EP usvojio sporni zakon o internetu, o čemu se radi?

Gugl i slilčne kompanije trebalo bi da se obavežu da uklanjaju sadržaje za koje autori nisu izdali dozvolu objavljivanja

Evropski parlament je usvojio preliminarni dogovor o novim odredbama o zaštiti autorskih prava na internetu. Sada bi trebalo da bude pokrenut proces usvajanja u zakonodavstvima pojedinih država. Evropska unija principijelno se dogovorila o reformi autorskih prava. Gugl i slilčne kompanije trebalo bi da se obavežu da uklanjaju sadržaje za koje autori nisu izdali dozvolu objavljivanja. Izuzetak su firme koji postoje manje od tri godine, čiji godišnji obrt je manji od deset miliona evra, i čiji broj korisnika je manji od pet miliona mesečno.

ČEMU UOPŠTE NOVE ODREDBE O AUTORSKIM PRAVIMA?
Postojeća pravila potiču iz 2001. godine – to je tako reći bilo kameno doba interneta. Tada još nije bilo video-platformi kao što je Jutjub, na koji mogu da se postavljaju i zaštićeni sadržaji kao što je najnoviji video-spot omiljenog benda. A još nije bilo ni velikih pretraživača poput Gugla, koji su u svojim rezultatima pretrage direktno ispod linkova prezentirali i male tekstualne odeljke iz novinskih članaka.

DA LI JE REFORMA REZULTAT SAGLASNOSTI SVIH?
Ne, naprotiv. Izveštač Evropskog parlamenta o toj temi, nemački političar CDU Akles Fos (koji je napisao nacrt odgovarajućeg zakona) rekao je da novi zakon o autorskom pravu okončava „divlji Zapad“ na internetu, i štetu nanetu autorima.

Tome se usprotivila poslanica stranke Pirata u Evropskom parlamentu, Julija Reda, rekavši da bi „internet, onakav kakvim ga poznajemo, pao isključivo u šake tehnoloških i medijskih giganata“. Pet miliona korisnika interneta je potpisalo peticiju protiv reforme. I dok Gugl, Vikipedija i drugi internet-koncerni protestuju protiv reforme, brojne medijske kuće je podržavaju.

O ČEMU SE RADI U SPORU?
Sporna su pre svega dva pasaža. Član 11 sadrži odredbe o evropskoj zaštiti autorskih prava. To znači da bi internet-platforme trebalo da plate izdavačkim kućama za pravo da objavljuju njihove članke, makar se radilo i o malim odeljcima koji se vide direktno ispod linkova u rezultatima pretrage.
Drugi sporan odeljak se tiče odgovornosti vlasnika platforme za njene sadržaje – i to od trenutka njihovog stavljanja na internet. Da bi se predupredilo, moraju biti upotrebljeni filteri koji tehnički sprečavaju postavljanje zaštićenih ili nedozvoljenih sadržaja.

KO PROFITIRA OD NOVOG ZAKONA?
Velike izdavačke kuće. One su i tražile uvođenje nove mere. Njihov argument je da platforme kao što je „Gugl vesti“ zarađuju novac sa duhovnim tvorevinama onih koji rade za te izdavače – bez da ti autori dobijaju ikakav udeo u toj zaradi.

Mnogi manji izdavači i informativni portali to vide drukčije i smatraju da bez Gugla, recimo, ne bi imali tako veliki domet, što znači da profitiraju od najveće svetske internet-platforme. Kritičari novog zakona ukazuju i na zakonske odredbe u Nemačkoj. Tu još od 2013. postoji zakon o toj zaštiti, ali on do sada nije doveo do toga da se izdavačima plate relevantne sume.

KAKO STOJE STVARI SA PREDVIĐENIM FILTERIMA?
Reč je o računarskim programima koji prilikom stavljanja sadržaja na internet proveravaju da li su slike, video-snimci ili muzika zaštićeni autorskim pravom. Oni bi trebalo da spreče da se zaštićeni sadržaji uopšte pojavljuju na platformama poput Jutjuba.

Kritičari imaju više zamerki. Najpre, takvi tehnički filteri ne mogu da prepoznaju da li je nešto parodija, mim ili citat. S druge strane, takve filtere mogu sebi da priušte samo veliki koncerni, dok bi manjima bio otežan pristup mreži. I treće: mnogi u tome vide prethodnicu sveobuhvatne cenzure. Evropski sud pravde je u jednoj presudi dao za pravo onima koji tako misle. A nemačka vlada je u svom koalicionom ugovoru decidirano protiv takvih filtera.

HOĆE LI NACRT SADA BITI SPROVEDEN?
Ne. Zakonski paket još nije definitivno donet. Evropski parlament je usvojio preliminarni dogovor o zaštiti autorskih prava. Sada bi reformu trebalo da je prihvate i zemlje-članice Evropske unije – one će imati dve godine da nova pravila ugrade u svoje zakone.

 

Autor Martin Muno

 

Izvor Dojče vele, 26. mart 2019.