Drobnjicki: Kongres Trampu oduzima pravo na vođenje spoljne politike

U toku je pretvaranje Kongresa SAD u tranšeju odbrane liberal-globalističkog svetskog poretka koji se kruni

Donald Tramp se oseća kao da je na konju. Dve godine je izdržao pod unakrsnom vatrom Kongresa SAD, medija i vašingtonske birokratije. Ne može se reći da je pobedio u ratu sa „vašingtonskim blatom“, ali je održao ceo niz pobeda.

Specijalni tužilac Robert Maler ni posle 22 meseca istrage nije našao ništa čime bi Trampa optužio za povezanost njegovog izbornog štaba ili porodice sa Kremljom. Autoritet njegovih najžešćih neprijatelja uzdrman je, a Tramp je dobio moralno pravo da od sada svaku američku kritiku na svoj račun proglasi za fake news.

Štaviše, Tramp je došao u priliku da dobrano proredi tabor svojih mrzitelja u Vašingtonu. Novi državni tužilac SAD, Vilijam Bar, posle Malerovog izveštaja može pozvati na zakonsku odgovornost sve koji su bili umešani u fabrikovanje „ruske zavere“. Dakle: visoke funkcionere Ministarstva pravde, FBI i Stejt departmenta…

Ne moraju uslediti ni masovna hapšenja ni brojni sudski postupci, ali Tramp može na federalne funkcije dovesti kadrove iz američkih konzervativnih država. A čak i ako ni toga ne bude – sama mogućnost takve rotacije ohladiće glave mnogima koji bi da Trampovoj vladi i dalje podmeću klipove u točkove.

Američka ekonomija pod Trampom funkcioniše za pet sa minusom ako ne baš za čistu peticu. U spoljnoj politici su mu uspesi skromiji, ali postoje: Severna Koreja je obustavila atomske probe, Kina se odlučila za ustupke u međusobnoj trgovini, antiimigrantski zid prema Meksiku će se pojaviti, Kanada i Meksiko su se već savili i pristali na nova pravila u trgovini sa SAD… Uoči nove predsedničke trke, koja je među demokratama faktički već počela, Tramp stoji, uprkos svemu, tako dobro da neki već procenjuju da je on izbore koji će se održati u novembru 2020-te „već dobio“.

„Vašingtonska močvara“ našla je ipak polje za svoju igru i za obuzdavanje „nemogućeg Trampa“. Kongres SAD već je uspeo – a u tome su učestvovali i mnogi Trampovi republikanci – da šefa države bitno ograniči u vođenju spoljne politike. Prvo je – u strahu da se Tramp ne baci Putinu u zagrljaj i da ne ukine antiruske sankcije koje su uvele administracije pre njega – izglasao zakon o suprotstavljnjanju protivnicima SAD pomoću sankcija. Tim aktom su sve dotadašnje sankcije dobile snagu zakona, a Ministarstvo finansija SAD je njime obavezano da svakih pola godine uvodi nova ograničenja protiv ruskih zvaničnika i pravnih lica.

Pravi udar na „Trampovu teritoriju“ počeo je sa početkom ove godine. U januaru je Predstavnički dom glasao za „Zakon o NATO“ koji Trampu unapred oduzima mogućnost da SAD delimično ili potpuno – bez prethodnog odobrenja Kongresa SAD – izvede iz zapadne vojne alijanse. Sada se u oba doma Kongresa raspravlja o tekstu zakona koji bi obavezao Belu kuću da ne napušta sporazum o raketama srednjeg i malog dometa. Taj zakon bi – ako bude donet – faktički onemogućio rusko-američko-kineske pregovore o tim raketama.

Demokrate su još objavile da će u proceduru ubaciti nacrt zakona koji bi SAD obavezao da se pridruže Pariskom sporazumu o klimi, a Tramp je još 2017-te svoju zemlju faktički izveo iz tog sporazuma. Povrh svega, u Senatu SAD, u kojem republikanci imaju većinu, `krčka` se zakon koji bi zabranio uvođenje carina bez dozvole Kongresa. Ima čak i najava da će se pojaviti zahtev da se SAD vrate sporazumu sa Iranom.

U SAD u proteklim decenijama se nikada nije dovodilo u pitanje pravo šefa države da samostalno vodi spoljnu politiku. Izuzetak su bile samo objave rata, sklapanje vojnih saveza i mirovnih sporazuma. Kongres je predsedniku SAD za to ili davao kart-blanš ili mu se nije protivio. Bombardovanje Jugoslavije bilo je primer – neprotivljenja, a borba protiv terorizma – kart-blanš. Ali, sada se Kongres uskopistio. Verovatno se neće protiviti ratu na Bliskom Istoku ili u Južnoj Americi, ali će zato blokirati svaki Trampov pokušaj da se zbliži sa Rusijom ili da ugrožava nadnacionalne strukture. Od vojnih do ekonomskih.

U toku je pretvaranje Kongresa SAD u tranšeju odbrane liberal-globalističkog svetskog poretka koji se kruni. Međutim, to nanosi novi udar po američkom ustavnom poretku i stvara situaciju da sa Vašingtonom postaje teško dogovarati se. Sutra kongresmeni mogu predsedniku SAD zabraniti da pregovara čak i sa onim svetskim liderima koji nisu po volji njihovih sponzora. Teško da će Tram na to pristati. Brojnim američkim unutrašnjim frontovima sada se pridodaje još jedan. Počela je bitka za pravo donošenja spoljnopolitičkih odluka.

 

Izvor Fakti, 02. april 2019.