Рајнер Золих: На изборима у Израелу много победника, али и губитника

Резултат је тесан, али већина Израелаца се одлучила за коалицију националистичких и ултраконзервативно-верских снага

После превремених избора у Израелу, много тога указује да ће на власти поново бити влада Бенјамина Нетанјахуа и његовог деснонационалног табора – и поред оптужби за корупцију, оцењује Рајнер Золих.

Ако све није варка, следећи шеф израелске владе ће поново бити Бенјамин Нетанјаху. Резултат је тесан, али већина Израелаца се одлучила за коалицију националистичких и ултраконзервативно-верских снага. „Биби“ је профитирао пре свега од предизборних поклона америчког председника Доналда Трампа. Премештање амбасада САД у „неподељени град“ Израела Јерусалим и признање Голанске висоравни, анектиране 1981, као израелског државног подручја, иако је она по међународном праву део Сирије.

Следећи Нетанјахуов корак би могао да буде анексија делова Западне обале, уколико се Трамп и са тим сложи. Нетанјаху је већ најавио да хоће то да уради. При томе не треба да страхује од великог отпора у Израелу, јер избори су јасно показали: с обзиром на све веће претње из региона – пре свега из Ирана и суседног Појаса Газе, грађани Израела већином полажу на безбедност а не на преговоре или дијалог. Оно мало снага које још верују у фер поравнање са Палестинцима, више нема политичку улогу.

ДА ЛИ ЈЕ НЕТАНЈАХУ „УЗДРМАН“
Деснонационални табор ће моћи да се осећа као победник на изборима чак и ако Нетанјаху наредних недеља због најављене истраге оптужби за корупцију буде политички уздрман – то су најавили поједини коментатори. Но, исто тако је истина и да ни Нетанјахуов велики ривал на овим изборима, бивши шеф генералштаба Бени Ганц, ни други највиши израелски политичари неће моћи да крену неким темељно друкчијим курсом спрам Палестинаца и арапским суседима или да се усуде да председнику САД врате његове предизборне поклоне. За то тренутно у Израелу нема већине.

Велики победник ових избора је израелска демократија по себи. Колико потресна била подељеност страначке сцене која показује и многе унутрашње конфликте у израелском друштву, ваља утврдити да је Израел – можда са изузетком Туниса – једина демократија у региону у којој изборни резултати нису под сумњом да су лажирани. Када Нетанјаху и пети пут постане шеф владе, то ће бити за један пут више од алжирског вечитог властодршца Абделазиза Бутефлике који је под огромним притиском морао да поднесе оставку. Али, за разлику од већине околних земаља, у Израелу је о томе заиста одлучио народ.

ПАЛЕСТИНЦИ КАО ГУБИТНИЦИ
Али, постоје и велики и трагични губитници ових избора – то су посебно Палестинци као и Арапи који живе у Израелу, међу којима многи себе виде као Палестинце. Они имају право гласа, али сада га нису користили, јер их је пре тога закон о националној држави који је иницирао Нетанјаху, као нејеврејску мањину управо демонстративно деградирао на грађане другог реда.

Још већи губитници су и Палестинци у Појасу Газе и на Западној обали. Доналд Трамп је најавио да ће убрзо по одржавању избора представити своје планове. Остаје да се види како ће они изгледати и какве концесије би требало да се траже од Израела. Али већ сада је сигурно: Палестинци ће морати да узму оно што им се нуди. За разлику од Израелаца, они не одлучују сами о својој судбини, а од многих арапских земаља не могу очекивати стварну подршку: овај режим је деценијама палестинским питањем баратао као популистичком картом како би легитимисао сопствену владавину панарапским или панисламским „братством“, како то и данас чине Турска и Иран. У стварности је за већину арапских режима и посебно водећој сили Саудијској Арабији углавном свеједно каква је судбина Палестинаца. Њихов нови непријатељ се зове исто као и Нетанјахуов непријатељ: Иран.

 

Извор Дојче веле, 10. април 2019.