Pet znakova da SAD gube ekonomsku kontrolu nad svetom

Pre 25 godina izgledalo je da će se sve ekonomije pridružiti američkom poretku. Danas izgleda da druga hemisfera ide svojim putem

Donald Tramp je dao čvrsto obećanje da će tokom svog predsednikovanja sprečiti da se SAD zloupotrebljavaju kao svetska „kasica prasica“ – ali čini se da ne podležu baš sve strane sile njegovoj tvrdokornoj spoljnoekonomskoj politici.

Sjedinjene Države ostaju drugi najveći svetski izvoznik, odmah iza Kine, ali ovih pet slučajeva pokazuju da ne može uvek sve da bude kako one kažu, pa čak ni među svojim saveznicima. Da li je to posledica Trampove lične bezobzirnosti, period bolnog prilagođavanja pre no što se div uzdigne, ili možda nagoveštaj da ostatku sveta Amerika više nije toliko potrebna koliko je nekad bila?

NEMA AMERIČKE ALTERNATIVE ZA HUAVEJ
Vašington je pokušao da zaplaši druge zapadne zemlje da odustanu od isporuke opreme kineskog telekomunikacionog giganta za 5G mrežu, tvrdeći da bi Peking „po svojoj volji“ mogao prikupiti bilo kakve podatke koji se prenose putem Huavej uređaja. Međutim i Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo odbili su da uskrate pravo Huaveju da učestvuje u tenderima, a Berlin čak javno prekorava Vašington, tvrdeći da ima svoje „vlastite bezbednosne standarde“.

Uticaj će biti ogroman: super-brza mreža u godinama koje dolaze neće napajati samo telefone i kompjutere, već vrlo verovatno i bilo koji deo sofisticiranih elektronskih uređaja u vašim domovima.

Da li je Vašington omanuo zato što se ispostavilo da je slučaj koji su izneli njegovi zvaničnici u potpunosti bio baziran na nedokazanim hipotezama praćenim drugim neutemeljenim tvrdnjama o “crvenoj pošasti” (Red Scare; podsticanje strahova o potencijalnom usponu komunizma, anarhizma ili radikalne levice; prim. NS)? Ili je to zbog toga što SAD nema vlastitog 5G provajdera koji bi mogao da se nosi sa moći Huaveja, na koji se sve više oslanjaju zemlje širom sveta?

BRISELSKA ZAMKA ZA TEHNOLOŠKE GIGANTE
Evropska unija je vodila uzaludni krstaški rat kako bi raskomadala Majkrosoft tokom 1990-ih, ali napad na američke tehnološke gigante od strane evropskih zakonodavaca u Briselu, ali i od strane nacionalnih vlada, poprima sasvim drugu dimenziju.

Od pokušaja regulisanja sadržaja na Fejsbuku i Tviteru, preko nadgledanja Amazonovih poreskih praksi, do kažnjavanja Gugla zbog zloupotrebe dominantnog položaja i ubiranja rekordnih pet milijardi dolara od kazni, Evropska unija se godinama u sudnicama susretala sa pravnim timovima američkih giganata.

Komesarka Evropske komisije za tržišnu konkurentnost Margaret Vestager govori o diskriminatornim tržišnim praksama američkog Amazona, Brisel, 4. oktobar 2017. (foto: Rojters/Fransoa Lenor)

Ironično je to što su u potrazi za ruskim trolovima i lažnim vestima Sjedinjene Države više od bilo koje druge države ukaljale ugled svojim kompanijama, što znači da će skoro svaka mera koja bude preduzeta protiv njih, ma koliko bila nerazumna, biti sprovedena bez otpora javnosti.

UBER (NI)JE UVEK DOBRODOŠAO
Ako je borba protiv EU velika strateška kampanja, poteškoće sa kojima se suočavaju američke kompanije za umrežavanje usluga – poput Ubera ili Er-bi-en-bi-ja  više liče na gradske borbe u kojima se vode bitke za svaku ulicu, i gde na svako novo tržište na koje uspeju da se probiju dolazi drugo unosno tržište na kojem njihovo poslovanje biva srušeno jednim jedinim ukazom ili parlamentarnom deklaracijom.

Uber je trenutno isključen sa različitih tržišta, poput kineskog i turskog, ali i u većem delu Evropske unije, dok bi novi radni propisi i u drugim mestima mogli da ograniče njihovu prednost u odnosu na tradicionalne taksi operatere. U međuvremenu, Er-bi-en-bi se suočava sa snažnim otporom u mnogim najpopularnijim svetskim destinacijama, uključujući Pariz, Barselonu, Los Anđeles i Japan.

Najgore od svega je to što umesto da se na njih gleda kao na inovacije koje olakašavaju život (što inače i čine za krajnje potrošače), ovi revolucionarni tehnološki jednorozi (termin koji se koristi za takozvane ,,start-ap” tehnološke firme čija tržišna vrednost premašuje milijardu dolara; prim. NS) sve se više tretiraju kao poligoni za zaobilaženje zakona i paraziti koji zloupotrebljavaju zaposlene.

SEVERNI TOK 2 NAPREDUJE
SAD veruju da će prirodni tečni gas (LNG) postati najtraženiji energent na svetu do kraja naredne decenije. Ali da bi se probile na vrh nove izvozne industrije, koja zahteva velika ulaganja u infrastrukturu za proizvod koji nije uvek cenovno konkurentan, SAD su morale da upotrebe svu svoju ekonomsku i lobističku snagu.

Zato kad Donald Tramp uz podršku drakonskog zakonodavstva Senata insistira da Nemačka mora odustati od projekta Severni tok sa Rusijom (a učinio je to desetak puta), on to ne čini samo zbog toga što strahuje da će Kremlj kontrolisati Berlin, već i zato što želi da podrži američke izvnoznike LNG-a. Nemačka se od početka čvrsto postavila, preferirajući da razdvoji obezbeđivanje sigurne grejne sezone za državu od politike i američkih interesa.

A sada je carina od 10 odsto nametnuta od strane Kine – što je još jedna aktuelna tema – takođe rezultirala odlaganjem izgradnje barem jednog glavnog postrojenja u SAD. Vašington će tvrditi da je ovo samo još jedan od problema na putu ka nezaustavljivoj dominaciji bujajuće industrije prirodnog tečnog gasa, ali put koji se nalazi pred američkim interesima biće pun neočekivanih prepreka, od kojih su mnoge samonametnute, dok su druge neizbežne.

S-400 ILI F-35
Sjedinjene Države, vodeći svetski izvoznik oružja, dugo su mogle da računaju kako je snadbevanje vojnih saveznika naoružanjem stabilan izvor prihoda. Zbog toga je američka obustava isporuke aviona F-35 Turskoj, u znak protesta zbog turske kupovine ruskog odbrambenog raketnog sistema S-400, izazvala zabrinutost koja prevazilazi novčanu dimenziju.

PVO sistem S-400 na Crvenom trgu u Moskvi, 9. maj 2017.

Ako veći broj saveznika – pogotovo država koje nisu članice NATO-a, kao što je Saudijska Arabija – otkaže svoju čvrstu lojalnost američkom oružju i potraži druge, novčano isplativije opcije, to bi američku vladu moglo navesti da potroši još više novca kako bi podržala svoje uspešne ali sopstvenim uspesima uljuljkane gigante, poput Lokid Martina ili Boinga (koji odnedavno ima i druge probleme).

Još više zabrinjava to što zemlje NATO-a i dalje zaostaju u izdacima za odbranu, dok su zemlje u kojima budžeti za odbranu najbrže rastu – Kina, Indija i Rusija – ili nisu zavisne od američkih isporuka, ili im se aktivno suprotstavljaju.

Ako je pre 25 godina izgledalo da će se sve velike ekonomije na kraju pridružiti američkom svetskom poretku, danas izgleda da druga hemisfera formira svoj vlastiti put.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor RT