Дојче веле: Шта су Рамине “природне границе”

Албански премијер потајно флертује са идејом „Велике Албаније“, а то ни у Србији, ни на Западу не наилази на одушевљење

Прошле године је предложио да Албанија и Косово имају заједничког председника. Пре тога је наглас размишљао о „Албанској унији“. Швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг анализира политику албанског премијера Едија Раме.

На Западном Балкану не прође ниједан дан, а да неки политичар не помене могућност размене територија између Косова и Србије. То би, наводно, могао да буде део споразума који би требало да оконча вишедеценијски сукоб. Годинама је Запад категорично одбијао могућност промена граница на Балкану, али чини се да су се, у последњих неколико месеци, више европских земаља, као и САД повукле са те позиције. И да им је најважније им је да Београд и Приштина постигну договор.

Албански премијер Еди Рама отворен је за идеју промене граница између Косова – углавном настањеног Албанцима – и Србије. „То је природан процес“, каже Рама за Ноје цирхер цајтунг и подсећа да су и границе Косова према Црној Гори, односно Македонији претходних година редефинисане. Премијер истовремено наглашава да Албанија није укључена у те преговоре. „О томе како би требало да изгледа тај договор одлучују Косово и Србија“.

Тачан садржај таквог споразума је нејасан. Отворено је питање и колико су те две земље близу постизања договора. Ипак, упада у очи да пре свега САД врше притисак да се договор постигне. Амерички председник Доналд Трамп у децембру је упутио писмо косовском премијеру Хашиму Тачију у којем је оценио да је договор „надохват руке“.

ПИТАЊЕ ГРАНИЦА
Рама има једну задршку: „Етничке границе требало би апсолутно заобићи“. У том правцу иду и изјаве косовског председника Хашима Тачија. Ипак, ни Рама ни Тачи не желе да се изјасне о томе шта подразумевају под тим „природна“ промена граница. Рама само наводи да ће Албанија, ако се буде питала, подржати било какав споразум који буде имао подршку ЕУ и САД.

Албански премијер потајно флертује са идејом „Велике Албаније“, а то ни у Србији, ни на Западу не наилази на одушевљење. Прошле године је, на пример, предложио да Албанија и Косово имају заједничког председника. Пре тога је наглас размишљао о „Албанској унији“ која би објединила Албанце из Албаније, са Косова, из Северне Македоније, Црне Горе и Србије.

У свакодневновици Албанци су заиста прекогранично повезани. Размена у областима културе и медија је велика. Са Косова се, захваљујући аутопуту, до албанске обале стиже за само два сата, што нарочито у летњим месецима доводи до великих гужви на граници. Приштина и Тирана су, чини се, заиста изградиле чвршће политичке односе током Раминог мандата. Од 2014. године редовно се одржавају заједничке седнице косовске и албанске владе, а откако је Рама прошле зиме реконструисао свој кабинет након великих студентских протеста, он је у њега довео и два млада Косовара – на места министра спољних послова и министра просвете.

„СВЕ ЈЕ ТО САМО ПРОПАГАНДА“?
Приближавање је очигледно, слаже се Африм Краснићи, професора политичких наука на Универзитету у Тирани. Ипак, заједничке седнице влада нису до сада дале неке конкретне резултате. „То је првенствено пропаганда“, оцењује Краснићи и додаје да је и именовање људи са Косова на места министара само симболична одлука: „Ти министри су на Косову практично непознати“.

За разлику од свог претходника Саљија Берише, Рама нема никакве односе са политичким странкама на Косову, већ пре са појединим личностима, као што је рецимо председник Тачи. И економска размена између двеју земаља у Рамином мандату само је незнатно повећана. У 2014, након ступања Раме на функцију, извоз робе из Албаније на Косово износио је 7.3 одсто да би 2018. године био повећан, али само на само 8.7 процената. Учешће увоза са Косова у истом периоду повећало се 1.1 на 1.4 одсто.

Најновији прекогранични пројекат о којем се разговара јесте поједностављење, односно укидање граничних контрола између две суседне земље. Према косовском листу Коха диторе, споразум о укидању граничних контрола између Косова и Албаније већ је спреман, али Рама се не изјашњава о томе када ће се то преточити у праксу: „Научио сам да не треба да наводим конкретне датуме“. Ипак, он се и даље нада да ће пројекат бити реализован ове године.

Пројекат не би требало да се односи само на границу са Косовом: „Желимо да читав регион буде без граница, управо по моделу Шенгена“, каже Рама. Све то би требало посматрати у светлу процеса придруживања Европској унији. „Желимо да постанемо део Европе, а једног дана и део шенгенског система.“ Зато Рама иницијативу за поједностављење контроле граница описује као „проактивну меру за будућност“.

НАЧИН ПРЕЖИВЉАВАЊА
Професор политичких наука Краснићи сматра да се у позадини флертовања Раме са идејом „Велике Албаније“ не крије некаква спољнополитичка стратегија. Земља једноставно нема конзистентну спољну политику: „Албанија ради оно што ЕУ и Сједињене Државе желе“.

А ако Рама и употребљава националистичку реторику, оцењује професор, онда он то чини зато да би скренуо пажњу јавности са домаћих политичких криза. Премијер Албаније, који је тренутно под притиском због протеста опозиције, има само један циљ: да по сваку цену остане на власти.

 

Извор Дојче веле, 22. март 2019.