Sećanje na Košare, dvadeset godina kasnije

Da je neprijatelj uspeo da prodre na Košarama, sudbina našeg naroda i vojske 1999. godine bila bi sasvim drugačija

Na današnji dan pre dvadeset godina, započela je bitka na Košarama. Bitka na jugoslovensko-albanskoj granici koja je trajala 67 dana, bitka koja je odnela 108 života. Jedna od težih borbi u novijoj istoriji srpske vojske koja je postala simbol odbrane otadžbine.

Radio-televizija Srbije u koprodukciji sa Ministarstvom odbrane snimila je dokumentarno-igrani film “Ratne priče sa Košara” koji će u 21 sat biti premijerno prikazan na Prvom programu. Snimljeno je više od 70 sagovornika iz brojnih jedinica koje su učestvovale u bici na Košarama, a putem rekonstrukcije i dramatizacije njihovih svedočenja, film hronološki prati dešavanja na jugoslovensko-albanskoj granici od 9. aprila 1999. godine do povlačenja naše vojske sa Kosova i Metohije.

Borba na Košarama započela je 9. aprila u ranim jutarnjim satima, kada su snage UČK napale državnu granicu Savezne Republike Jugoslavije iz pravca Albanije. Cilj im je bio da se razdvajanjem i razbijanjem jedinica Vojske Jugoslavije između Đakovice i Peći spoje sa snagama UČK u Metohiji. Da je neprijatelj uspeo da prodre na Košarama, sudbina našeg naroda i vojske 1999. godine bila bi sasvim drugačija.

Deo državne granice oko karaule Košare čine planinski vrhovi čija visina prelazi 2.000 metara, u to doba i dalje prekriveni snegom. Taj deo štitilo je nešto više od sto pripadnika 53. graničnog bataljona, koji su se tokom dva dana borbi suprotstavili desetostruko jačem neprijatelju.

“Ja mislim da je svaki dan bio kao godina, ne znate odakle vas više gađaju, da li minobacačkim minama, da li padaju granate od bestrzajnih topova, da li puščanom municijom”, svedoči Saša Radojević, zamenik komandira karaule Košare.

U pomoć graničarima tada je stigao vod Vojne policije. Međutim, napad je silovit i snage UČK uspele su da zauzmu položaje Rasa Košares i Maja Glava, dominantne tačke sa kojih kontrolišu svako kretanje ka graničnoj liniji. Zauzeli su i samu zgradu karaule koja se zbog nepovoljnog položaja nije ni mogla braniti. Strani mediji tada prenose snimke ulaska vojnika UČK, koji to proslavljaju kao svoj uspeh.

Osvajanjem vrha Maja Glava, snage UČK su ušle 100 do 200 metara u dubinu Jugoslavije, a osvajanjem Rasa Košares zauzeli su kilometar i po naše teritorije. Dolaskom pripadnika 125. motorizovane brigade, koja je do tada pružala dubinsku podršku, formirana je linija odbrane koja je sprečila dalji prodor neprijatelja. Naša vojska narednih dana pokušavala je da povrati Rasa Košares i Maja Glavu. Uskoro im se pridružuju i pripadnici elitnih jedinica: 72. specijalne i 63. padobranske brigade. Linija fronta je stabilizovana, a borbe sa neprijateljem nisu jenjavale.

“Kiša metaka je proletala. Imali smo sreće da nas nijedan metak nije zakačio, da nas nije ranio. Prišli smo mu sa leđa, čovek je bio šokiran”, svedoči o napadu na jedno mitraljesko gnezdo UČK Milutin Radić, tada vojnik na odsluženju vojnog roka u 125. motorizovanoj brigadi. Na svoj položaj zajedno sa vojnikom Darkom Anđelkovićem vratio se sa osvojenim mitraljezom.

Neprijatelj je bio iznenađen i kada su 11. maja po krajnje nepristupačnom terenu na visinu od 1.800 metara na liniju fronta pristigla dva tenka. Kako opisuje Vladimir Knežević iz 63. padobranske brigade: “Kad su zagrmela dva tenka, kad je zemlja počela da se trese, to je, ne mogu da objasnim, olakšanje. Čovek zbog ljudi koji su to uradili oseća takav ponos. Osećam da nismo sami. Dobro je, došli su majstori.”

Bila je to podrška borcima koji su svakodnevno gledali smrti u oči. Ginulo se od minobacača, snajpera, od zabranjenih kasetnih bombi. Poginulo je 108 vojnika, podoficira, oficira, rezervista i dobrovoljaca. Prosečna starost poginulih bila je 25 godina.

U bici na Košarama učestvovalo je oko 1.500 pripadnika Vojske Jugoslavije. Borbe su trajale sve do 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije posle Kumanovskog sporazuma povukla sa Kosova i Metohije.
Kada je postalo očigledno da trupe na Košarama ne mogu da se probiju i da je kopnena ofanziva na ovom pravcu nemoguća, krajem maja 1999. godine snage UČK su u sadejstvu sa NATO snagama pokušale da u dubinu teritorije Kosova i Metohije krenu drugim pravcem, preko planine Paštrik ka Prizrenu.

 

Autor Vesna Ilić

 

Izvor RTS, 09. april 2019.

RATNE PRIČE SA KOŠARA
Košare…Simbol odbrane zemlje i državne granice .. jedna od najsurovijih i najtežih bitki u novijoj srpskoj istoriji….Bitka, za koju oni koji su je preživeli kažu da je bila pakao na zemlji? Kako je sve počelo? I šta se na Košarama dešavalo?

Odgovore na ova pitanja donosi novi dokumentarno-igrani film Slađane Zarić, koji je realizovan u produkciji Radio-televizije Srbije i Ministarstva odbrane (Vojno filmskog centra Zastava film).

Dokumentarni film Ratne priče sa Košara bavi se hronologijom događaja koji počinju 9. aprila 1999. godine kada su snage UČK-a napale državnu granicu Savezne republike Jugoslavije iz pravca Albanije. Bitka je trajala 67 dana i završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije nakon potpisanog Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije.

“Film je posvećen svima onima koji su se borili i dali život za slobodu i odbranu otadžbine. Sto osam vojnika Vojske Jugoslavije poginulo je na Košarama i ja sam u filmu kroz dramatizacije događaja pokušala da što vernije dočaram te teške i tragične trenutke u kojima su mladi momci, vojnici na služenju vojnog roka starosti od 18 do 22 godine, branili granicu naše zemlje. Upravo hrabrost, posvećenost i požrtvovanost koji su ti vojnici, ti dečaci, tada pokazali je našto što je mene motivisalo da snimim ovaj film” – kaže Slađana Zarić, autorka filma i urednica dokumentarnih filmova u Informativnom programu RTS-a.

Smrt većine vojnika i oficira je kroz sećanja njihovih saboraca dramatizovana u ovom dokumentarno-igranom filmu. Snimljeno je preko 70 sagovornika iz brojnih jedinica koje su učestvovale u bici na Košarama, kako graničara 53 graničnog bataljona, pripadnika 125 motorizovane brigade, 63 padobranske brigade, 72 specijalne brigade tako i dobrovoljaca.

“Na Košarama je smrt svakog trenutka bila prisutna… Ljudi ne shvataju i ne znaju šta se tamo dešavalo… rovoska bitka se danima vodila na 2000 metara nadmorske visine, na delovima gde je i u maju bilo i po nekoliko metara snega… Ginulo se od minobacača, snajpera, od zabranjenih kasetnih bombi… kažu da je na Košarama bilo najteže kada se ništa ne dešava, kada se čeka sledeći trenutak, novi napad, novo bombardovanje… Tamo je ginula mladost, prosečna starost poginulih vojnika i oficira je bila 25 godina” – priča autorka Zarić.

Film je sniman na lokacijama koje po konfiguraciji terena liče na planiske vrhove Prokletija, odnosno Juničkih planina na kojima su smeštene Košare. Snimano je na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasini i na vojnom poligonu Pasuljanske livade. Snimano je po snegu, magli i kiši, po vrlo nepristupačnim terenima. Sve u cilju kako bi se ti tragični dani što više približili gledaocu i kako bi se istakao značaj bitke na Košarama.

“Na Košarama Vojska Jugoslavije nije branila samo državnu granicu već je na jedan indirektan način određivala i sam ishod ratnog sukoba. Da su snage UČK koje su napadale sa teritorije Albanije uspela da probiju odbranu jugoslovenske vojske i da su se, što im je bio cilj, spojile sa UČK snagama u Metohiji, pitanje je kako bi se odvijala dalja hronologija rata na Kosovu 1999. godine i koja bi bila sudbina naše vojske i naroda. Dalji prodor UČK snaga su na Košarama zaustavili vojnici VJ.” – objašnjava Slađana.

Kada je postalo jasno da ova akcija, koja se u albanskim i NATO izvorima naziva Strela 1 nije uspela i kada su shvatili da u reonu Košara ne mogu da probiju liniju odbrane jugoslovenske vojske, UČK vojnici su sa NATO planerima započeli drugu kopnenu ofanzivu na Paštriku, planini koja se nalazi u blizini Prizrena. Ni tu snage UČK nisu uspele da dublje uđu u teritoriju Kosova i Metohije. I Strela 2 je “polomljena”.

Dokumentarni film “Ratne priče sa Košara” biće emitovan na godišnjicu početka bitke na Košarama 9. aprila na Prvom programu RTS u 21 časa.

Priča o Paštriku je drugi deo ovog ratnog serijala koji RTS producira zajedno sa Zastava filmom. Dokumentarni film “Ratne priče sa Paštrika”, koji govori o sjajnoj i u javnosti veoma malo poznatoj vojnoj operaciji – biće emitovan 26. maja kada se obeležava početak borbe na Paštriku.

Autor filma je Slađana Zarić. Direktori fotografije Žarko Pekez i Petar Vujanić, montažer Bojan Perišić, producenti Snežana Rodić Sinđelić i Goran Ikonić, novinar Vesna Ilić i kompozitor Vladimir Tošić.

 

Izvor RTS, 09. april 2019.