ЕП усвојио спорни закон о интернету, о чему се ради?

Гугл и слилчне компаније требало би да се обавежу да уклањају садржаје за које аутори нису издали дозволу објављивања

Европски парламент је усвојио прелиминарни договор о новим одредбама о заштити ауторских права на интернету. Сада би требало да буде покренут процес усвајања у законодавствима појединих држава. Европска унија принципијелно се договорила о реформи ауторских права. Гугл и слилчне компаније требало би да се обавежу да уклањају садржаје за које аутори нису издали дозволу објављивања. Изузетак су фирме који постоје мање од три године, чији годишњи обрт је мањи од десет милиона евра, и чији број корисника је мањи од пет милиона месечно.

ЧЕМУ УОПШТЕ НОВЕ ОДРЕДБЕ О АУТОРСКИМ ПРАВИМА?
Постојећа правила потичу из 2001. године – то је тако рећи било камено доба интернета. Тада још није било видео-платформи као што је Јутјуб, на који могу да се постављају и заштићени садржаји као што је најновији видео-спот омиљеног бенда. А још није било ни великих претраживача попут Гугла, који су у својим резултатима претраге директно испод линкова презентирали и мале текстуалне одељке из новинских чланака.

ДА ЛИ ЈЕ РЕФОРМА РЕЗУЛТАТ САГЛАСНОСТИ СВИХ?
Не, напротив. Извештач Европског парламента о тој теми, немачки политичар ЦДУ Аклес Фос (који је написао нацрт одговарајућег закона) рекао је да нови закон о ауторском праву окончава „дивљи Запад“ на интернету, и штету нанету ауторима.

Томе се успротивила посланица странке Пирата у Европском парламенту, Јулија Реда, рекавши да би „интернет, онакав каквим га познајемо, пао искључиво у шаке технолошких и медијских гиганата“. Пет милиона корисника интернета је потписало петицију против реформе. И док Гугл, Википедија и други интернет-концерни протестују против реформе, бројне медијске куће је подржавају.

О ЧЕМУ СЕ РАДИ У СПОРУ?
Спорна су пре свега два пасажа. Члан 11 садржи одредбе о европској заштити ауторских права. То значи да би интернет-платформе требало да плате издавачким кућама за право да објављују њихове чланке, макар се радило и о малим одељцима који се виде директно испод линкова у резултатима претраге.
Други споран одељак се тиче одговорности власника платформе за њене садржаје – и то од тренутка њиховог стављања на интернет. Да би се предупредило, морају бити употребљени филтери који технички спречавају постављање заштићених или недозвољених садржаја.

КО ПРОФИТИРА ОД НОВОГ ЗАКОНА?
Велике издавачке куће. Оне су и тражиле увођење нове мере. Њихов аргумент је да платформе као што је „Гугл вести“ зарађују новац са духовним творевинама оних који раде за те издаваче – без да ти аутори добијају икакав удео у тој заради.

Многи мањи издавачи и информативни портали то виде друкчије и сматрају да без Гугла, рецимо, не би имали тако велики домет, што значи да профитирају од највеће светске интернет-платформе. Критичари новог закона указују и на законске одредбе у Немачкој. Ту још од 2013. постоји закон о тој заштити, али он до сада није довео до тога да се издавачима плате релевантне суме.

КАКО СТОЈЕ СТВАРИ СА ПРЕДВИЂЕНИМ ФИЛТЕРИМА?
Реч је о рачунарским програмима који приликом стављања садржаја на интернет проверавају да ли су слике, видео-снимци или музика заштићени ауторским правом. Они би требало да спрече да се заштићени садржаји уопште појављују на платформама попут Јутјуба.

Критичари имају више замерки. Најпре, такви технички филтери не могу да препознају да ли је нешто пародија, мим или цитат. С друге стране, такве филтере могу себи да приуште само велики концерни, док би мањима био отежан приступ мрежи. И треће: многи у томе виде претходницу свеобухватне цензуре. Европски суд правде је у једној пресуди дао за право онима који тако мисле. А немачка влада је у свом коалиционом уговору децидирано против таквих филтера.

ХОЋЕ ЛИ НАЦРТ САДА БИТИ СПРОВЕДЕН?
Не. Законски пакет још није дефинитивно донет. Европски парламент је усвојио прелиминарни договор о заштити ауторских права. Сада би реформу требало да је прихвате и земље-чланице Европске уније – оне ће имати две године да нова правила уграде у своје законе.

 

Аутор Мартин Муно

 

Извор Дојче веле, 26. март 2019.