Špigl: Ima li poente odlagati Bregzit

Idemo ka tipičnom EU scenariju: Lideri EU će prvo Britaniji odobriti produženje roka za izlazak, pa će tek onda razmišljati šta dalje

 Ako tragate za nagoveštajem o tome gde se nalazi ključ za rešavanje problema Bregzita, najbolje bi bilo da pratite plan putovanja Donalda Tuska ove nedelje. Danas (ponedeljak) će predsednik Evropskog saveta, moćnog tela Evropske unije koje predstavlja lidere 28 država članica, posetiti Pariz i Berlin, gde će promovisati svoj predlog da se Britancima ponudi najduže moguće proširenje člana 50 i datuma kada će se zemlja povući iz Evropske unije.

Da li Ujedinjeno Kraljevstvo mora napustiti EU 29. marta kao što je prvobitno planirano, ili će Britancima biti dat konačni grejs period ako se zastoj u britanskom parlamentu nastavi, biće utvrđeno u francuskoj i nemačkoj prestonici, kao i na samitu EU u četvrtak u Briselu.

PARIZ ČVRST, BERLIN POPUSTLjIV
U principu, EU je spremna da se povinuje britanskoj želji da se odloži datum Bregzita, što je mogućnost koja je eksplicitno predviđena u članu 50 Ugovora o EU. Ali tu se završava zajednička pregovaračka osnova. Koliko god da su države članice EU bile jednoglasne u dosadašnjim pregovorima o Bregzitu, zasad još uvek nisu postigle dogovor o detaljima produženja Člana 50.

Pariz, kao i tokom razgovora o Bregzitu, zastupa čvrstu poziciju. Francuski predsednik Emanuel Makron prvo želi da čuje od Britanaca zašto bi Evropska unija trebalo da se složi oko produžetka roka. Mišel Barnije, glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit, ponovio je mišljenje u Evropskom parlamentu prošle srede. „Zašto bismo produžavali ove rasprave?“, upitao je kratko.

Berlin je, međutim, prihvatio drugačiji pristup. Kao i Tusk, nemačka vlada želi da Britancima da više prostora za disanje a možda čak i saglasnost da Britanija ostane u EU sve do kraja 2020. Neki smatraju da je taj datum pogodan jer označava kraj tekućeg budžetskog perioda EU. To bi takođe omogućilo dovoljno vremena za nove izbore ili drugi referendum u Britaniji. Naročito je Tusk bio taj koji je uvek izražavao nadu da će Britanci u nekom trenutku razmotriti Bregzit.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk sprema se da saopšti stav o Bregzitu, Brisel, 20. mart 2019. (foto: Rojter/Tobi Melvil)

Do sada, međutim, još nije stvorena evropska većina za taj scenario. Kao i Makron, mnogi evropski parlamentarci i vlade država članica EU nisu zainteresovani da se ovaj proces vuče još skoro dve godine. Oni primećuju da će niz donošenja važnih odluka početi od leta, uključujući i one ko će voditi Evropsku komisiju i Evropski savet, i prosto nisu zainteresovani da Ujedinjeno Kraljevstvo ima glas u donošenju tih odluka.

TIPIČNO EU REŠENjE
Međutim, više od svega ih brine da bi, ako bi se Član 50 produžio za više od tri meseca, Britanija morala da učestvuje na izborima za Evropski parlament krajem, maja što je apsurdna stvar za zemlju koja želi da napusti Evropsku uniju. Pravnici u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu se slažu da Ugovor o EU ne dozvoljava nijedan drugi scenario. Jedini način da se to spreči bilo bi kraće produženje roka za britansko povlačenje.

Datumi za produženje koji se trenutno razmatraju su ili 22. maj, dan pre početka četvorodnevnih izbora, ili 30. jun, neposredno pre sazivanja novog parlamenta. To je takođe i datum ka kojem stremi britanska vlada ukoliko odlaganje postane neophodno.

Ali to rešenje je takođe problematično. Uostalom, niko ne veruje da će se situacija u Londonu značajno promeniti u tako kratkom vremenskom periodu. Ako je Mejova imala dobru šansu da osigura većinu za njen sporazum o povlačenju, onda bi kratko tehničko produženje roka moglo pomoći u donošenju potrebnih implementacionih zakona. Ali sa svakim porazom koji Mejova pretrpi u Domu komuna, ovaj scenario postaje manje verovatan.

Reakcija Tereze Mej nakon što je u Domu komuna odbijen njen prvi predlog o Bregzitu, 16. januar 2019.

„Kratko produženje je besmisleno“, rekao je jedan izvor iz Evropskog saveta. „U tom slučaju će se britanski cirkus samo nastaviti“. U ovom momentu, diplomate u Evropi puštaju stvari da idu svojim tokom. Dakle, sasvim je moguće da će se na kraju pojaviti tipično EU rešenje: naime, da će lideri Evropske unije najpre odobriti produženje roka za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva, pa će tek onda odlučiti šta dalje sa tim.

 

Izvor Spiegel.de

 

Preveo Radomir Jovanović