Вулин: Разграничење, што пре

„'Велика Албанија' долази, дошла је, ту је. Питање је само да ли ћемо сад да је зауставимо или да је чекамо у централној Србији"

Залажем се за разграничење са Шиптарима, и то што пре! Када утврдимо где је линија, моћи ћемо и да је бранимо. Неспоран је злочин који је учињен према нашој земљи и народу, али сада је на нама да ли ћемо имати храбрости и снаге да се већ једном окупимо, ујединимо и покушамо да решимо српско национално питање. „Велика Албанија“ долази, дошла је, ту је. Питање је само да ли ћемо сад да је зауставимо или да је чекамо у централној Србији.

Овако министар одбране Александар Вулин, у интервјуу за „Новости„, крајње отворено говори о свом виђењу начина за решавање косовског питања, за које наглашава да није ни став Александра Вучића, ни Владе и Скупштине, већ искључиво његов лични став. Вулин упозорава да „велика Албанија“ у географском смислу још не постоји, али да је у политичком и те како присутна:

— „Велика Албанија“ се већ формирала, само је питање колико делова других држава ће захватити. Уласком Северне Македоније у НАТО, сви Албанци, са изузетком две општине у централној Србији, живеће у јединственом безбедносном и политичком простору, у оквиру НАТО. А животом свих Албанаца руководи се из Тиране.

Како би се у случају разграничења помириле две крајности: прва, да неке велике силе, на пример Немачка, то не желе, и друга, да бисмо ушли у раграничење са сопственом територијом, кршећи Устав?
— У случају оваквог решења, наравно, оно би морало бити потврђено на референдуму. Неке велике силе би то подржале, неке не би, а на нама је да учествујемо у тој утакмици. Александар Вучић показује вештину и храброст коју деценијама није показао ниједан српски државник, он успева да се избори са свим тим супротностима и да задржи Србију на простору КиМ. Храброст Вучића да уопште ради на томе је незабележена. Нико пре њега није уопште хтео да се петља са тим.

Постоји и још један контраргумент идеји разграничења, да би тиме у будућој косовској држави остао већи део Срба него што их живи на северу?
— Нисам нацртао границу, само желим да се одвојим од Шиптара. Верујем да је то најбоље решење. Ако бисмо се раздвојили од Шиптара, након споразума бисмо имали више могућности да помогнемо Србима који живе у већинском шиптарском простору него што имамо сада и у већинском српском простору на КиМ. Године 2004. није било ни дијалога ни разграничења, па што нисмо заштитили Србе и њихове светиње? Године 2008. није било разграничења, па што нисмо зауставили проглашење независности? Конфликт са Шиптарима није и не може да буде замрзнут. И сада, када немате преговоре са Приштином, стално се дешавају провокације косовских власти, уводе таксе, формирају војску, хоће да отму „Трепчу“, „Газиводе“. У Отоманском царству је постојала казна – везивање за мртваца. Окренути лицем ка лешу, везаних руку и ногу, сваки покрет је и покрет мртваца, и тако док жив човек везан за мртваца не полуди. Што пре се откинемо од Шиптара, пре ћемо почети да живимо. Ако нећемо, па срећно нам целовито и независно Косовао.

Колико је реална опасност од упада Косовских безбедносних снага на север КиМ?
— Увек постоје планови косовских власти да изазову нереде и невољу на северу КиМ, да тако изнуде реакцију Београда и да онда позову у помоћ велике силе. Имамо посла са људима који хоће земљу, али не и Србе у њој. Многи планови Приштине су, на срећу, промењени, зато што је виђен одлучан став нашег председника и државе да ћемо заштити наш народ. Шта год да се буде дешавало, за свако насиље, одговорност је на Приштини и Кфору, јер је та мисија дужна да то спречи и заустави. Понављам, ми смо ту и заштитићемо свој народ.

Прва асоцијација на то је да смо, ако буде новог „Бљеска“ и „Олује“, спремни да пошаљемо војску на КиМ?
— Могу само да кажем да никада више неће бити ни „Бљеска“ ни „Олује“, ни мартовског погрома. Када су основали паравојску коју воде осуђени терористи, одмах су креирали слику коју понављају многе западне владе: да је та војска преслаба да би изазвала и угрозила Србе. Унапред припремају терен да кажу да би свака наша реакција била превелика на ту „шаку јаде“.

Мислите ли да ћемо моћи још дуго да останемо војно неутрални, с обзиром на то да смо практично у обручу НАТО?
— Док год Александар Вучић буде био врховни командант војске и председник Србије, и ја министар одбране бићемо војно неутрални. Верујем да је то једини и прави пут. Нећемо да будемо део НАТО. Не само зато што су нас бомбардовали, већ и зато што нећемо другима да чинимо оно што су радили нама. А да бисмо остали неутрални, морамо да будемо војнички моћни.

Регион са подозрењем гледа на наоружавање наше војске, како на то одговарате? И да ли је на Балкану почела нека трка у наоружавању, с обзиром на то да и друге земље, пре свих Хрватска, покушава да набави модерно оружје, авијацију?
— Покушавају, али видело се да им то није тако једноставно. Тим пре још више треба ценити то што Вучић ради за ову земљу. Погледајте како је он испреговарао „мигове“ са Путином, а како Хрватска „фантоме“ са Израелом. Ми „мигове“ имамо, а они „фантоме“ немају. И то не зато што нису имали пара. Што се Србије тиче, нема трке у наоружавању. Пострадали смо 1999, и до 2012. ниједна власт није озбиљно улагала у војску. То је почело да се мења од доласка Вучића за министра одбране, стигле су „норе“, „лазари“, „мигови“, стижу хеликоптери, нови тенкови… До краја године стижу и тенкови Т-72 и хеликоптери Ми-17 и Х-145.\

У јавности је било пуно полемика због позива на обуку оних који нису служили војни рок. Да ли ће се тај концепт развијати и даље, колико људи може да рачуна да ће бити позвано на ту врсту обуке?
— Много мање него што бих ја желео и што је потребно. У плану је да буде обухваћено око 600 мушакараца старијих од 30 година који нису служили војску са оружјем. Од када је укинут обавезни војни рок па до данас, 200.000 здравих и способних мушкараца остављено је без икакве војне обуке. А срж одбране једне земље је резервни састав, то се показало за време НАТО агресије. Грађани Србије имају обавезу да бране земљу у случају рата, а држава да их за то припреми. Овако како сада ствари стоје, кад би дошао тренутак невоље, можемо само да се надамо да ће грађани аутоматски знати, интуицијом вођени, где треба да дођу и шта треба да раде. Да не причам о онима који су грлати кад се заклињу да ће изгинути у Призрену, а кад их позовете 15 дана у резерву – нема их нигде. А боље би било да се јаве, да их припреме да не погину или не науде сами себи већ на Јарињу.

Пуно критика изазвала је и ваша одлука да се добровољно пријавите на обуку за припаднике резервног састава. Највише су вам замерали да нисте били у резерви 1999, а сад сте отишли да вратите дуг отаџбини?
— Дужан сам отаџбини док сам жив, као и сви ми. Уосталом, 1999. сам био у Србији, за разлику од многих других који су побегли, а водили су ову земљу, или оних који су, као Јеремић, били физички здрави, али су служили цивилно у кабинету Бориса Тадића. Када смо почели са позивима, рекли су: „Нека иде Вулин“, а када сам добровољно отишао, почели су да хистеришу: „Он нема права да иде“. Када смо рекли да се, по швајцарском моделу, иде на 15 дана, рекли су да је то много, а када сам ја отишао, вриштали су да је мало. Слободно мене нападајте за све, али немојте да вређате оне који су се одазвали позиву и прошли обуку, немојте да вређањем одвраћате друге од тога да науче нешто о одбрани своје земље.

О мени говорите најгоре, али о онима који су прошли обуку са мном говорите све најбоље. Осим личних увреда, још нисам чуо аргумент зашто резерва није потребна и шта је погрешно у припремама за одбрану земље. Ја сам показао да немам сујету када треба служити својој земљи. Ја сам својој земљи служио и у војсци, првом приликом коју сам уграбио.

Они што ме нападају нису показали спремност да ураде исто, питајте старешине и моје „класиће“ да ли сам се разликовао од свих осталих. Ево, позивам све који говоре да је мој одлазак политички маркетинг, да се јаве као и ја и да направе исти политички маркетинг. Добиће мој кревет, моја задужења, моје старешине. Радујем се њиховом доласку, а војска великом броју нових обучених резервиста.

Да ли очекујете ванредне парламентарне изборе у јуну, што је, као могућност, најавио председник Вучић?
— Волео бих да их буде. Мислим да би се изборима избегло да народну енергију трошимо на заустављање фашиста који упадају у институције и туку жене. Сматрам да су избори добри, лековити, да ће отерати фашисте са улица. А тада ће и опозиција, осим мржње према Вучићу, морати бирачима да представи и неки програм и отворено каже шта мисли о Косову и другим важним питањима. Али зато они и беже од биралишта.

Део опозиције најављује бојкот избора, јер тврде да нема фер и поштених услова за њихово одржавање…
— Подсетићу на изјаву покојног Ђинђића, који је, када је преузео ДС после бојкота избора, рекао да никада више неће направити такву глупост.

ВРЕМЕ ЗА НОВУ ПОЛИТИКУ ПРЕМА ЕУ
Остајете ли при захтеву упућеном председнику Вучићу да Србија „редефинише политику према ЕУ“?
— Да, сматрам да је време за редефинисање наше политике и да нам је ЕУ дала довољно повода за то. За то немам подршку ни председника Вучића, ни Владе, али ја и Покрет социјалиста тако мислимо. У ЕУ кажу да су уморни од проширења, а ми смо уморни од њихових непрекидних нових услова и померања циљева, од правдања свега што раде Шиптари и захтева да се и ми уздржавамо од одговора на њихове провокације.

 

Извор Вечерње новости, 7. април 2019.