Maler je kapitulirao. Šta sad?

Demokrate su i definitivno izgubile bitku za impičment. Tramp je ne samo oslobođen optužbi, već i ohrabren u pohodu na reizbor

Velika vest stigla je iz Vašingtona: specijalni tužilac Robert Maler nije pronašao nikakav dosluh predsednika Donalda Trampa sa Rusijom. U pismu koje je državni tužilac Vilijem Bar uputio Kongresu piše da „istraga specijalnog tužioca nije utvrdila da je Trampova kampanja (ili neko ko je učestvovao u njoj) bila tajno povezana sa Rusijom u njenim pokušajima da utiče na predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama 2016. godine“. Dodaje se da „izveštaj ne preporučuje nikakve dalje optužnice niti ističe da je specijalni tužilac podigao optužnice koje tek treba da budu javno objavljene“.

Tramp ima razlog da se oseća ushićeno, što pokazuje i njegova prva reakcija. „Sramota je što je naša zemlja morala da prođe kroz ovo i, da budem iskren, sramota je što je vaš predsednik morao da prolazi kroz ovo čak i pre nego što je izabran”, rekao je Tramp na pisti ispred predsedničkog aviona „Er fors 1“. „Ovo je bilo ilegalno svrgavanje koje nije uspelo“.

Stvar je u tome što Malerova istraga ne može da se okarakteriše drugačije nego kao politički okršaj sa Trampovim političkim protivnicima koji tvrdoglavo odbijaju da prihvate njegovu izbornu pobedu nad Hilari Klinton 2016. godine. Sramotni deo je taj što je zavera skovana čak i pre Trampove pobede, još za vreme predsednika Baraka Obame.

OSVETNIČKA ZAVERA
Osvetnička zavera uživala je široku podršku američkog spoljnopolitičkog i bezbednosnog establišmenta, vodećih „tink-tenkova“ i medija. Ukratko rečeno, zavera je bila usmerena protiv uzdizanja nekoga koga su percipirali kao „anti-establišment“ figuru do pozicije predsednika koji bi se usudio da se suprotstavi američkoj istoriji i tradiciji prema kojoj on treba da se prilagodi nizu spoljnopolitičkih parametara, zanemarujući narodni mandat i služeći interesima vojno-industrijskog kompleksa koji je duboko pustio korenje.

Američki establišment se borio protiv Trampove spoljnopolitičke agende, posebno protiv njegovog mlakog odnosa prema zapadnom savezničkom sistemu oličenom u NATO-u, njegovog uverenja da će saradnja sa Rusijom biti ne samo obostrano korisna već i praktično neophodna, njegovog odbacivanja „beskrajnih ratova“ i intervencionističke politike u inostranstvu, i njegove sveobuhvatne politike „Amerika na prvom mestu“ sa jakim izolacionističkim prizvukom.

Predsednik SAD Donald Tramp daje izjavu o okončanju istrage specijalnog tužioca Roberta Malera, Vašington, 24. mart 2019.

Međutim, u tezi o „dosluhu sa Rusijom“ Trampovi protivnici videli su najveći potencijal da se oslabi njegovo predsednikovanje ili da on čak bude nateran da napusti položaj. Rezultat je bio taj da je snažna kampanja paraleleno bila usmerena na stvaranje neprijateljskog imidža Rusije i na donošenje zakona koji su Trampa praktično onemogućili da komunicira sa Kremljom. Kongres je čak propisao je njegovo odobrenje neophodno za ukidanje sankcija protiv Rusije. Paranoja je bila tolika da Tramp više nije mogao slobodno da razgovara „oči u oči“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da ne bi izdao američke interese nacionalne bezbednosti.

DA LI OVO MENjA SVE?
Imajući to u vidu, Malerov izveštaj verovatno neće suštinski promeniti američku politiku prema Rusiji. Odnosi SAD-a sa Rusijom su na istorijskom minimumu i postoji dovoljno dokaza koji govore da ni sam Tramp nikako ne može biti „beli golub“ u odnosima sa Rusijom, niti da je voljan da prihvati ravnopravan odnos sa Rusijom. Njegovo ponašanje u prethodne dve godine govori da on veruje u američku vojnu nadmoć i superiornost u odnosu na Rusiju. U svakom slučaju, sve dok sankcije protiv Rusije ostaju na snazi – a nema nikakvih pokazatelja da će se one ukinuti u doglednoj budućnosti – američko-ruski odnosi ne mogu biti normalizovani.

S druge strane, Tramp je do sada uspešno insistirao na svojim stavovima po pitanju mnogih spoljnopolitičkih pitanja – odbacivanje Pariskog klimatskog sporazuma, Transpacifičkog partnerstva i nuklearnog sporazuma sa Iranom; povlačenje iz „beskrajnih ratova“ u Avganistanu i Siriji; nezainteresovanost za evroatlantizam i takozvani liberalni međunarodni poredak; pritiskanje saveznika da više doprinesu odbrani; i rezervisanost prema tradicionalnim saveznicima kao što su Nemačka ili Japan.

Sve u svemu, pitanje je da li bi svetska politika bila manje turbulentna da nije bilo Malerove istrage. Ironično, Trampov prvi veći spoljnopolitički potez koji je najavio doprineće krizi na Bliskom istoku. Radi se o očekivanoj formalnoj objavi da SAD priznaju Golansku visoravan kao sastavni deo Izraela.

GDE ĆE TRAMP TRAŽITI USPEH
Ali postoje izgledne šanse da Tramp odnese nekoliko spoljnopolitičkih pobeda u preostalom periodu svog mandata, npr. potpisivanjem trgovinskog sporazuma sa Kinom, možda čak i dogovorom sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom, što bi mogao gordo pripisati svojoj snažnoj ličnosti. Takođe, nema sumnje da će Tramp nastaviti sa povlačenjem trupa iz Avganistana, što demokrate u velikoj meri odobravaju. S druge strane, njegova politika konfrontacije prema Iranu će se nastaviti.

Tramp će sada biti u mnogo jačoj poziciji da spreči da tenzije ne prerastu u novi hladni rat. Moskva se nada predvidivim odnosima i stalnom angažmanu sa Vašingtonom. Samit Trampa i Putina se više ne može odbaciti kao neverovatan iako temeljni uzroci rusko-američkih tenzija neće nestati – prisustvo NATO-a duž zapadnih granica Rusije, Ukrajina, INF sporazum itd.

Rukovanje predsednika SAD i Rusije na obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu, 11. novembar 2018.

Što se tiče američkih evropskih saveznika, kao i Japana, Australije, itd, „Malerov izveštaj“ je primljen kao deprimirajuća vest. Avet koja ih proganja je ideja da bi Tramp mogao biti predsednik do 2024. godine, ali dobra vest je da u Evropi sve više raste svest o neophodnosti nezavisne politike prema Rusiji.

BITKA ZA REIZBOR
Sve u svemu, uticaj „Malerovog izveštaja“ će se najviše osetiti u unutrašnjoj politici Amerike – primarno povodom pitanja Trampove političke budućnosti. Sigurno je da neće biti impičmenta i da će Tramp završiti mandat. Više nije bitno da li je izvršio neki prekršaj podoban za impičment. Demokrate su, bez ikakve sumnje, izgubile ovu inicijativu.

Tramp će se sada posvetiti borbi za reizbor bez kamena oko svog vrata. To će mu pomoći da konsoliduje svoju političku bazu, koja, za sada, ostaje prilično zadovoljna njegovim nastupom. Što se tiče Trampove ličnosti, zar je to stvarno bitno? Američka politička komentatorka Elizabet Dru, čekajući Malerov izveštaj tokom vikenda, napisala je:  „Tramp je prvi američki predsednik sa kultom ličnosti. Njegovi pratioci uživaju u njegovoj odbojnosti prema normama političkog ponašanja, njegovom odbijanju „političke korektnosti“ i njegovom umeću da porazi protivnika… On hoda po ivici provokacije i vlada na ivici opasnosti.“

Jednostavno, Tramp će ostati na položaju sve dok Demokratska stranka ne uspe da stvori dovoljno jakog protivkandidata. Ali i tada će imati jako oružje u vidu „Malerovog izveštaja“ koje će koristiti protiv svojih demokratskih protivnika, prebacujući im zbog izmišljanja prevare koja je hendikepirala njegovo predsedavanje i naškodila Americi.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor indianpunchline.com