D. Drenovac: U trci za Belu kuću 2020. pobediće bolji socijalista

Trampov trijumf je, između ostalog, pokazao da pobeda na izborima neće biti izvojevana centrističkim stavovima. Ili desno ili levo

Radnička Amerika pokazala je na predsedničkim izborima 2016. godine da prazna obećanja više neće biti dovoljna i da neće biše biti ućutkivani. Donald Tramp ih je čuo. Demokrate? Ne toliko. Kapitalizam je pre 30 godina trijumfalno pregazio preko ruševina Berlinskog zida, ponosno stajući kao pobednik u ideološkom ratu. Svet je ušao u eru finansijske globalizacije, koja je obećavala da će doneti prosperitet čitavom svetu.

Međutim, u narednim godinama obećani med i mleko često su tekli samo za najbogatije, tek poneka kap zapljuskujući one ispod njih na socijalnoj lestvici. Građani jedine preostale supersile nisu bili izuzetak.

Vremešniji Amerikanci, koji su živeli u vreme Makartijevog progona komunista 50-ih i 60-ih godina, verovatno ne mogu dovoljno da se načude, ali rastuća nejednakost sada je, kao nusproizvod globalizacije, izbacila u prvi plan ideju socijalizma u SAD. Iako sa druge strane političkog spektra, Donald Tramp je uspešno izgradio imidž zaštitnika “običnog Džoa”, iskoristivši ozlojeđenost radničke Amerike.

Bilo da se obraćao rudarima u Kentakiju i Virdžiniji, metalskim radnicima u Pensilvaniji ili farmerima u Oklahomi, Tramp je svaki put koketirao sa njihovim izneverenim očekivanjima nudeći im saosećanje, razumevanje i (ne)iskrena rešenja. Demokratska stranka, odnosno njena vrhuška, isprva nije imala sluha za njih, što se vremenom pokazalo kobnim u političkom smislu.

Trampov trijumf je, između ostalog, pokazao da pobeda na izborima neće biti izvojevana centrističkim stavovima. Ili desno ili levo. Zbog toga, nema sumnje da vitalnost i energija u Demokratskoj stranci leže u njenom progresivnom, levičarko-populističkom krilu, predvođenom Bernijem Sandersom. Prošlogodišnji izbori za Kongres, iznedrili su još jednu zvezdu progresivaca Aleksandriju Okasio Kortez.

Mlada Njujorčanka portorikanskog porekla vrlo brzo se probila u prvi plan. Odkad je preuzela svoju fotelju u Predstavničkom domu, Kortezova je stekla ogromnu popularnost širom zemlje. Postavljajući hrabra pitanja o korupciji u Vašingtonu, uticaju novca na političare i boreći se za podizanje minimalne zarade, mlada kongresmenka postala je lice progresivaca.

Novi levičarski tabor crpi snagu iz besa građana prema izvitoperenom ekonomskom sistemu, ali i generaciji milenijalaca kojima se nimalo ne dopada što je vrh Demokratske stranke napustio i ostavio na cedilu svoje nekadašnje osnovno glasačko telo – radničku klasu.

Sve do sredine 80-ih godina, demokrate su svoju snagu bazirale na “plavokragnašima”. Od tada pa do danas perverzija osnovnih načela stranke Frenklina Ruzvelta je potpuna. Od partije koja se na strani radnika borila protiv velikih korporacija stiglo se do trenutka kada Hilari Klinton polovinu zemlje etiketira kao “korpu bednika”.

Evolucija Demokratske stranke leži u vraćanju na svoje stare principe sa novim vođstvom. Ako to ne uspe, osuđena je na propast. Tramp je otkrio čarobnu formulu. Sada su demokrate na potezu.

 

Izvor RTS, 08. april 2019.

Pratite nas na YouTube-u