Русијагејт – бљештећа лаж

Две године истраге, 19 адвоката, 40 агената ФБИ, 2.800 судских позива, 500 налога за претрес... Све је од почетка била лаж. Ко је крив?

„Истрага специјалног тужиоца није утврдила да је Трампова кампања (или неко ко је учествовао у њој) била тајно повезана са Русијом у њеним покушајима да утиче на председничку кампању у Сједињеним Државама 2016. године.“

Тако је државни тужилац Вилијем Бар у свом писму Конгресу послатом у недељу сумирао главне закључке Малеровог извештаја. Оптужба за дослух са Русијом пала је по свим тачкама. Након двогодишње баражне паљбе од стране мрзитеља и медија како је председник Доналд Трамп био „Путинова пудлица“, агент Кремља, издајник, нелегитимни председник који ће напустити Белу кућу са лисицама на рукама и завршити свој мандат у затвору, сазнали смо истину.

Све је то била једна чиста, бљештећа лаж.

ОВО ОТВАРА НОВА ПИТАЊА
Посустајући због Трамповог ослобађања од оптужби, велики медији се ужурбано враћају на резервне позиције: Малер није ослободио Трампа због опструкције правде. Али Малер није био ометен. Нико није ометао његов рад.

Што се тиче Трамповог беса због истраге која се водила против њега, ради се о природној реакцији невиног човека који је лажно оптужен, осрамоћен и упропашћен због злочина који није починио и који, заправо, никада није ни почињен.

Правосудни одбор Представничког дома може да покуша да понови оно што је Малер учинио и да поново преиспита постојање опструкције. У реду. То би потврдило да се корен овог целог поквареног посла увек налазио у шеми дубоке државе и њој оданих медија да се сруши још један председник.

Малерова истрага ангажовала је 19 адвоката и 40 ФБИ агената. Трајала је две године. Издато је 2.800 судских позива. Извршено је 500 налога за претрес. Саслушано је 500 сведока. И на крају истрага није успела оптужити ниједног члана Трампове кампање за дослух са Русијом и њен утицај на изборе 2016. године.

Пол Манафорт са женом Кетлин стиже у суд на саслушање у оквиру тзв. „Русијагејт“ истраге док демонстрант иза њега носи натпис „издајник“, Александрија, 8. март 2018.

То отвара нека питања:

Ако Малер није могао да утврди дослух након исцрпног двогодишњег истраживања, који су то уверљиви докази навели Џејмса Комија из ФБИ-ја и Министарство правде Барака Обаме да поверују да је дошло до таквог дослуха и да покрену ову истрагу?

У недељу, након што је Баров сажетак Малеровог извештаја постао јаван, Трамп је исказао своју оправдану љутњу: „Срамота је што је наша земља морала да прође кроз ово. Да будем искрен, срамота је што је ваш председник морао да пролази кроз ово. Ово је било илегално свргавање које није успело“.

Зар овде нема истине? Милиони Американаца и даље верују у оно што је сада постало очигледна лаж – да је њихов председник сарађивао са Путином како би се Хилари Клинтон уклонила из трке за председника. Судски трошкови Трампа, његове породице, његових помоћника у кампањи и његовог особља у Белој кући морају бити огромни. Многе каријере и репутације су оштећене.

КО ЈЕ КРИВ?
Нација је била растројена и огорчено подељена око овог питања још од првих Трампових дана на власти. Овај облак се надвио над његовим председништвом још од његовог инаугурационог говора. Свака могућност да председник испуни своје предизборно обећање и преговара са највећом земљом на свету, Русијом, великом силом супарницом, морала је бити одложена.

Да ли је неправедно упитати: Ко нам је то учинио?

Ко је предводио Министарство правде да поверује у Трампову заверу са Русима? Зашто је требало две године да се открије да није било дослуха? Ко је Путину и Главној обавештајној управи (ГРУ) дао повода да ову победу користе како би поцепали нашу земљу?

Наш естаблишемент увек тражи извињења. Где су извињења због нечувених оптужби да је Трамп био крив за нешто попут издаје? Сенатор Џо Макарти није начинио толику штету угледу Дина Ачесона или Џорџа Маршала колико су елитни медији неправедно и злобно нанели штету угледу Доналда Трампа.

Годинама након што је француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен за дослух са Немцима крајем 19. века и послат на Ђавоље острво, појавио се доказ против другог официра. Ускоро су они који су оптужили Драјфуса били ти који су се нашли под ударом јавног мњења.

То се и сада мора догодити. Подстрекивачи ове истраге, наоштрени да свргну председника, оштетили су и поделили нацију, те сада морају бити откривени, као и њихови сарадници у медијима.

Корени Малерове истраге сежу до опозиционе истраживачке компаније Фјужн Џи-Пи-Ес, унајмљене од стране кампање Хилари Клинтон да се подигне прашина око Трампа. Фјужн Џи-Пи-Ес ангажовао је бившег британског шпијуна Кристофера Стила. Он је имао изворе у руској обавештајној служби који су га упознали са садржајем његовог злогласног досијеа. Ово је достављено захвалној клики унутар ФБИ-ја, која га је користила као основу за налог ФИСА суда за надгледање Трампове кампање.

Бивши агент британске обавештајне службе MI6 Кристофер Стил

Прљавштине из Стиловог досијеа, у којем је било много лажи, биле су тајно дељенр Трамповим мрзитељима у медијима како би се торпедовала његова кандидатура; и како би се, када је Трамп победио, уништило његово председниковање пре него што је и почело.

Сада када је Трамп ослобођен оптужби, прича о томе како су његови оптужиоци, користећи моћ државе, скоро уништили његово председништво лажима, пропагандом и инсинуацијама, треба да се истера на чистац.

Зато што демократија умире у тами (иронична алузија на нови мото Вашингтон поста; прим. НС), ово се не сме поново догодити.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор buchanan.org