Политика мржње је отишла предалеко

Судећи по реторици која се користи већ сада, кампања за америчке изборе 2020. године биће једна од најпрљавијих у историји

Током протекле недеље у градској скупштини у Ајови, „Бето” О’Рурк (на слици изнад), који је обећао да ће подићи ниво националног дискурса, упоредио је реторику председника Доналда Трампа са реториком нацистичке Немачке. Трамп „описује имигранте као „силоватеље“ и „криминалце“, као „животиње“ и „заразу“, каже Бето.

„Сада, могао бих очекивати да неко други описује друго људско биће као „заразу“ у Трећем рајху. Али не бих то очекивао у Сједњеним Америчким Државама“. Публика је одушевљено поздравила аналогију.

САНДЕРС КАО ХИЛАРИ
До краја недеље, Бетоово упоређивање са Трећим рајхом поклопило се са скарадним описом председника од стране Бернија Сандерса пред одушевљеним активистима Ал Шарптон Националне акционе мреже: „Нисам одушевљен што ћу ово рећи али данас имамо председника који је расиста, сексиста, хомофоб, ксенофоб и религиозни фанатик“.

Сандерс је успео да апелује на готово све елементе унутар демократске коалиције да оптуже Трампа за мржњу усмерену против црнаца, жена, гејева, странаца и муслимана. Сандерсов приказ Трампа подсећа на сада познати напад Хилари Клинтон на белу радничку класу који ће касније омогућити Трампу да победи:

„Могли бисте половину Трампових присталица ставити у оно што ја зовем шаком јада… расистичких, сексистичких, хомофобних, ксенофобних, исламофобних – назовите их како хоћете… он их је уздигао“.

Док је Хиларино клеветање присталица Доналдове MAGA политике (Make America Great Again; Учинити Америку поново великом; прим. прев.) као потпуно покварене гомиле Американаца дошло два месеца пре избора 2016. године, Бернијев удар на Трампов лик долази пуних 20 месеци пре избора 2020. године.

Ако је ово ниво дискурса који пропагирају Бето и Берни, два водећа кандидата за номинацију Демократске странке, и то две године пре изборног дана 2020. године, онда ће ово бити једна од најпрљавијих кампања у америчкој историји.

Шта то говори о демократији ако је ово начин политичког понашања на највишем нивоу у водећој демократији на свету? Кад се такав језик употребљава без осуде главних медија, шта то говори о искрености медијских позива за уједињењем и излечењем државе?

Улаз у зграду у којој се налази седиште листа Вашингтон пост

А ако демократски лидери унутар своје страначке базе отворено шире мржњу оваквим клеветама, шта нам то говори о тим лидерима? Ако верују у такве оптужбе (Сандерс каже: „То је истина и морамо се борити против тога“), зашто демократе не изврше импичмент и не уклоне то чудовиште? Зашто је Ненси Пелоси одбацила ту могућност?

На крају недеље, кад је повукао свог кандидата за директора Агенције за имиграцију и царину и видео одлазак свог секретара за унутрашњу безбедност, Трамп је, мислећи на 175.000 миграната који су ухапшени прелазећи америчку границу у фебруару и марту, више пута протествовао речима: „Наша земља је пуна“.

„КАО У ХИТЛЕРОВОЈ НЕМАЧКОЈ“
Слично као у Хитлеровој Немачкој, написао је Вашингтон пост:

„Адолф Хитлер је обећао „животни простор“ за Немце као основу експанзионистичког пројекта, за који историчари тврде да разликује Трећи рајх од данашњих ксенофобних влада“. Ипак, стручњаци су пронашли паралеле.

„Одјеци заиста подсећају на нацистички период, нажалост“, изјавио је Џон Конели, историчар модерне Европе на Универзитету Калифорнија у Берклију, у интервјуу за Вашингтон пост. „Тачна фразеологија може бити другачија, али дух је веома сличан. Забринутост због тога што етничке и националне групације немају одговарајући простор – то је нешто што бисте дефинитивно могли описати као паралелу са 1930-им“.

„Председникове речи постале су још више застрашујуће када их је поновио у суботу на скупу Републиканске јеврејске коалиције у Лас Вегасу, рекавши: „Наша земља је пуна, не можете доћи. Жао ми је“. Трампове речи и дела од прошле недеље указују да ће предузети оштрије акције против илегалне имиграције, али не треба у нацистичкој Немачкој тражити преседане. Они се могу наћи и у нашој историји.

Закон о имиграцији из 1924. године ограничио је легалну имиграцију у САД-у и наметнуо етничке квоте. То је био амерички – а не нацистички – закон који су примењивали председници Кулиџ, Хувер, ФДР, Труман, Ајзенхауер и Кенеди.

Ајзенхауер, који је предводио савезнике до победе над Немачком, послао је генерала Џозефа Свинга на америчку границу како би уклонио милион људи који су илегално ушли у Тексас из Мексика, што је је генерал и учинио.

Ајк (надимак Двајта Ајзенхауера; прим. прев.) је сломио фашизам и схватио да је осигурање домовине од масовне илегалне миграције фашизам само у главама оних који су заборавили, ако су икада и знали, шта је уопште држава.

Двајт Ајзенхауер

Из његових речи и поступака, Трамп јасно схвата да ово може бити егзистенцијално питање његовог председниковања: Може ли осигурати границу од нечега што изгледа као незаустављива инвазија са Глобалног југа?

Ово није само америчко питање. У главним градовима Европе – Будимпешти, Берлину, Паризу, Риму, Лондону, Мадриду – опсесивни страх није од Владимира Путина који предводи моћну руску војску назад до Елбе како би обновио Стаљиново царство, већ од стотина милиона Африканаца и муслимана који похотно гледају ка северу и пријатним земљама бивших матичних држава.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org