Србија и расно растакање Европе

Није далек дан када ће Европа кренути стопама Израела који се прогласио државом Јевреја. То Србији отвара велике шансе, али и опасности

Историја је препуна расних експеримената. Многе су изводиле европске елите у удаљеним крајевима света, али и на својој територији, посебно у ХХ столећу. Европа je културном политиком и усељавањем становништва (замена за трговину робљем) желела да прошири производну базу својих крупних корпорација и ослаби социјалну државу (опадање средње класе). Будући да до сада Индуси нису постали Енглези, нити су се Арапи пофранцузили, преостало је да сви усељеници једноставно постану уједињени Европљани, као што су американизовани Кинези, Индуси, Мексиканци…

Расни експерименти европских елита део су дуготрајног процеса изједначавања и уједињења европских нација. Најпре је изведена егализација на нивоу раса (европски и амерички континент), потом нација и култура (мултикултурализам), да би у завршници био поништен географски фактор и значење државних граница (безвизни систем ЕУ). Али на томе се егализација (расни експеримент) није могла зауставити. Уз помоћ савремене технологије мења се, поред нација, и идентитет сваког човека – бришу се границе између полова, обесмишљавају и затомњују урођене биолошке особине (нагони, мужевност, способност оријентације у времену и простору) и жудња за животом.[1]

ЕТНОГЕНЕТСКО ИНЖЕЊЕРСТВО
На самом тлу Америке грандиозни експеримент мешања европских белаца и афричких црнаца, праћен истребљењем аутохтоног становништва, улази у нову етапу. Иако је изгледало да су Европљани освојили Америку, све је израженија дискриминација белаца у САД.[2] Подстакнута управо од мондијалиста, неолиберала, интернационалиста, расна нетрпељивост поприма неочекиване облике. Чак се и резултати тестова интелигенције различитих раса и народа поједностављено објашњавају опресивним деловањем белаца у САД. Критици су подвргнути и истакнути научници попут генетичара нобеловца Џ. Вотсона који не види светлу будућност Африке.[3] Како се сукоби у друштву продубљују међу америчким академцима учвршћује се мишљење да је белац тлачитељ који не треба да постоји.[4] Америку тек чека разрешење расног и културног опита који су на њеном тлу започели досељеници из Старог света одлучни да забораве завичај (умру) и поново се роде у пространству Новог света.

Балкански свет је европско етничко и геополитичко инжењерство искусио кроз ХХ столеће. Од пуког објекта, постепено, прелази у положај посматрача, а у догледно време биће и непосредни учесник овог великог културног и цивилизацијског преображаја.

Два европска експеримента обликовања народа и раса у ХХ столећу заслужују пажњу. Први, нацистички расни експеримент ништио је Словене и Јевреје а уздизао немачку расу. Други, англоамерички преображај немачке нације, изведен је као денацификација започета Нирнбершким процесом. Разматрано је мноштво свеобухватних планова стављања под надзор немачке привреде и образовног система. На конференцији у Квебеку септембра 1944. на којој су учествовали Ф. Д. Рузвелт, В. Черчил и Х. Моргентау (Рузвелтов благајник) направљен је целовит план аграризације (деиндустријализација) Немачке.[5] Васпитање младих Немаца од раног узраста ваљало је ускладити с демократским и либералним вредностима.[6] Предлагано је и да се након победе над Хитлером изведе стерилизација 48 милиона Немаца, жена старости до 45 година и мушкараца до 60 година, уз помоћ двадесет хиљада лекара.[7] Чак ни немачки план Ост није говорио о потпуном уништењу Руса.

Винстон Черчил и Френклин Рузвелт на другом састанку у Квебеку, септембар 1944.

Ипак, кастрација Немаца није спроведена, а Стаљин није пристао на разбијање Немачке на двадесетак држава. После капитулације 1945. и разоружања, Немачка није претворена у пасторалну земљу већ су банкарски сектор и идеологија (образовање и школство) стављени под надзор победника Другог светског рата. После двадесетак година денацификације резултати су били видљиви. Студентски немири 1968. показали су да је промена свести читавих народа могућа а модел управљања Немцима, примењен на Европу, проширен је на читав свет.[8]

РАЗДЕЉЕНА ЕВРОПА
Развој прилика на европском континенту после 1945. довео је до пада одбрамбене моћи европских земаља на најнижи ниво у последњих сто година. У сфери духовности и ратоводства савремена Европа није у стању да прихвати нове изазове. Усхит животом (оваплоћен у нагону самоодржања) и снага вере, дуже време не красе Европу већ је бесциљност главна матица политичког и културног живота прикривена разноврсним типовима грозничавости, од сфере политике до екологије. Узроци кризе европског света најчешће се траже у области економије као да је ова област људске делатности одлучујућа у формирању културе и смисла народа. Нејасно је како Мухамедова вера може да пружи Европи излаз из постојеће кризе осим потпуном променом њеног бића у складу са светом ислама. Раније, у средњем веку, док су страшне заразне болести харале Европом и умирали милиони становника, није постојала могућност да нестане европска цивилизација, што је данас сасвим изгледно.

Раскол у евроатлантском свету, расни и верски сукоби, подстаћи ће успостављање нових интересних сфера. Сви досадашњи напори неолибералних евроамеричких елита да сачувају старе организационе облике нису дали резултате јер постојеће устројство света не пружа ведру слику будућности. Отуда је смена хладноратовских националних елита у пуном замаху. Немачка канцеларка А. Меркел последња је велика политичка фигура у Европи способна да преговара са савезницима и противницима. Пошто напусти канцеларско место, у ЕУ више неће бити политичара светског ранга, а последњи европски државници остали су у ХХ столећу.

Отуда ће Кремљ, Вашингтон, Лондон и Пекинг, Европу посматрати као једно велико ловиште. Томе ће помоћи и метеж у Европском парламенту који броји 751 члана (неуправљивост) и идеолошки је подељен. Све је уочљивија подела ЕУ на земље које дају отпор пријему азиланата (Пољска, Мађарска) и оне које га подстичу. Између Балтика и Егеја издвајају се Београд и Будимпешта, два центра супротстављања неразумној русофобији и промени културног лика Европе. Чак и уз надљудске напоре Ватикана, европски континент неминовно чека раздвајање на више зона.

Марш пољске деснице на Дан независности Пољске, Варшава, 11. новембар 2017.

Само у британској зони (ако буде успостављена), моћи ће да се сачувају данашње либералне елите док ће у осталим преовладати конзервативне снаге. У једном делу Европе већ су на сцени нови обрасци живљења засновани на старим лозинкама – крв, тло, вера, традиција. Скоро да је неизбежна нова безбедносна политика у европским државама и увођење обавезног служења војног рока (у Србији се стидљиво наговештава). Прогон неевропског становништва приспелог претходних 20-30 година у Европу, од Авганистанаца, преко Тунижана, Сиријаца, Арапа, Турака, до Албанаца и Бошњака, више није незамислив, као ни нови сукоби око граница европских држава. Није далек дан када ће европске земље кренути стопама Израела који се прогласио државом Јевреја.[9]

ПРИЛИКА ИЛИ ИСКУШЕЊЕ?
Данашњи прилив имиграната из Африке и Азије у Европу врхунац је европских расних експеримената и тријумф небића. Савремени европски племићи и политичари већ су суочени с резултатима политике коју су започели њихови дедови масовним увођењем усељеника у европска друштва без утемељеног плана за будућност. Али није ту реч само о демографији и геополитици, већ о новом добу у које улази европски свет и трајној промени духовног, економског и верског пејзажа континента. Данас нико не разабира како ће се развијати Шведска преплављена мигрантима или Француска прошарана тзв. „No go зонама”.[10] Преображај европског света одавно је наговестио Гогољ (1809-1852) прозорљиво пишући да „у Француској највећи део народа признаје Мухамедову веру“.[11]

Добро упућени посматрачи и футуролози подељени су у погледу прогнозе исхода ових процеса. Неки сматрају да ће континентална Европа уз помоћ Ватикана успети да превлада кризу идентитета, посебно ако придобије Кремљ и вешто искористи његове ресурсе. Други сматрају да ће Европа бити подељена, будући да је већ одавно напустила хришћанство, а слабљењем школа и универзитета (Болоњска реформа) трајно ће одстранити из свог мишљења стару Грчку (други ослонац). Уосталом, зар ће у новом европском свету, расно и културно растрзаном, бити важно како су двојица Немаца, Кант и Хегел, сликали свет градећи философске системе? Без хришћанског и грчког ослонца Европа ће бити приморана да тражи нови идентитет колико је тражила себе у Христу и у њему се учвршћивала. Ипак, ова голема промена прилика је за смионе да крену у сусрет неизбежним догађајима. Пред Заједницом (Србија савременика) јесте задатак да отаџбину, после два столећа, поново претвори у земљу усељеника. На руку јој иде и све очигледнија подела Европе на исламску и хришћанску и наговештај премештања становника Евроазије са запада на исток.

Време договора из Бретон-Вудса, биполаризма, националних држава и нација деветнаестог столећа остаје у прошлости. На реду је стварање нових института и механизама за управљање великим просторима и, што је најважније, поновна потрага за смислом. Срби су поткрај ХХ столећа научили да Европа више није свет, пре већег дела јужне Америке, Африке, Азије и већине европских нација. Велика криза ЕУ можда је још једна у низу невоља Србије, али и ненадана прилика. Јер никада од Карађорђа до данас околности у којим се нашла Србија нису биле једнако опасне и јасне. Геополитичка питања које је поставило ХХ столеће Заједница је суштински разрешила у претходних неколико деценија, истина уз огромне жртве – људске и материјалне.

Споменик Карађорђу и Храм Светог Саве у Београду (фото: TT-group)

Пред српским савременицима ХХI столећа велико је послушање: успостављање трајног мира после стогодишњег Грађанског рата (Југославија и Револуција) и изнедривање елите која ће тај задатак обавити. Да ли су Заједница и смиони српски вођи спремни да се суоче с колосалним задатком, узму кајасе у своје руке и одјезде у сусрет будућности? Или ће једноставно иступити из историје и одлучити да чекају у сенци неколико наредних столећа?

 

Славољуб С. Лекић је професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Аутор је више универзитетских уџбеника из области пољопривреде и стручних и научних чланака из области семенарства, геополитике и геополитике хране. Ексклузивно за Нови Стандрард.

______________________________________________________________________________

УПУТНИЦЕ
[1] Видети: Удружење америчких психолога: Мужевност је претња менталном здрављу https://standard.rs/2019/01/11/udruzenje-americkih-psihologa-muzevnost-je-pretnja-mentalnom-zdravlju/

[2] Видети: Professor dedicated to ‘dismantling whiteness’ to speak at Minnesota university. RT, 15 Mar, 2018. https://www.rt.com/usa/421447-professor-dismantling-whiteness-lecture/

[3] Видети: DNA pioneer James Watson stripped of honours after ‘reckless’ race remarks. 13 January 2019. Sky News https://news.sky.com/story/dna-pioneer-james-watson-stripped-of-honours-after-reckless-race-remarks-11606108

[4] Видети: Texas student newspaper blasted over anti-white ‘Your DNA is an abomination’ column. FOX News November 30, 2017

https://www.foxnews.com/us/texas-student-newspaper-blasted-over-anti-white-your-dna-is-an-abomination-column

[5] Morgenthau, H. Jr. 1945. Germany is Our Problem. Harper & Brothers.

[6] Видети на пример: Nizer, L. 1944. What to Do With Germany. Ziff-Davis Publishing Company.

[7] Kaufman, T. N. 1941. Germany Must Perish!  стр. 88.  https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015025295299;view=1up;seq=10

[8] Видети: ‘Dresses & braids?’ Outrage as German manual shows how to detect ‘far-right’ KIDS in kindergartens. 6 Dec, 2018. RT https://www.rt.com/news/445730-german-kindergarten-brochure-right/

[9] Видети: УСВОЈЕН СПОРНИ ЗАКОН: Израел званично постао национална држава јеврејског народа, мањине скрајнуте. Новости, 19.7.2018. http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:739099-USVOJEN-SPORNI-ZAKON-Izrael-zvanicno-postao-nacionalna-drzava-jevrejskog-naroda-manjine-skrajnute

[10]  Такозване „no go“ зоне означавају делове градова у којима локална полиција не гарантује безбедност грађанима. Постоје у Француској, Шведској и другим европским земљама. Видети: https://www.foxnews.com/world/angela-merkel-admits-that-no-go-zones-exist-in-germany  а такође и:  https://homunizam.wordpress.com/2016/10/17/koliko-dugo-moze-opstati-drzava-sa-850-no-go-zona/

[11] Гогољ, Н. В. 1970. Приповетке. Сабрана дела III. Народна књига, Обод, Београд – Цетиње, приповетка „Лудакови записи“ стр. 185.

 

Извор Нови Стандард