних мјеста у ЕУ”.

Након што је завршио семантички круг у завршетку се Сорош враћа на изборе у мају 2019. за Европски парламент и упозорава: “Тешко је замислити како ће проевропске странке успјети побиједити на изборима у мају ако не ставе европске интересе изнад својих.”, након чега узвикује: “Европо, пробуди се!”.

КАО ПО КОМАНДИ “ЕУ СЕ ПРОБУДИЛА”
И “Европа” се пробудила. Сороша су чуле његове политичке проститутке у Европској народној странци и прошлог тједна је више од десет заступника из блока затражило да се Орбанов Фидес искључи из ЕПП-а, углавном заступници немачког ЦДУ-а.

Након тога је кандидат ЕПП-а за следећег предсједника Европске комисије Манфред Вебер послао владајућој странци Мађарске ултиматум с неколико тачака. Затражио је тренутно заустављање пропагандних кампања против Брисела, извињење и да се осигура наставак рада Централноевропског универзитета у Будимпешти (ЦЕУ), које је утемељено и финансирано од стране Џорџа Сороша за индустријску производњу новог руководећег кадра Европске уније и политичара који ће му у европским земљама служити на националном нивоу.

Спомињањем Централноевропског универзитета у Мађарској Сорош је затворио круг. Од објављивања чланка “Европо, молим те пробуди се” до Веберовог ултиматума је прошло тачно мјесец дана. Због тога је, један дана прије гласања у блоку народњака о питању искључења Фидеса, мађарски премијер Виктор Орбан говорио у свом редовном интервјуу за мађарски радио Кошут и рекао да је Фидес спреман изаћи из групе Европске народне странке. Наравно, не у овом сазиву Европског парламента, који траје још мјесец и по, већ у следећем, за период од 2019. до 2024. године. Да је ово итекако могућ сценарио указује чињеница да би посланици мађарског Фидеса могли пријећи у блок Европских конзервативаца и реформиста, где се већ налази “братска” пољска странка Право и правда.

Напомињемо да се умјерено евроскептични Европски конзервативци и реформисти противе федерализацији Европе. Након повлачења што се због Брегзита из овог европског парламентарног савеза повуче главни мотор блока, британски конзервативци, очито је да га треба надопунити. Због тога је Сорош упутио апел да се ЕПП држи својих “принципа”. У следећем сазиву ће Европски конзервативци и реформисти с највећим странкама земаља Вишеградске групе стећи још већи утицај.

Могло би се рећи: “Тако сте хтјели, мистер Џорџ”. Наиме, амерички милијардер позива Европљане да се пробуде у име европских вриједности, али их у конкретном случају око Фидеса “буди” у политичком окружењу у којем су најмоћнији они који блокирају федералне тенденције у ЕУ, односно процес у којем би националне државе биле федералне јединице европске супердржаве. Све ово изгледа прилично двосмислено и више изгледа као спровођење стратегије доминације Сједињених Држава над Европом. Ситуација са Сорошевим чланком и одговор на његов апел у водећем блоку Европског парламента савршено показују механизам политичког и “идеолошког” учешћа америчког милијардера у глобалним пословима, у овом случају у Европи.

У том смислу, чланак “Европо, молим те пробуди се” не упозорава ЕУ толико на судбину која је погодила СССР, него на много актуелнију и релевантнију тему – Сорошево уплитање на следећим изборима за Европски парламент. У новије вријеме, захваљујући цурењу информација и слабости у модерним технологијама, утицај Сороша у овој паневропској институцији се видио приликом објаве пописа његових “поузданих савезника” у садашњем сазиву Европског парламента, ономе од 2014. до 2019. Листа Homo sorosensus је јавно доступна и можете је видети у ПДФ формату у дну чланка. Ни мање ни више, на њој је 226 заступника у Европском парламенту. У документу су њихова имена, фотографије и подаци о постављању и службеним задацима које морају одрађивати.

Ако видите листу, на њој су имена из готово свих фракција европског парламента. Тамо су демохришћани, либерали, социјалдемократи, зелени и други и овај “трансфракцијски” и надпартијски блок је највећа, иако неформална, фракција Европског парламента. У Сорошевом рачуноводственом одељењу су заступници у Европском парламенту груписани по земљама које заступају у Европском парламенту. Наведене су комисије и радне групе Европског парламента у којима раде. Назначени су лични политички интереси и “специјализације”, адресе њихове сопствене електронске поште и оне која се прима преко сервера у Европском парламенту, чак и личне странице на друштвеним мрежама.

Испоставља се да су Сорошеве политичке проститутке присутне у свакој фракцији Европског парламента. Штавише, можемо закључити да су готово све структуре Европског парламента прожете агентима утјецаја америчког милијардера. Сада је јасно зашто Европски парламент већином гласова одбија бити стратешки партнер Русије, покушава спријечити изградњу Сјеверног тока 2 и Русију назвала “главним извором дезинформација у Европи”.

Међу “поузданим савезницима” Сороша се налазе прва имена европских политика. То је бивши предсједник ЕП-а (2012.–2017.) и бивши челник СПД-а (2017.-2018.), немачки социјалдемократа Мартин Шулц. Потом бивши лидер Групе савеза социјалиста и демократа (2014–2018) у ЕП-у Италијан Ђани Питела. Предсједник Групе Савеза либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) и бивши премијер Белгије (1999.–2008.), белгијски Ги Верхофстат. Ту је замјеник предсједника Европског парламента и бивши високи немачки дипломата Александар Каун Ламбсдорф. Међу “поузданим савезницима” наведени су и познати јастребови током украјинске кризе Елмар Брок (ЦДУ) и Ребека Хармс (Зелени). На Сорошевој листи изнад наћи ћете и хрватске политичаре Тонина Пицулу (СДП/Министар спољних послова Републике Хрватске од 2000. до 2003.), Јозу Радоша (ХСЛС/ХНС/Министар одбране Републике Хрватске од 2000. до 2002.), Ивана Јаковчића (ИДС/Министар европских интеграција од 2000. до 2001.), Давора Шкрлеца (ОРаХ) и Биљану Борзан (СДП).

Заправо, “Сорошева листа” у Европском парламенту показује резултате стратегије фонда „Отворено друштво“ у продирању у важне политичке структуре, како на националном тако и на наднационалном нивоу. Од 1991. године главни циљ америчког милијардера у Европи и на постсовјетском простору је била стварање нове политичке класе која проповиједа идеологију Отвореног друштва.

Мрежа европских универзитета  коју финанцира Сорош, са Централноевропским универзитетом у Будимпешти, била је кључна у овом процесу и требала је постати платформа за припрему нове транснационалне европске елите.

“HOMO SOROSENSUS“ ЈЕ ПРОЈЕКАТ ЗАМЕНА ЗА “ HOMO SOVIETICUSA“
Године 2009. за постсовјетски простор будући повјереник Савета Еуропе за људска права (2012.–2018.), летонски политичар Неил Муизниекс, увео концепт “Homo sorosensus”. Тај је појам наведен у његовом чланку на интернет страници Сорошевог фонда “Вијести Отвореног друштва”. Као “Homo sorosensus” је Муизниекс дефинисао “државне ветеране у структурним јединицама Института Отворено друштво, чланове његових одбора и приматеље донација”. Стратешки циљ Сорошевог фонда у постсовјетском простору је био у политици и култури замијенити облик “Homo sovieticus” с новим створењем “Homo sorosensus”.

Као да потврђују ову дефиницију Муизниекса, на последњим парламентарним изборима у октобру 2018. у Летонији је изабрана скоро половина бивших и садашњих челника и службеника организација које је спонзорисао Џорџ Сорош и његови сарадници данас раде у летонском парламенту.

Тако Сорош покушава утицати на европску политику из различитих углова, на националној и наднационалној основи. Тренутно у Сорошовој структури у Бриселу, Европском институту за отворену политику, ради 19 људи. Од њих се 12 спомињу као лобисти Европског парламента. Недавно је на захтјев истакнутог мађарског заступника у Еуропском парламенту, Фидесовог заступника Тамаша Дојча, постало је познато да су у периоду од 2014. до 2018. године представници Џорџа Сороша из ове структуре у Бриселу одржали најмање 49 састанака с високим званичницима Европске комисије. То значи да су представници америчког милијардера у просјеку имали мјесечне директне контакте с Европском комисијом. Према службеним информацијама, ови су састанци у правилу били посвећени питању “јединства Европе”. У неким случајевима су били посвећени ситуацији у Мађарској, земљи с којом је Сорош повезан својим поријеклом.

Током истог периода је Џорџ Сорош лично одржао најмање 15 састанака с предсједником Европске комисије Жан-Клод Јункером, првим потпредсједником и другим потпредсједницима Европске комисије, као и с члановима саме комисије. Испада да најважнија питања Сорош рјешава у Бриселу лично и иза затворених врата. Ниједан шеф државе или владе било које државе чланице ЕУ не може се директно савјетовати с вођством Европске комисије о толико много случајева као Сорош. У свом захтјеву од 19. јануара 2019. је заступник из Фидеса Тамаш Дојч поставио питање: “Је ли допуштено да се особа која нема политички мандат базиран на демократским изборима, а познати је предузетник, тако често савјетује с високим званичницима Европске комисије?”

Из медија се сазнало да је Сорош у априлу 2018. лично посјетио Брисел како би разговарао с Европском комисијом о питању непризнавања резултата следећих парламентарних избора у Мађарској и, у најмању руку, како конкретно казнити Мађарску због тога што влада Виктора Орбана није прихватила европске миграцијске квоте.

Сукоб између Сороша и Орбана је кроз Европску комисију почетком ове године досегнуо лични ниво и кулминирао је појављивањем плаката у Будимпешти на којима се у дуету приказују Јункер и Сорош. Питања миграције у Европској комисији надзире потпредсједник Франс Тимерманс. Недавно се сазнало да је Тимерманс лично примио Џорџа Сороша 28. априла 2017., потом 1. фебруар, 16. априла и 26. новембра 2018. године. Портпарол Европске комисије Скинас Маргаритис је извијестио је да се Џорџ Сорош и Франс Тимерманс дуго познају и редовно расправљају о широком распону тема које се тичу Европске уније. Сам Тимерманс је потврдио да његова сарадња са Сорошем траје већ двадесетак година.

Прије тога, у фебруару 2018., потврђено је да Сорош, који има репутацију не само наводног филантропа, него и глобалног финансијског шпекуланта, редовно преговара с једним од директора Европске инвестиционе банке (ЕЦБ). Такви контакти у свјетлу познатих финансијских превара Сороша у најмању руку изгледају прилично нејасни. Показало се да с наднационалног нивоа Европљани “финансијски” помажу Сорошеве структуре у Европи, иако тиме узрокују финансијске губитке буџета.

Логично је да је Сорош заинтересиран за одржавање утицаја који је остварио у наднационалним структурама ЕУ. Предизборна кампања Европског парламента службено још није започела, али припреме за њу већ трају диљем Европе. Очито ће Сорош покушати утицати на резултате избора. О томе се и говори у чланку “Европо, молим те пробуди се”.

Познато је да је амерички шпекулант већ интервенисао на претходним изборима за Европски парламент 2014. године. Тврди се да је у то вријеме потрошио око 6 милиона долара, а сада, уочи кључних избора, разне организације, невладине организације и појединци повезани с америчким милијардером и његовим Фондом за отворено друштво су се већ активирали у свим земљама ЕУ.

Контрола протока информација око избора за Европски парламент такође постаје све релевантнија. Прво су се појавиле узбуњујуће информације о поплави “лажних вијести”, што би биле све оне које нису у складу с агендом коју спроводе амерички милијардер и његове европске слуге. С тим у вези,  треба бити обазрив према чињеници да је “независно” тијело Сједињених Држава за провјеру и процену “лажних вијести” у великој мјери спонзорисано новцем од истог Сорошевог фонда.

На крају, шта рећи? Европо, пробуди се, види како је “Homo sorosensus” постављен на сваку важну функцију на европском и националном нивоу да будно мотри како ништа не би измакло контроли, онда настави спавати. Тај сан је потребан како би се Виктор Орбан и остали из блока “Enfant terrible” такозване “либералне и прогресивне” Европе некако еутаназирали.

Џорџ Сорош је срушио мит о европској демократији

Орбану је доста Сороша и Отвореног друштва: “Ово су његови вазали у ЕУ“

Сорош позива ЕУ да не заврши као СССР

Сорошева листа у Еуропском парламенту: Soros Koopt Brussel.pdf

 

Извор logicno.com, 18. март 2019.