Čari demokratije: bregzit će biti poništen?

Postoje samo dva načina za izlazak iz britanskog političkog ćorsokaka. Nijedan od njih se neće svideti pristalicama bregzita

Odlaganjem bregzita do Noći veštica, lideri Evropske unije se nadaju da će zaplašiti većinu Britanca da ostanu u EU.

Nakon što je britanska premijerka Tereza Mej apelovala da joj se da više vremena da ubedi parlament da podrži njen nevoljeni sporazum o povlačenju, evropski lideri su joj u sredu nakon duge večeri pregovora, iz kojih je sama Mej bila u velikoj meri isključena, dodelili novi datum – 31. oktobar, ignorišući njene molbe za kraće produženje do 30. juna.

Smanjenje javne podrške za bregzit, masovni proevropski marš u Londonu proteklog meseca, ali i dramatična SOS poruka sa projektovanom pozadinom u obliku zastave EU na belim liticama u Doveru, bili su ključni faktori u odluci EU da odloži britanski odlazak u nadi da će se Velika Britanija predomisliti. Neki britanski zvaničnici ističu kako bi šestomesečno odlaganje moglo imati dobar efekat. „Uvek sam govorio da ako se bregzit odloži za samo deset minuta, čitava stvar propada“, rekao je jedan visoki britanski službenik sa direktnim saznanjima o najnovijim razgovorima u Briselu, koji nije ovlašćen da govori o zapisniku.

NEMA BREGZITA BEZ DOGOVORA
Pod novim vremenskim okvirom, Britanija može napustiti EU u bilo kom trenutku ako Mejova uspe da obezbedi parlamentarnu podršku za svoj sporazum o povlačenju, dok glavni pregovarač EU Mišel Barnije nagoveštava da se Britaniji može dati čak i više vremena ako do kraja oktobra ne bude postignut konsenzus. Novi datum efektivno isključuje mogućnost izlaska Velike Britanije iz EU bez dogovora – što je ujedno bila i jedna od nekoliko stvari oko koje je podeljeni Dom komuna mogao da se usaglasi u nedeljama neuverljivih glasanja oko smera bregzita. „Čim je jednom „bregzit bez sporazuma“ bio skinut sa stola, kao i neodloživi vremenski rok, (Mejova) gubi svoja dva poslednja oružja“, navodi zvaničnik.

Mejova je mesecima pokušavala da nagovori članove parlamenta da podrže njen nepopularni sporazum o povlačenju pod pretnjom ekonomskih previranja ako Britanija bude primorana da napusti EU bez dogovora – ali je ona i pored svega toga tri puta izgubila na glasanju u parlamentu, i to ogromnom većinom. Prošle nedelje, Mejova je počela razgovore sa opozicionim liderom Džerejmijem Korbinom iz Laburističke stranke pokušavajući da izdejstvuje međustranački konsenzus, ali mali broj ljudi u Vestminsteru veruje da će uspeti u svojoj nameri.

Tereza Mej i Džeremi Korbin

„Svi se nadamo da Džeremi nije toliko glup da uđe u zamku koju Mejova pokušava da mu smesti“, smatra bivši viši savetnik nekadašnjeg laburističkog premijera Tonija Blera koji je zatražio da ostane anoniman zbog svog trenutnog posla vladinog konsultanta. Mejova „želi laburističke otiske prstiju na bregzitu kako ne bi bila jedini krivac za katastrofu… ali postizanje dogovora sa Mejovom bi nepopravljivo podelilo (Laburstičku) stranku“.

I sam Korbin želi da Britanija ostane u carinskoj uniji sa EU – što bi Veliku Britaniju ekonomski tesno vezalo za evropske zakone, pri čemu ne bi imala političkog uticaja na to kako se oni donose. Međutim, mnogi visoki laburistički funkcioneri – naročito sekretar za bregzit u senci Kir Stramer i šef diplomatije u senci Emili Tornberi – kao i velika većina članova stranke, insistiraju na tome da se svaki dogovor mora objaviti javno kako bi mogao da obezbedi takozvani potvrđujući glas.

PRVA ŽRTVA
Mejova je, sa druge strane, nedvosmisleno odbacila obe mogućnosti – i carinsku uniju i drugi referendum. Međutim, ona je takođe odbacila i mnoge druge stvari koje su se kasnije dogodile – kao što je odlaganje bregzita. Osim toga, ona je izgubila kontrolu nad parlamentom – pobunjeni poslanici su uzurpirali ključni prerogativ vlade – kao i nad svojom partijom, pošto su desetine poslanika iz Konzervativne stranke redovno prkosili vladinim uputstvima za glasanje. Ne bi bilo iznenađenje da, s obzirom na njen urušen autoritet i sve veću listu izneverenih obećanja, prva žrtva dugoročnog odlaganja bregzita od strane EU bude sama Tereza Mej.

„Budući da je posrnula u ponižavanje sebe i svoje nacije preklinjanjem za dobijanjem više vremena u Briselu, premijerka ne treba da očekuje da će je na površini održavati stranačka podrška“, izjavio je pred novinarima u sredu veče istaknuti pristalica bregzita i poslanik konzervativaca Majkl Fabrikant. Njegova koleginica iz stranke En Mejn proklela je Mejovu zbog toga što je od Britanije stvorila „predmet podsmeha“ i nazvala njen najnoviji apel za odlaganje „užasnim… jer možda težimo produženju bez realne ideje koja bi bila svrha tog poteza“.

Konzervativci su pokušali i nisu uspeli da svrgnu Mejovu prilikom glasanja o poverenju u decembru 2018. godine, što je, prema trenutnim stranačkim pravilima, štiti od formalnog obaranja još godinu dana. Međutim, pobunjeni poslanici su već pokrenuli kampanju za prikupljanje 10.000 potpisa od strane članova Konzervativne stranke kako bi se promenila stranačka pravila i kako bi se ona smenila. Ali čak ni novi lider konzervativaca „neće promeniti ništa… biće to tvrdi bregzitaš, zato što svi aktivisti (Konzervativne stranke) žele bregzit“, izjavio je jedan bivši ministar u konzervativnoj vladi koji je redovno prkosio Mejovoj u parlamentu. „To neće biti (bivši ministar spoljnih poslova) Boris (Džonson), on je previše omražen od strane poslanika. Ali definitivno će biti neki tvrdoglavi pristalica bregzita“.

SAMO DVA NAČINA
Dakle, s obzirom na to da laburisti nisu voljni da podrže sporazum Mejove, a da će novi lider konzervativaca vrlo verovatno biti na još tvrđoj poziciji po pitanju bregzita u odnosu na nju, čini se da postoje samo dva načina izlaska iz britanskog političkog ćorsokaka: opšti izbori ili javno glasanje o bregzitu.

Pristalica bregzita Džozef Afrejn protestuje ispred zgrade britanskog parlamenta u centralnom Londonu, 20. mart 2019. (foto: Danijel Olivas/AFP)

Ni jedno ni drugo neće doneti dobre vesti konzervativcima. Anketa koju je početkom aprila sproveo Kantar pokazala je oštar pad rejtinga konzervativaca na 32 odsto, u odnosu na 41 odsto u istom istraživanju iz marta. Laburistička podrška je porasla za četiri odsto, sa 31 na 35 odsto. Istovremeno, istraživanje je pokazalo da je 51 odsto Britanaca podržalo drugo glasanje o bregzitu, sa samo 32 odsto onih koji su se tome protivili, ali i da je bilo 41 odsto onih koji su podržali ostanak Velike Britanije u EU nasuprot 35 odsto onih koji su podržali izlazak; devet odsto ljudi bilo je neodlučno, dok su se ostali izjasnili da neće učestvovati u glasanju.

Od 27 lidera Evropske unije koji su se sastali da bi odlučili o sudbini Velike Britanije, samo se francuski predsednik Emanuel Makron protivio davanju saglasnosti na dugo odlaganje, tvrdeći da bi nastavak britanskog članstva mogao poremetiti njegove pokušaje da reformiše institucije EU. „Duboko verujem da ćemo sprovesti evropski preporod i ne želim da nam pitanje bregzita stoji na tom putu“, rekao je Makron na konferenciji za novinare pre samita. Šestomesečno produženje bio je kompromis – većina drugih članova, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel, želela je da se Velikoj Britaniji pruži još godinu kako bi se konsolidovala.

NIŠTA OD BREGZITA?
Ipak, postoje znakovi da je strpljenje Evropljana sve tanje. „Šokiran sam i tužan kada vidim koliko je kontinentalnih Evropljana, uključujući i dugogodišnje prijatelje i poštovaoce Britanije, odustalo od nas“, napisao je ove nedelje u Gardijanu uticajni oksfordski istoričar Timoti Garton Eš. „Mi britanski Evropljani ne bi trebalo da gajimo iluzije: izvor dobre volje je gotovo presušio. Bolesne metafore obiluju svuda oko nas. Britanski bregzit se sada smatra otrovom, gangrenoznim udom, kancerom koji se mora odstraniti kako bi evropski organizam bio zdraviji bez njega“. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk jasno je naglasio da Velika Britanija ne može zauvek odugovlačiti sa izlaskom. „Molim vas, ne trošite vreme uzalud ovog puta“, preneo je novinarima svoju poruku za Britaniju.

Međutim, činilo se da je urgetnost primetno izostala u parlamentu kada se u njemu raspravljalo o odlaganju. „Atmosfera u Vestminsteru podsećala je na izduvani balon. Poslanici ne mogu naterati Mejovu da podnese ostavku, a za njen kabinet bi se pre moglo reći da je raspušten nego da tek treba da bude raspušten. Svi su očajnički tražili pauzu“, tvitnula je Džesika Elgot, politički dopisnik Gardijana iz Doma komuna. Mejova, s druge strane, nije imala ništa novo da ponudi, već je uporno nastavljala po starom.

Dve serije predstojećih izbora bi mogla prodrmati iscrpljenu britansku političku klasu iz njihove učmalosti. Lokalni izbori su zakazani za 2. maj, a zbog odlaganja bregzita, Velika Britanija će sada morati da učestvuje i na izborima za Evropski parlament 23. maja. Tradicionalno, ni lokalni ni evropski izbori ne privlače veliku pažnju britanske javnosti, a niska izlaznost je donosila znatno veće šanse za pobedu antivladinim strankama u odnosu na procenat glasova koji bi ostvarili na nacionalnim izborima.

Na poslednjim izborima za Evropski parlament 2014. godine, notorna antievropska Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva je, primera radi, osvojila 24 mandata, laburisti su osvojili 20, a konzervativci 19 mandata. Zbog velikog javnog nezadovoljstva tekućim političkim procesom, oba ova izborna ciklusa verovatno će ličiti na masovna protestna glasanja kako razočaranih pristalica bregzita, tako i frustriranih pristalica ostanka u EU koji će izaći na izbore kako bi kaznili tradicionalne stranke.

Pristalice Bregzita nose mrtvački kovčeg sa britanskim zastavama na kojem piše „demokratija”, London, 1. april 2019. (foto: AFP/Independent)

Vreme je oduvek bilo na strani pristalica ostanka – i zbog toga što demokratski legitimitet referenduma iz 2016. erodira sa svakim proteklim mesecom i zbog toga što stariji građani, glasači koji su pretežno podržali bregzit, polako umiru, pa ih zamenjuju novi glasači koji su snažno proeveropski orijentisani. A davanje dužeg vremenskog roka je upravo ono na šta je EU nevoljno pristala. Protivnici bregzita, kako u Velikoj Britaniji, tako i u Evropi, nadaju se da će ovogodišnja Noć veštica biti trenutak kada će se Velika Britanija probuditi iz košmara bregzita.

 

Oven Metjuz je autor knjige „Staljinova deca“. Od 2006. do 2016. nalazio se na mestu šefa moskovske redakcije Njuzvika. Živi i radi u Velikoj Britaniji.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Foreign Policy