Amerika pred socijalističkim eksperimentom

Ukoliko sve ugroženiji Bajden ispadne iz trke za kandidata demokrata, Tramp će postati jedina prepreka uvođenju socijalizma u SAD

U novoj Demokratskoj stranci, u kojoj će žene i ljudi različitih rasa biti na čelu, dok će belci stajati sa strane, prostor za predsedničke kandidate počeo je da se kristališe pomalo problematično.  U pet anketa Real Clear Politics-a sprovedenih od sredine marta do 1. aprila, četiri belca – Džo Bajden, Berni Sanders, Beto O’Rurk i Pit Batgejg – u proseku su osvojili 62 odsto svih glasova birača Demokratske stranke. Tri belkinje koje su u trci – senatorke Elizabet Voren, Ejmi Klobučar i Kirsten Džilibrand – zajedno imaju trivijalnih osam odsto.

Usamljeni hispanski kandidat, Hulijan Kastro, ima jedan odsto glasova. Afroamerički kandidati Kamala Heris i Kori Buker stoje nešto bolje – Heris ima 10 odsto, dok Buker ima tri odsto.

Ko je sakupio najviše novca od donatora? Sanders je prvi sa 18 miliona dolara; sledi Heris sa 12 miliona; Beto je treći sa devet miliona prikupljenih za 18 dana; i „gradonačelnik Pit“ je četvrti sa sedam miliona dolara. Voren, Klobučar i Džilibrand tek treba da podnesu izveštaje.

DžO JE RANjIV
Međutim, ključna stvar iz proteklih nedelja jeste naprasna i šokantna ranjivost glavnog kandidata. Sedam žena je Bajdena optužilo za neželjeno i uvredljivo dodirivanje i navalentnost. Džo je u defanzivi. Pojedinci iz #MeToo pokreta žele da on nestane. Takođe se našao pod baražnom paljbom zbog odluka koje je donosio tokom svoje tridesetšestogodišnje karijere u Senatu – protivljenje desegregacionim autobusima za integraciju, napuštanje Anite Hil u saslušanju Klarensa Tomasa, podržavanje rasno diskriminišućeg krivičnog zakonika, glasanje za davanje ovlašćenja Džordžu Bušu da nas uvede u rat u Iraku.

Ali za Bajdena je najneprijatnija gromoglasna tišina Baraka Obama o njegovoj kandidaturi. Najsnažniji adut sedamdesetšestogodišnjeg bivšeg potpredsednika jeste to što on može ponovo pridobiti Trampove bele glasače radničke klase i povratiti Viskonsin, Mičigen i Pensilvaniju u demokratski tabor. Otuda, veliki Bajdenov pad u anketama bi mogao odlučujuće uticati na njegovu kandidaturu.

Ako Bajden ne može da garantuje pobedu nad Trampom, zašto uopšte ići na njega? Ipak, ako on odustane, kao što je to činio dva puta do sada, ko bi se pojavio kao glavni kandidat? Sedamdesetsedmogodišnji socijalista Berni Sanders. Ako Džo odustane, Berni i njegovi drugovi će ukloniti i poslednju veliku prepreku socijalističkom preuzimanju nacionalne Demokratske stranke.

Džozef Bajden i Stefani Karter, jedna od žena koja ga je optužila za neprikladno dodirivanje

A šta bi se onda desilo ako bi demokrate  zadržale kontrolu nad Kongresom, dodale tri mesta u Senatu i pobedile Trampa 2020. godine?

Pokrenuli bi se sveobuhvatni napori da se ukine elektorski koledž kao sastavni deo našeg istorijskog kompromisa koji je stvorio našu federalnu uniju. Portoriko i Vašington bi postali države, dajući demokratama još četiri senatora i pretvarajući Ameriku u dvojezičnu državu.

Bila bi pokrenuta inicijativa da se šesnaestogodišnjacima i osuđenim kriminalcima omogući pravo glasa na federalnim izborima, čime bi se zauvek paralisala moć republikanaca. Prekomponovanje Vrhovnog suda bi počelo podizanjem broja sudija za šest i uzdizanjem liberalnih aktivista na nove pozicije.

Na južnoj granici, gde je u martu uhapšeno 100.000 ilegalnih migranata, srušio bi se Trampov zid, svi narodi koji beže od represije u Centralnoj Americi bili bi dočekani u SAD, gradovi- utočišta postali bi svakodnevica, a ICE (Agencija za imigraciju i carinu; prim. prev.) bi bio ukinut.

POSLEDNjA LINIJA ODBRANE
Otvorene granice postale bi stvarnost, zajedno s amnestijom za 12-20 miliona ljudi koji su ovde ilegalno i mogućnošću sticanja državljanstva za sve. Nemoguće je zamisliti kako bi američka granica ikada bila osigurana.

Bio bi usvojen Novi zeleni dogovor. Zdravstvena zaštita važila bi za sve. Bila bi uvedena besplatna školarina za studente. Fakultetske dugove milenijalaca bi otplaćivala vlada. Bilo bi omogućeno besplatno predškolsko obrazovanje i vrtić. Zagarantovani poslovi za sve se podrazumevaju, kao i zagarantovana dnevnica. Došlo bi do ukidanja Reganovih i Trampovih poreskih olakšica. Takođe bi došlo do ponovnog podizanja korporativne stope i povraćaja najviše poreske stope za pojedince na 70 procenata. Bili bi uvedeni novi porezi za bogate.

Sa klimatskim promenama koje se vide kao egzistencijalna planetarna opasnost, elektrane na fosilna goriva – ugalj, naftu, prirodni gas – bi se postepeno ukidale i počelo bi novo nacionalno oslanjanje na solarnu energiju i energiju vetra.

Bilo bi reparacija za ropstvo. Pravo na abortus sve do rođenja važilo bi za sve žene. Marihuana bi bila legalizovana. Heris je pozvala i na legalizaciju prostitucije i seksualnog rada.

Kako bi se platio Novi zeleni dogovor? Prema „modernoj monetarnoj teoriji“, valuta je javno dobro nad kojim vlada ima apsolutnu kontrolu, a nezaposlenost je dokaz da ta kontrola guši neophodnu ponudu. Zato odštampajte novac koji je potreban za povećanje plata, punu zaposlenost i rastuću ekonomiju.

Da bi se ostvarila socijalistička Amerika Bernija Sandersa, opstrukcija bi, s puno lakoće, morala biti ukinuta (opstruckija je situacija u kojoj jedan ili više članova parlamenta odugovlače sa debatom o predlogu zakona kako bi odložili ili u potpunosti osujetili njegovo usvajanje; prim. prev), a ustav promenjen. Za to je potrebna podrška tri četvrtine država, što nije tako lako.

Skup Bernija Sandersa u Oregonu kojem je prisustvovalo preko 28.000 ljudi, Portland, 9. avgust 2015.

Ipak, od danas, neobjavljena kandidatura favorita Džoa Bajdena, koji se bori sa napadima sa svih strana, izgleda da je poslednja prepreka koja stoji između Sandersovog socijalizma i nominacije Demokratske stranke.

U slučaju da Džo posustane i otpadne, Tramp bi postao poslednja linija nacionalne odbrane od nadolazeće socijalističke Amerike. Za konzervativce iz tabora „nikad Tramp“ dan svođenja računa mogao bi biti veoma blizu.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor buchanan.org