Veze Taranta sa austrijskom desnicom uzburkale strasti u Beču

„Neće biti dozvoljen nijedan vid ekstremizma bez obzira na to da li je reč o radikalnom islamu ili desničarskim fanaticima”, najavio je Kurc

Vlada u Beču razmatra mogućnost da zabrani krajnje desničarski pokret za koji se saznalo da je primio donaciju od napadača na dve džamije na Novom Zelandu. Kako je potvrdio kancelar Sebastijan Kurc, vlada ispituje da li je moguće da se izvan zakona stavi austrijski ogranak organizacije pošto je prihvatio 1.500 evra od Brentona Taranta.

„Neće biti dozvoljen nijedan vid ekstremizma bez obzira na to da li je reč o radikalnom islamu ili desničarskim fanaticima”, najavio je Kurc, a prenosi Rojters.

Identitarijanski pokret je ekstremistička panevropska organizacija sa ograncima i u Severnoj Americi i na Novom Zelandu koja tvrdi da brani evropski kulturni identitet od islama. Pre nekoliko godina otvorili su ogranak u Austriji, gde ih je hvalio i sadašnji vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe iz desničarske Slobodarske partije. Štrahe je za njih kazao da su „mladi aktivisti nelevičarskog civilnog društva”, a na „Fejsbuku” je delio njihove snimke. Ipak, on se prekjuče ogradio od njih: „Slobodarska partija nema nikakve veza sa identitarijancima.”

Lider pokreta Martin Zelner priznaje da je primio 1.500 evra i da je mejlom zahvalio darodavcu, ali ističe da nema nikakve druge veze sa napadačem i da će novac pokloniti u humanitarne svrhe. On tvrdi da je policija upala u njegov stan i oduzela mu elektronske uređaje. Ukoliko bi se donacija prihvatila kao dokaz da je grupa povezana sa kriminalom, to bi dovelo do njenog gašenja. Vlasti su jednom već probali da je ugase, ali je sud prošle godine odbacio optužnicu koja je podignuta protiv organizacije zbog govora mržnje i kriminalnih aktivnosti.

Mediji prenose da je pokret pod nadzorom vlasti jer je Zelner pripadao neonacističkim krugovima, kojih se u međuvremenu odrekao. Pokret vuče korene iz Evropske nove desnice, koja je, piše Gardijan, nastala šezdesetih godina u Francuskoj insistirajući na tome da nema veze sa rasizmom ili fašizmom iako je propovedala povezanost krvi i tla i ekskluzivno pravo Evropljana na Evropu.

I njeni noviji koreni su u Francuskoj, gde se početkom ovog milenijuma rodila identitarijanska zamisao odbrane evropskog hrišćanskog identiteta od muslimanskih imigranata. Članovi često provociraju useljenike iz Severne Afrike ili sa Bliskog istoka, kao kad u njihovim naseljima priređuju zabave na kojima se služe alkohol i svinjetina.

Njihova ideja vodilja je da se nešto mora preduzeti jer će imigranti zbrisati evropsko hrišćansko stanovništvo, „pretvoriće nas u manjine u našim sopstvenim zemljama”, o čemu je pisao i Tarant u svom manifestu pre nego što je pobio 50 ljudi u islamskim bogomoljama. Zelner je pokrenuo austrijski identitarijanski pokret 2012, suprotstavljajući se liberalizmu, islamu i multikulturalizmu i tvrdeći da pripadnici različitih rasa treba da žive odvojeno, isključivo na svojim teritorijama.

Protivi se i kapitalizmu, Severnoatlantskoj alijansi i „američkom imperijalizmu” i zagovara antikapitalističko društvo i savezništvo evropskih zemalja i bliske veze sa Rusijom. Organizacija je poznata i po tome što okuplja uglavnom mlade ljude u svim zemljama gde je zastupljena.

Iako austrijska filijala tvrdi da je nenasilna, njeni članovi su pre tri godine prekinuli predstavu koju su na sceni univerziteta igrali imigranti iz Sirije, Iraka i Avganistana. Godinu dana kasnije, Zelner je prikupio više od 100.000 evra dolara za putovanje na Sredozemno more gde je sa saborcima hteo da presretne imigrante iz Libije. Mada je Zelnerov brod zaustavljen pa njegovi saputnici i on nisu uspeli da imigrante vrate kućama, njihova akcija je dobila podršku i od američke ekstremne desnice i nekadašnjeg lidera Kju Kluks Klana Dejvida Djuka.

Organizacija je aktivna i u Americi, gde je upravo, kao i ostale grupe belih supremacionista, proterana sa Fejsbuka. Posle masakra na Novom Zelandu, društvene mreže i Jutjub našli su se pod pritiskom da uklone neonacistički sadržaj, zbog čega je Fejsbuk zabranio širenje ekstremističkih ideja.

IDENTITARIJANCI IZAZVALI BURU U PARLAMENTU
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl iz Slobodarske partije objavio je juče na sednici parlamenta da je Brenton Tarant boravio u Austriji krajem novembra i početkom decembra prošle godine.

Sednica o vezama austrijskih desničara sa Tarantom bila je burna i privremeno je prekidana, preneo je Tanjug. Opoziciona Socijaldemokratska partija insistirala je na tome da su slobodari imali kontakte sa identitaristima, na šta su slobodari pokazali fotografiju na kojoj je predsednika države Aleksandar Fan der Belen sa šefom tog desničarskog pokreta Martinom Zelnerom.

 

Autor Jelena Stevanović

 

Izvor Politika, 29. mart 2019.

Pratite nas na YouTube-u