Kostić ponovo na čelu SANU, dobio ubedljivu većinu

Kostić je na Skupštini SANU izabran za predsednika najviše naučne i umetničke ustanove u Srbiji u četiri naredne godine

Akademik Vladimir S. Kostić, dosadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), ponovo je danas izabran na tu funkciju. Kostić je na Skupštini SANU izabran za predsednika najviše naučne i umetničke ustanove u Srbiji u četiri naredne godine glasovima 97 članova Akademije. Akademici Zorana V. Popović i Ljubomir Maksimović ponovo su izabrani za potpredsednike SANU, a akademik Marko Anđelković za generalnog sekretara SANU.

Popović je sa 101 glasom izabran za potpredsednika SANU za prirodne nauke (Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Odeljenje tehničkih nauka i Odeljenje medicinskih nauka), a Maksimović sa 98 glasova za potpredsednika za društvene nauke (Odeljenje jezika i književnosti, Odeljenje društvenih nauka, Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti).

Anđelković je dobio 104 glasa, a ukupno je od 139 članova SANU u radnom sastavu na današnjoj Skupštini glasalo 112 (86 redovnih i 26 dopisnih članova), preneo je Tanjug. Skupština je ponovo potvrdila i izbor akademika Stevana Pilipovića na funkciji predsednika Ogranka SANU u Novom Sadu. Izborima za zvaničnike Akademije danas je konstituisano Predsedništvo SANU.

Kostić je u ranije iznetom predlogu plana rada za naredni četvorogodišnji period istakao da Akademija treba da nastavi da nesmanjenim intenzitetom deluje u nizu identitetskih projekata, kao i da će aktivnosti SANU i dalje uključivati dugoročan rad na ključnim nacionalnim projektima, uz kritično praćenje aktuelnog stanja prevashodno u obrazovanju, nauci i umetnosti. Poseban naglasak biće, kako je rekao, na produbljivanju već postojeće saradnje s međunarodnim i domaćim institucijama, ali i na dijalogu sa mlađim generacijama.

KOSTIĆEV PREDLOG PROGRAMA RADA SANU DO 2023.
Dugoročni rad na kapitalnim nacionalnim projektima, produbljivanje saradnje sa nacionalnim institucijama, unapređenje saradnje sa inostranim akademijama, infrastruktorni radovi u zgradi, trajno rešavanje adekvatnog smeštaja Arhiva SANU, samo su neki od prioriteta novoizabranog predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti akademika Vladimira S. Kostića. Kostić je u svom predlogu programa rada SANU za period od 2019. do 2023. godine naglasio naučno-zasnovano anticipiranje promena koje potencijalno donosi buduće vreme i razmatranje koraka kojima bi se izbegle eventualne štetne posledice.

Posebno je izdvojio savetodavnu ulogu SANU i naglasio da u narednom periodu ,Akademija treba da bude još više uključena u promišljanje i predlaganje ključnih strateških projekata za Srbiju i srpski narod u čijoj realizaciji bi, u skladu sa svojim mogućnostima, bila nosilac izrade takvih projekata i u većoj meri afirmisala svoju ulogu mesta otvorene, naučne i umetnički utemeljene akademske rasprave o pitanjima od suštinskog značaja za budućnost. Neophodno je da SANU produbljuje otvorenu i stalnu komunikaciju sa postojećim nacionalnim, naučnim, umetničkim, obrazovnim i drugim institucijama, smatra Kostić.

Od posebnog značaja je, kako naglašava, uloga SANU u prevazilaženju nesporazuma i ostvarivanju punog članstva Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske u ALLEA (All European Academies), a posebnu pažnju treba ubuduće posvetiti Evropskoj akademiji sa sedištem u Londonu, koja je zainteresovana za saradnju sa SANU, i Evropskoj akademiji sa sedištem u Salcburgu sa kojom Akademija ima dobru saradnju, navodi Kostić, a prenosi Tanjug. Posebnu pažnju, zbog promena u načinu saradnje, treba posvetiti, smatra Kostić, akademijama u Češkoj i Mađarskoj, kao i u Rusiji zbog poteškoća koje ima u finansijkom pogledu, i pokušati da saradnja sa Atinskom akademijom postane konkretnija.

Kostić je mišljenja da naredne četiri godine treba razmatrati i eventualno promeniti politiku raspodele sredstava Fonda SANU za istraživanja u nauci i umetnosti, da se ustanovi jedinstven naučni časopis SANU, uvede nagrada SANU u vidu medalja ili povelja za sve doprinose i pojačati napore da se sva dosadašnja, ali i sva buduća izdanja i radovi najrazličitijeg formata nađu na portalu SANU.

Briga o srpskom jeziku i pismu, podizanje standarda i ujednačavanje rada Akademijinih instituta, pospešivanje rada Akademijinog Centra u Kragujevcu u okviru koga će biti otvoren Legat akademika Nikole Jankovića, privođenje kraju ključnih izdavačkih projekata, poboljšanje organizacionih celina – Arhiva, Biblioteke, Audiovizuelnog arhiva, galerije, administrativne i tehničke službe, takođe je u Kostićevom planu za naredni period.

Kada su u pitanju uslovi rada u Akademiji, Kostić kao neophodne projekte navodi popravku krova zgrade i fasade, zamenu prozora, sređivanje električnih i vodoinstalacija, trajno rešenje adekvatnog smeštaja Arhiva SANU, završavanje klimatizacije Biblioteke SANU, obezbeđivanje dopunskog prostora za izdavanje sa ulazom iz Ulice Đure Jakšića, završetak radova na postavljanju IT instalacija u celoj zgradi SANU i neophodne radove na osposobljavanju Kluba SANU.

Kostić je naglasio da je SANU potrebna Srbiji ocenivši trenutak u kome se Srbija nalazi kao „dramatičan u najdoslednijem smislu te reči”.

„Mi se ne suočavamo samo sa nerazumevanjem „međunarodne zajednice”, već i sa dramom sopstvenih podela na različitim i povremeno neočekivanim linijama”, ocenio je Kostić u svom predlogu programa rada SANU.

 

Izvor Politika, 04. april 2019.