Dojče vele: Kina je sada “rival”

Plan u deset tačaka koji je objavila Evropska komisija utvrđuje da je poremećena „ravnoteža šansi i izazova“ u odnosima sa Kinom

Evropska unija više ne smatra Kinu „partnerom“ već „rivalom“. Osim kršenja ljudskih prava, Pekingu se najviše zamera nefer odnos prema evropskim firmama i trgovini. Današnji samit EU-Kina mogao bi da bude fijasko.

Ako su poznavaoci prilika u pravu, onda ovog utorka (9. april) na sastanku vrha Evropske unije sa kineskim premijerom Lijem Kećangom neće biti posebno srdačne atmosfere. Neće biti ni traga od raspoloženja koje recimo vladalo na samitu Kine i afričkih država gde je prošlog septembra bilo reči o „porodičnom okupljanju“, „zajedničkim snovima“ i „večnom prijateljstvu“.

Jer, uprkos višemesečnim pripremama, Evropska unija neće dobiti od Kine ono što je zanima. To su pre svega poštovanje ljudskih prava u Kini, pravednija trgovina i pristup evropskih firmi tamošnjem tržištu. „Očekivanja od samita su veoma skromna“, kaže Miko Huotari iz Merkatorovog instituta za kineske studije (MERIKS) u Berlinu. „Izgleda vrlo verovatno da neće biti ni zajedničkog komunikea na kraju.“

EU TRAŽI „RECIPROCITET“
Premda će biti reči i o klimatskim promenama, spoljnoj politici i kibernetičkoj bezbednosti, najvažniji je „reciprocitet“ u trgovini i investicijama. Ukratko, iz perspektive Brisela: ako Kinezi koriste pogodnosti slobodnog evropskog tržišta, onda ne ide da ograničavaju mogućnost evropskim firmama koje bi da rade u Kini.

Pregovara se o sporazumu koji bi štitio investicije. „To će biti ključni alat za dostizanje jednakih pravila igre, jednakih uslova za investicije i fer tretmana evropskih preduzeća aktivnih u Kini. Ako sve bude u redu, taj sporazum bi trebalo da bude završen sledeće godine“, rekla je Melanija Gabrijela Čiot, rumunska ministarka za evropska pitanja.

EU još traži da se Kina pridržava pravila Svetske trgovinske organizacije i ograniči subvencije za državne firme, pre svega iz industrije čelika. Takođe, od Pekinga se zahteva da ne primorava strane firme koje rade u Kini da otkrivaju svoje tehnološke tajne.

Stavovi su toliko različiti da verovatno neće biti zajedničkog saopštenja premijera Lija Kećanga, predsednika Evropske komisija Žan-Kloda Junkera i predsedavajućeg Evropskog saveta Donalda Tuska. Jedan briselski diplomata koji je zamolio da ostane anoniman kaže da će se EU u tom slučaju držati obećanja datih još prošle godine. Tu ima veoma dobrih rešenja, koja međutim nisu sprovedena, dodao je taj diplomata.

A ONDA PRAVAC DUBROVNIK …
Čini se da u Briselu nemaju iluzija da će Peking naprasno popustiti. Ono što posebno smeta nekima u EU: odmah nakon samita Li Kećang ide u Dubrovnik gde će se u okviru inicijative 16+1 sastati sa šefovima država i vlada zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope. One su deo kineskog Novog puta svile na kojem se grade trgovački putevi i infrastruktura.

Kritičari tvrde da Kina tako uvećava i svoj politički uticaj u tom regionu. „Ako samo pogledate koliko će Li Kećang boraviti u Hrvatskoj, to je znatno više vremena nego u Briselu“, kaže Miko Hutari, stručnjak za Kinu. Prema njegovom mišljenju, Peking inicijativom 16+1 istovremeno pokušava da podrije evropsko jedinstvo. U tom čitanju se tumači i nedavna velika poseta predsednika Sija Đinpinga Italiji.

Prema novoj zvaničnoj oceni EU, Kina se više ne smatra „partnerom“ nego „rivalom“. Plan u deset tačaka koji je objavila Evropska komisija utvrđuje da je poremećena „ravnoteža šansi i izazova“ u odnosima sa Kinom. Prevedeno sa diplomatskog rečnika – odnosi Brisela i Pekinga sve su gori. Miko Hutari za DV zaključuje: „To je novi narativ kakav ranije nismo mogli da čujemo.

 

Autor Lara Gor

 

Izvor Dojče vele, 09. april 2019.