Kleveta ili istina?

Dragan Đilas me je tužio za klevetu, pa se nije pojavio na sudu. Evo činjenica o njegovom poslovanju, neka čitaoci procene ko je u pravu

U novembru 2017. godine, Dragan Đilas je tužio autora ovog teksta, zbog izjave za list Alo, koja glasi: „Pljačkajući Beograd i Srbiju, stekli su milione evra. Bivši predsednik DS-a Đilas „stekao” je stotine miliona evra. Kako? Đilasov gradski menadžer Bijelić optužen je da je oštetio Beograd za šest miliona evra. Još 43 Đilasova funkcionera su hapšena, u osam afera. Đilas je doveo Beograd do bankrotstva, zaduživši grad, preduzeća i gradske opštine za 1,1 milijardu evra!“. Tužba je podneta zbog “uvrede i povrede ugleda i časti“.

Na prvom ročištu koje je održano 27. marta 2019. Dragan Đilas se nije pojavio. Odbio je da se suoči u sudnici sa vašim autorom, na suđenju koje je sam inicirao. Uplašio se. Na ročištu je izvedeno saslušanje autora ovog teksta. U svom iskazu vaš autor je izneo da uopšte nije uvredio Đilasa, što se iz izjave listu Alo i vidi. Nigde u izjavi ne postoji nijedan uvredljiv izraz ili reč, koji se odnosi na Đilasa. Đilas nije imao osnova da se oseti uvređenim i da trpi bilo kakve duševne bolove i slično, kao što je naveo u tužbi. Izuzev u slučaju da ga pogađa sama istina, za koju kažu da najviše boli. Vaš autor je korektnoj gospođi sudiji izjavio da on kao politički analitičar ne vređa ljude, između ostalog i zbog toga što bi to oduzelo verodostojnost njegovim političkim analizama.

Te političke analize su objavljivali ili ih objavljuju, deset godina unazad, Politika, Pečat, Informer i ugledni politički portali Novi Standard i Vidovdan, ali i mnogi drugi mediji. Vaš autor je izneo podatke o enormnim rastućim prihodima samo dve Đilasove firme u periodu od 2004. do 2013, o kumulativnim  rastućim dugovima grada Beograda u periodu od 2008. do 2013, a izneo je i primer kako je opljačkan budžet Beograda, na primeru malverzacija u Direkciji za građevinsko zemljište od 2004. do 2011. godine (detalji u daljem delu teksta). Đilasovi advokati su vašem autoru postavili samo dva nevažna pitanja  – „Da li ste bili odbornik u trenutku davanja sporne izjave i šta podrazumeva reč – malverzacije?“. Tom rečju je vaš autor opisao postupke Dragana Đilasa iznoseći svoj iskaz. Odgovor na prvo pitanje je bio potvrdan. Autor ovog teksta je uputio Đilasove advokate da značenje pomenute reči potraže u rečniku. Advokati vašeg autora su briljantni Dragan Palibrk, legenda naše advokature, i sjajna Aleksandra Rakić. Njihovo angažovanje u ovom predmetu je izvanredno i hvale vredno.

Đilasovi advokati su Vladimir Todorić (uputnice 1, 2, 3) i Miroslava Dajč (uputnice 4 i 5). Vladimir Todorić je bio član Političkog saveta LDP. Posle toga je postao funkcioner DS. Početkom 2017, Todorić je napustio DS. Sada je član Predsedništva Jeremićeve Narodne stranke. Miroslava Dajč je još 2007. bila advokat Dragana Đilasa u postupku preregistracije Đilasovog lista Pres. Posle toga je od 2008. do 2013. bila šef kabineta gradonačelnika Dragana Đilasa. Sledeće ročište je zakazano za drugi oktobar ove godine. Nadajmo se da će Đilas smoći snage i hrabrosti da se pojavi na ročištu, umesto da ga opet izbegne.

MASOVNE TUŽBE I SUDSKI „ŠAMARI“
Svoju nemoć Dragan Đilas je pokušao da nadoknadi masovnim tužbama (preko 40) protiv uglednih medija i pojedinaca, koje je podneo 2017. i 2018. godine. Đilas je do sada tužio: medije – RTS, Pink, Informer, Alo i Srpski telegraf, i političke stranke – SNS i SPS. Između ostalog, tužio je i Aleksandra Vulina, Gorana Vesića, Milenka Jovanova, Sinišu Malog, Željka Mitrovića, Dragana J. Vučićevića, Aleksandra Ignjatovića (Informer), Nenada Lj. Stefanovića (RTS) i autora ovog teksta. Međutim, Đilas je otišao i korak dalje. On je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv novinara Dragana J. Vučićevića i Aleksandra Ignjatovića.

Osim što guši javnu reč, on bi i da osuđuje novinare na zatvorske kazne. Đilas pokušava da zastraši medije i pojedince i odvrati ih od kritika uperenih protiv njega. U SAD je ovaj fenomen sistemski prepoznat kao SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) – Strateške tužbe protiv učešća javnosti, a termin je ujedno i akronim engleske reči “šamar” (slapp). Taj termin je skovalo i definisalo dvoje uglednih profesora pravnog fakulteta Univerziteta u Denveru,  davne 1980.godine. U SAD su u 30 saveznih država usvojeni anti-SLAPP zakoni, kojima se sprečava zloupotreba pravnog sistema u cilju gušenja slobode izražavanja u medijima. Cilj SLAPP tužbi je gušenje slobode govora i ograničavanje kritike javnosti, a tužbe su usmerene protiv uticajnih medija, pojedinca ili institucija.

Dragan Đilas (foto: Beogradski medija centar)

Podnosioci SLAPP tužbi žele da cenzurišu i uguše kritike i zastraše tužene, i opterete ih beskonačnim parnicama, čiji troškovi prevazilaze čak i mogućnosti pojedinih medija. SLAPP tužilac ne planira da dobije parnicu, već svoj cilj postiže ako tuženi odustane od daljih kritika ili istraživanja. Pravni troškovi za procese, koji mogu trajati godinama, pojedine medije, blogere i autore kritičkih tekstova, mogu materijalno toliko iscrpeti da prosto odustanu od kritika i istraživanja. Po pravilu SLAPP tužitelji se ne zaustavljaju samo na jednoj parnici, nego u želji da ućutkaju pojedince i medije, nagomilavaju parnice dok god medij ili pojedinac ne odustane od kritike.

SLAPP tužbe posledično utiču na celokupnu medijsku i javnu sferu, šireći strah od beskonačnih finansijski iscrpljujućih sudskih parnica i značajno utiču na gušenje slobode izražavanja. SLAPP tužbe su zapravo zloupotreba pravnog sistema. Najzastupljeniji oblik SLAPP tužbe su tužbe za klevetu, i povredu ugleda i časti. “Šamar” (SLAPP) tužbe su odavno prisutne i u Srbiji, ali na njih domaće zakonodavstvo nema adekvatan odgovor, jer nisu sistemski prepoznate i pretočene u odgovarajuću zakonsku regulativu, te tužitelji najčešće postižu svoje ciljeve, odnosno uspevaju SLAPP tužbama da utiču na kritičko mišljenje i istraživačko novinarstvo. Đilasov udar na medije i slobodu govora nije osudilo nijedno novinarsko ili pravničko udruženje.

VRTOGLAVI RAST PRIHODA
Demokratska stranka je vladala Srbijom 12 od poslednjih 19 godina, 16 godina je vladala Vojvodinom, 13 gradom Beogradom, i vladala je najvećim brojem gradova i opština u periodu od  2000. do 2012. godine. Postoji osnovana sumnja da se Đilas nezakonito obogatio vršeći tri državne funkcije – direktor narodne kancelarije, ministar za NIP, gradonačelnik Beograda (2004-2013). Dve njegove kompanije, Multikom i Dajrekt medija, tokom osam godina (2005-2012) ostvarile su poslovni prihod od neverovatnih 583 miliona evra! On sam je imovinskoj bazi „Krik“ prijavio imovinu vrednu 24,3 miliona evra. O stečenom Đilasovom bogatstvu svedoče podaci iz APR-a, za firme koju su bile ili jesu u njegovom vlasništvu ili suvlasništvu. Sam Đilas je dao svoje imovinske podatke mreži za istraživanje kriminala i korupcije „KRIK“ (uputnica 6). U imovinskoj bazi „KRIK“ postoji baza – imovinski profil, gde stoje podaci o enormnom bogatstvu Dragana Đilasa. Na abecednom spisku političara koji su bili nosioci lista ili kandidati za gradonačelnike stoji da Đilas poseduje  1.649 m2 nekretnina, a da je vrednost njegove imovine preko 24 miliona evra (24.375.347)! U odeljku Đilasovog profila: „Kompanije“ stoje podaci o 26 kompanija čiji je Đilas bio, ili jeste, vlasnik ili suvlasnik (uputnica 7).

Po podacima koje poseduje autor ovog teksta, poslovni prihodi dve Đilasove kompanije su iznosili: „Multikom group“: 3.100.000 (2005. godina), 4.087.178.000 (2006), 6.198.455.000 (2007), 7.157.698.000 (2008), 7.027.140.000 (2009), 7.885.640.000 (2010), 7.752.161.000 (2011), 7.849.016.000 (2012). Ukupno – 48 milijardi din ili 400 miliona evra. Poslovni prihodi „Direct media“: 5.237.687.000 (2009), 5.790.739.000 (2010), 5.770.662.000 (2011), 5.116.968.000 (2012). Ukupno – 22 milijarde dinara ili 183 miliona evra. Ukupni poslovni prihodi ove dve Đilasove kompanije su iznosili fantastičnih 583 miliona evra od 2005. do 2012. godine! Prihodi su bili još veći, ali vaš autor ne poseduje podatke za prihode „Direct media“ od 2004. do 2009. godine. Indikativan je skok poslovnih prihoda „Multikom group“, sa tri miliona dinara 2005. na 7,85 milijardi dinara 2012.

IZVEŠTAJ VERICE BARAĆ
U prilog svemu što je do sada navedeno govori izveštaj iz 2011. godine Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije (uputnice 8 i 9) o Đilasovim kompanijama. Citiramo:

VLADA REPUBLIKE SRBIJE, SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE, 72 Broj: 07-00-6614/2011-01, 19. septembar 2011. god. Beograd,

„IZVEŠTAJ O PRITISCIMA I KONTROLI MEDIJA U SRBIJI“;

Strane 28, 29. i 30: „Multikom group, Direct media, Emotion. Značajno mesto na tržištu reklama i marketinga imaju agencije u kojima udeo u vlasništvu ima Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke. Đilas je vlasnik četvrtine udela u marketinškoj agenciji Multikom group, u kojoj je nekada imao polovinu udela (…) Preduzeće Multikom group osnovano je 2004. godine, a bavi se poslovima vezanim za oglašavanje u medijima, zakup medijskog prostora, finansiranje produkcija, kupovinu i prodaju televizijskih prava(…) Multikom poseduje udele u drugim agencijama i to 93 odsto u Direct mediji, koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora. Multikom grupa je većinski vlasnik domaćih preduzeća „Spark Event Promotion“, preduzeća za promotivne aktivnosti, Sports ADD za knjigovodstvo, Big Print za štampanje i Frendee za trgovinu preko interneta, dok produkcijska kuća Emotion, u kojoj je Multikom sve do donedavno bila suvlasnik sa 49 odsto, realizuje najskuplje televizijske programe, poput „Velikog brata“, „48 sati svadba“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“, „Operacija trijumf“, „Uzmi ili ostavi“(…)

Na osnovu podataka dobijenih od Trezora NBS, Savet za borbu protiv korupcije utvrdio je i da štamparija „Big print“, koja je članica Multikom group, ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma je pružala usluge i Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta (Atelje 212, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište,…), ali i Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci grada Beograda, Kulturnom centru grada Beograda, Domu omladine, Domu zdravlja Rakovica… Big print je pružao usluge i Istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti(…)

Nebojša Bakarec (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Dragan Đilas preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio ove informacije, Savet je 27. septembra 2010. godine podneo RTS-u Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja kojim smo tražili ugovore o medijskom oglašavanju sa marketinškim agencijama od 2007. do 2010. godine. Kako RTS nije dostavio Savetu najveći deo tražene dokumentacije, nismo bili u mogućnosti da istražimo ovaj problem. Zaključke do kojih smo došli na osnovu malog dela tražene dokumentacije koju nam RTS jeste dostavio, iznećemo u delu Izveštaja koji se odnosi na ulogu javnog servisa“.

Strana 37.: „Prema dokumentaciji koju je Savetu dostavio direktor RTS-a nakon internevcije Upravnog odbora, najvaću finansijsku naknadu po emisiji primala je producentska kuća Emotion Production za emisiju „48 sati svadba“. Ugovor o prenosu TV prava zaključen 19. juna 2006. godine između Emotion production i RTS-a predviđa da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala „48 sati svadba“ isplati Emotion-u 12.948 evra po epizodi, a 29. juna 2007. godine zaključen je i Aneks o produženju važenja ovog Ugovora na još 104 epizode. Dodatno, Emotion po Ugovoru ima pravo i na reklame i reklamno vreme, što je definisano posebnim ugovorom, koji Savetu nije dostavljen. Suvlasnik te produkcije do nedavno je bila Multikom grupa Dragana Đilasa sa 49 odsto udela. Prema navodima UTE, RTS serijski igrani program nezavisnim produkcijama plaća još i više, čak 80 do 130 hiljada evra po epizodi“.

Strana 38.: „Iz dokumentacije dostavljene Savetu vidi se, između ostalog, da deo ugovora sa privatnim produkcijskim kućama predviđa isplatu ne u novcu, već u sekundama reklamnih termina. Istraživanje koje je Savet sproveo među malim produkcijskim kućama koje RTS angažuje na ovaj način, pokazalo je da ove firme najčešće nisu u mogućnosti da same prodaju reklamne sekunde, već su primorane da ih po ceni znatno nižoj od realne ustupe velikim marketinškim agencijama iza kojih stoje stranački funkcioneri i lica povezana sa njima. Predstavnici jedne od anketiranih produkcijskih kuća navode da su svoje reklamne sekunde na RTS-u morali da preprodaju velikoj marketinškoj agenciji po ceni čak deset puta nižoj od one koja je predviđena odgovarajućim cenovnikom RTS-a. S druge strane, navedenim Ugovorom sa produkcijskom kućom Emotion production, iza koje je do nedavno stajao Dragan Đilas, predviđeno je da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala „48 sati svadba“ isplati Emotion-u oko 13 hiljada evra po epizodi. Drugim rečima, iste osobe koje stoje iza marketinških agencija koje od malih produkcijskih kuća otkupljuju reklamne sekunde po nerealno niskim cenama, za svoju TV produkciju su plaćeni u novcu, a ne u reklamnim sekundama“.  

SISTEMSKI “ODLIV”
Najbolji i najdrastičniji primer za to kako je opljačkan grad Beograd su zloupotrebe u vezi sa gradskim građevinskim zemljištem. U tome su učestvovali ne samo nesavesni investitori već i mnogi iz tadašnjih gradskih vlasti. Od 2004. do 2011. godine, gradska vlast – gradsko veće i vrh Direkcije su nametnuli loše propise u oblasti upravljanja građevinskim zemljištem koji su investitorima omogućili da plate samo 10 odsto naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Kad bi platili tih 10 odsto, investitori su sticali pravo na građevinsku dozvolu i otpočinjanje izgradnje. Posle toga, hiljade investitora je prestajalo sa plaćanjem, izgradili su i prodavali objekte, a 90 odsto obaveza prema Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda nisu izmirili (do oktobra 2013.).Tadašnja uprava Direkcije nije ni pokušavala da naplati neizmirene obaveze od  dužnika, u velikom broju slučajeva. Direkcijom su suvereno vladali kadrovi DS. Sedam godina direktor Direkcije je bio Boris Ranković, čovek od najvećeg poverenja Borisa Tadića i Dragana Đilasa.

Suština je da su predstavnici DS u gradskoj vlasti i Direkciji, na osnovu štetnih propisa koje su sami doneli, od investitora tražili neodgovarajuća sredstva obezbeđenja od neplaćanja naknade – menice za fizička lica i ugovorna ovlašćenja za pravna lica. Morali su da traže bankarske garancije i hipoteke, kao efikasna sredstva obezbeđenja. Kao posledica katastrofalno loše uprave DS u Gradu i Direkciji tokom sedam godina, grad Beograd  je oštećen za 35 milijardi dinara, ili 291 milion evra! To je trećina godišnjeg budžeta Grada. Za taj novac moglo je da se izgradi 150 vrtića ili da se kupi 1.500 autobusa. A novac građana je završio u džepovima investitora i verovatno onih koji su doneli tako loše propise.

Nebojša Bakarec (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Sistem je bio tako postavljen da je omogućavao „odliv“ sredstava, umesto u Grad i Direkciju, u privatne džepove. Nova gradska vlast je to stopirala od oktobra 2013. godine i uvela nove procedure – traže se hipoteke ili bankarske garancije. Od tada nema nijednog dinara duga novih investitora. Direkcija vodi nekoliko hiljada sudskih postupaka za naplatu potraživanja, a investitorima se obračunava zatezna kamata za period kašnjenja u plaćanju. Nova vlast od oktobra 2013. nije dozvolila da se izdaju ni upotrebne dozvole bez dokaza o plaćenim obavezama Direkciji. Vlast SNS se postarala da nadležni upisuju zabeležbu o sporu, u katastru, na sve izgrađene objekte za koje nije plaćena naknada za građevinsko zemljište, kako bi zainteresovani mogli da znaju da kupuju stanove za koje nisu plaćene obaveze Gradu Beogradu, i koje neće moći da uknjiže. Nova vlast je tim investitorima dužnicima ponudila i reprogram duga, te plaćanje na rate. Procena je nadležnih da će preko polovine nastale štete ostati nenaplaćeno (145 miliona evra).

HAPŠENjA ZBOG MALVERZACIJA
O tome kako je radila gradska vlast vlast od 2008. do oktobra 2013. najbolje svedoče javni podaci o tome ko je sve hapšen pod optužbom da je oštetio Grad Beograd. Samo na primeru devet afera se vidi da je u periodu od oktobra 2013. do danas uhapšeno ili optuženo najmanje 50 lica, koja su bili najbliži saradnici Dragana Đilasa, visoki funkcioneri DS, visoki gradski službenici ili sa njima povezana lica. Aleksandar Bijelić, visoki funkcioner DS-a i bivši gradski menadžer, uhapšen je u aprilu 2014,zajedno sa još osam lica. Oni su uhapšeni zbog sumnje da su u toku rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra zloupotrebom položaja oštetili budžet Beograda za oko šest miliona evra (642 mil. din.). U pritvoru su proveli nekoliko meseci.

U oktobru 2016. godine Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu koju je protiv bivšeg beogradskog menadžera Aleksandra Bijelića i još osam okrivljenih podiglo beogradsko Više javno tužilaštvo. Da su zloupotrebili službeni položaj terete se i nekadašnji direktor Agencije za investicije i stanovanje Marko Blagojević, predsednica Komisije za javnu nabavku radova na rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra, Danka Šotra i članovi pomenute komisije  Slobodan Stević i Elizabeta Troha. Za isto delo optuženi su i Blagojevićev pomoćnik Radovan Drača i osnivači kompanije „Balkan gradnja” Slavko Božić i Nada Ćubić, dok se direktor ovog preduzeća Mile Zekić sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja.

Ovaj sudski proces je u završnoj fazi (uputnice 10 i 11). Svojevremeno je hapšen i Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske firme „Ces Mekon“ (uputnica 12). Bojan Milić, visoki funkcioner DS, bivši predsednik opštine Rakovica i bivši direktor „Infostana“. Uhapšen je zbog sumnje da je, sa saradnicima, malverzacijama oštetio preduzeće „Pionirski grad“ za 19,3 miliona dinara. Zbog ovih malverzacija iza rešetaka su se našli i bivši direktor “Pionirskog grada” Miroslav Lazović, predsednik UO Livius Bunda, članovi UO Dušan Jović i Pavle Životić. Uhapšen je i Slobodan Jakšić, Lazovićev naslednik na čelu “Pionirskog grada“ (uputnica 13). Visoki funkcioner  DS i bivši generalni direktor JKP „Gradska čistoća“ Aleksandar Stamenković i još četiri osobe (Bojan Anđelković, Mirjana Ivanović, Živko Radojičić i Dušan Mandrapa), uhapšeni su u zbog sumnje da su preko malverzacija oko tendera za podzemne kontejnere u Beogradu oštetili državu za 169 miliona dinara (uputnica 14). Službenici PU Beograd, u saradnji sa beogradskim Višim tužilaštvom, su uhapsili Nenada Milenkovića, bivšeg predsednika opštine Novi Beograd (i visokog funkcionera DS). Privedeni su i Miša Marković i Dejan Miljković, direktor i predsednik Upravnog odbora JP „Poslovni prostor“ Novi Beograd, i članovi UO tog preduzeća Petar Racković, Aleksandar Karanović, Radisav Dabetić i Vladimir Garić.

Krivičnom prijavom biće obuhvaćena i Helena Načić Todorović (uputnica 15). U Mladenovcu je uhapšen bivši predsednik opštine Mladenovac i visoki funkcioner DS Dejan Čokić. Pored njega pripadnici MUP su uhapsili i D.T. ,odgovorno lice opštine Mladenovac, M.C., odgovorno lice SKN Mladenovac i J.M., službeno lice u upravi opštine. Oni su osumnjičeni da su za račun preduzeća „Komerc javor“ naneli štetu opštini Mladenovac u iznosu od 29,5 miliona dinara (uputnica 16). Policija je uhapsila Nebojšu Ćerana, bivšeg generalnog direktora Rudarskog basena „Kolubara“ (i bivšeg direktora GSB), istovremeno visokog funkcionera DS, kao i Ljubišu Nekića, nekadašnjeg finansijskog direktora, i Radosava Savatijevića Keneta, biznismena iz Vreoca. Uhapšeni su i Saša Radanović, bivši načelnik Službe za eksproprijaciju zemljišta, pravnik Zoran Živković iz „Kolubare“, veštak Branko Vuković i Zoran Marković, koordinator za raseljavanje u Vreocima.

Oni se sumnjiče za malverzacije prilikom eksproprijacije zemljišta i određeno im je policijsko zadržavanje do 48 sati (uputnica 17).  U nastavku akcije na suzbijanju finansijskog kriminala pripadnici UKP uhapsili su bivšeg predsednika opštine Surčin Vojislava Janoševića (visokog funkcionera DS) i još pet osoba. Oni su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja, tešku više od 27 miliona dinara. Privedeni su i Gvozden Radivojčević, direktor beogradskog preduzeća „Komgradnja“, Jovan Milivojević, bivši direktor Javnog preduzeća „Surčin“, Rade Spasić, nadzorni organ u ovoj opštini, Svetlana Spasenović, rukovodilac radova preduzeća „Komgradnja“ i Dejan Radojević, takođe rukovodilac radova u ovoj firmi (uputnica18).

Nebojša Bakarec (Foto: Tanjug/Zoran Žestić)

Predsednik komisije Direkcije za građevinsko zemljište Beograda Milutin Đajić (69) uhapšen je zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama teškim više od milijardu dinara, a na štetu budžeta Beograda, u aferi „kanalizacija“. Zbog zloupotreba u vezi s radovima na „Interceptoru“, projektu izgradnje kanalizacionog kolektora za centar Beograda, o kojima je Kurir prvi pisao u januaru, lisice su stavljene i članovima komisije Direkcije Nataši Kostić (45), kao i Čedi Vidačiću (64). Uhapšeni su i Dragiša Vučković (62), direktor „Hidrotehnike – hidroenergetike“ i Radule Đoković (56), direktor „Ferbilda“ – potvrđeno je iz policije (uputnica 19).

Vi, dragi čitaoci, sami zaključite da li je autor oklevetao i uvredio Dragana Đilasa, posle svih činjenica iznetih u ovom tekstu. Vaš autor se bavi politikom gotovo 30 godina. Za to vreme od politike nije stekao ništa, nije se obogatio, niti je to omogućio bilo kome. Nikada nije počinio nijedno krivično delo. Nikada nije imao privatnu firmu, niti je posedovao neku ušteđevinu vrednu pomena, čak nije posedovao bilo kakvo motorno vozilo. Vaš autor nikada nikoga nije tužio sudu.

 

*Nebojša Bakarec je poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini grada Beograda

_______________________________________________________________________________
UPUTNICE:
1.https://www.istinomer.rs/akter/452/Vladimir-Todoric?gclid=CjwKCAjwvuzkBRAhEiwA9E3FUrVme9ecZsTWB2u7x3Bx4ewp7izYDRNj_4c3HqwsysarMTrmlBlCoxoCxLAQAvD_BwE

2.https://www.blic.rs/vesti/politika/novosti-todoric-napustio-ds/tql5sp9

3.https://www.danas.rs/politika/jeremic-vlast-sns-a-ce-nestati-kao-rukom-odneta-vezuje-ih-samo-goli-interes/

4.https://www.cins.rs/srpski/news/article/podnosila-dokumenta-za-press-a-danas-sefica-djilasovog-kabineta-

5.https://embargo.rs/predmet-pojela-maca-sefica-kabineta-miroslava-dajc-5/

6.https://imovinapoliticara.krik.rs/display/disp4/profil.php?disp_id=56

7.https://imovinapoliticara.krik.rs/display/disp4/disp.php

8.http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/sr-Cyrl-CS/izvestaji/cid1028-1681/predstavljen-izvestaj-o-pritiscima-i-kontroli-medija-u-srbiji

9.http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ%20O%20MEDIJIMA,%20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf

10.http://www.politika.rs/scc/clanak/365443/Tuzilastvo-bivsi-menadzer-ostetio-Beograd-za-860-miliona

11.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika.405.html:629650-Bijelic-optuzen-za-namestanje-na-gradskom-tenderu

12.https://www.cins.rs/news/srpski/article/nikezic-veze-u-vrhu-vlasti-i-pola-milijarde-prihoda-iz-budzeta

13.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika.405.html:587487-Pao-zbog-pljacke-Pionirskog-grada

14.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika.405.html:485451-Direktor-JKP-Gradska-cistoca-i-saradnici-ostetili-drzavu-za-169-miliona-dinara

15.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika.405.html:468157-Uhapseni-bivsi-celnici-Novog-Beograda-Poslovni-prostor-dali-za-dzabe

16.http://www.mladenovacinfo.rs/sr/post/uhapsen-cokic/3486

17.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika.405.html:453081-Ceran-i-Kene-u-pritvoru

18.http://www.novosti.rs/vesti/beograd.491.html:421979-Uhapsen-bivsi-predsednik-opstine-Surcin-i-jos-pet-osoba

19.http://www.kurir.rs/afera-kanalizacija-ostetili-beograd-za-milijardu-dinara-clanak-1445605

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić

 

Izvor Novi Standard