Zoran Milivojević: Osvajanje „linije vatre”

U međuvremenu, u cilju realizacije osvajanja „linije vatre”, kao strateškog cilja alijanse, NATO je već ostvario rezultat

Bivši državni sekretar SAD Džon Keri obznanio je 2015. „liniju vatre”, prostor u Evropi koji čine države: Gruzija, Jermenija, Moldavija i pripadnice „zapadnog Balkana”, a koji kao geostrateški interes zapadne alijanse još nije obuhvaćen na način koji bi taj interes nalagao i zadovoljavao. Suština je u geostrateškoj poziciji tog prostora: on deli severni i južni, već zaposednuti interesni prostor Zapada preko EU i NATO; predstavlja još tranzicioni prostor u kome je prisutan pre svega jak uticaj Rusije, te sada već za Zapad problematičan i nastup Kine.

Dolaskom predsednika Trampa i nekih spoljnopolitičkih promena koje je on pokrenuo u cilju revizije spoljne politike prethodnih administracija, strateški cilj osvajanja „linije vatre” nije napušten niti revidiran u kontekstu nekih rezervi o ulozi NATO-a koje je on proklamovao svojim novim spoljnopolitičkim pristupom. Naprotiv, dobio je novu dinamiku u meri u kojoj je rivalitet SAD sa Rusijom i Kinom postao glavna strateška opcija politike SAD na spoljnom planu, a u kontekstu najnovijih geopolitičkih zbivanja na relaciji SAD–Rusija i posebno dilema oko budućih transatlanskih odnosa koji podrazumevaju budućnost samog NATO-a i njegove funkcije.

U međuvremenu, u cilju realizacije osvajanja „linije vatre”, kao strateškog cilja alijanse, NATO je već ostvario rezultat. Crna Gora je primljena u NATO, u Severnoj Makedoniji su stvorene pretpostavke za obeležavanje sedamdesetogodišnjice alijanse ovog leta njenim prijemom, u BiH se vrši pritisak da se potvrdi MAP… U Moldaviji poslednji izbori ovog proleća, doduše, nisu dali rezultat u korist prozapadnih snaga koji bi stvorio pretpostavke slične sa slučajem Severne Makedonije, tako da Moldavija i pitanje Pridnjestrovlja ostaju i dalje ofanzivno aktuelni u agendi zapadne alijanse.

Da su osvajanje „linije vatre” i ruski dosije posebno aktuelni alijansi najbolje potvrđuje najnovija poseta generalnog sekretara NATO-a gospodina Jensa Stoltenberga Gruziji i izjava da će Gruzija svakako „postati članica NATO-a i pored protivljenja Rusije”. To istovremeno ilustruje u kojoj je meri osvajanje „linije vatre” za zapadnu alijansu važno upravo u sadašnjem kontekstu globalnog rivaliteta i narednom periodu. Prijem Gruzije u NATO značio bi bar tri važne stvari koje mogu u najmanju ruku da prodube postojeće hladnoratovske tenzije sa elementima pretnji sukobom dve strane: prvo, izlazak NATO-a direktno na granicu sa Rusijom, generalno i posebno u osetljivom geostrateškom prostoru Kavkaza; drugo pitanje teritorijalnog integriteta Gruzije, koji je sporan (Abhazija i Južna Osetija), i prijema zemlje u organizaciju sa takvim statusom; treće, da li bi NATO Gruziju, kao članicu, „branio” i kako, u smislu člana 5 ugovora, od spoljne intervencije, „agresije” i sl. povodom otcepljenih pokrajina Abhazije i Juže Osetije?

Šta nam osvajanje „linije vatre” posebno pokazuje? Najpre da su sadržaj i dinamika ovog procesa potvrda multipolarnosti na globalnom nivou i suprotstavljenih interesa glavnih sila SAD, Rusije i Kine i da su aktuelni i na našim prostorima. A onda, da smo suočeni u određenoj meri i sa novom funkcijom i ulogom NATO-a. EU je u krizi i bez akcione sposobnosti da strategijom suštinskog uticaja i politikom proširenja obuhvati „liniju vatre”, kao još uvek tranzicionog prostora, a u funkciji globalnih zapadnih interesa i same alijanse. Stoga, NATO sada još značajnije ostaje u funkciji instrumenta osvajanja interesnog prostora Zapada, kakvu je inače i imao prema Istoku Evrope u periodu posle pada Berlinskog zida, raspada SSSR-a i nestanka Varšavskog ugovora.

Iz svih napred navedenih razloga i geostrateških ciljeva transatlantske alijanse na čelu sa SAD, NATO dobija i dodatnu ulogu, ne samo kao instrument za ostvarivanje ciljeva zaposedanjem prostora, već i kao instrument za očuvanje zaposednutog zbog svog vojno-političkog karaktera i mehanizama koje ima preko ugovornih i „običajnih” prava i obaveza država članica na planu politika odbrana i bezbednosti. To u određenoj meri ilustruje i najnovija dinamika u jačanju vojnih efektiva NATO-a na prostoru Evrope, a u kontekstu aktuelnog preispitivanja transatlanskih odnosa.

Za Srbiju je posebno važno sve što je vezano sa „linijom vatre” na kojoj se i sama nalazi, jer je evidentno da ona, „linija vatre”, ostaje aktuelan strateški cilj zapadne alijanse, sa dodatnom aktuelnošću i izraženom dinamikom realizacije. U kojoj meri izneto stoji najbolje potvrđuje sve što se u poslednje vreme događa oko raspleta sa KiM i uloge alijanse u tome.

 

Diplomata u penziji

 

Izvor Politika, 04. april 2019.