Lov na veštice

Da li se Srbija nalazi na pragu novog javnog lova na intelektualce koji se protive oktroisanom svetu vrednosti?

Ove, 2019. godine, 17. januara, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković donela je presudu u slučaju Vladimira Dimitrijevića, koga je tužila NVO „Da se zna“ da je, svojim tekstom „U odbranu prirodne porodice“, diskriminisao „LGBT populaciju“: „U postupku koji je sproveden po pritužbi organizacije civilnog društva, protiv Vladimira Dimitrijevića, zbog navoda u tekstu ’U odbranu prirodne porodice’ kojima se, navodno, vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije, poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je došlo do kršenja odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, uz preporuke za njihovo otklanjanje. S obzirom na to da Vladimir Dimitrijević nije postupio po datoj preporuci u zakonskom roku, ni nakon opomene, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, o tome obaveštava javnost.“ NVO „Da se zna“ iskoristila je presudu Brankice Janković da Vladimira Dimitrijevića tuži pred Višim sudom u Beogradu.

U toku postupka pred poverenikom, tuženi je više puta slao svoje odgovore na „nadležno mesto“. Te odgovore je učinio dostupnim i javnosti. Dokazao je da nikog nije diskriminisao nego je ispovedio moralno učenje hrišćanstva o značaju porodice, koristeći pravo na slobodu mišljenja. Ceo slučaj je izložen u knjizi „Da se zna/ Poverenik za zaštitu ravnopravnosti protiv slobode mišljenja i izražavanja“, u autorovom izdanju (dostupna je i na internetu). Tužba NVO „Da se zna“ pred Višim sudom u Beogradu naišla je na oštre kritike intelektualne javnosti, koja je počela da se oglašava preko elektronske mreže. Pravni istoričar Zoran Čvorović je analizom pokazao i dokazao da Dimitrijević, po Ustavu Srbije, tekstom u kome izražava svoje mišljenje nije mogao da izvrši bilo kakvu diskriminaciju; advokat Rade Janković je ukazao na činjenicu da su ovakvi sudski procesi samo uvod u nove juriše protivporodične ideologije političkog homoseksualizma; publicista Ranko Gojković je dokazao da je u pitanju antihrišćanski proces, i o tome obavestio pravoslavnu javnost Rusije, a ruska istoričarka Anja Filimonova istakla je da je suđenje Dimitrijeviću deo specijalnog rata protiv Srbije, koju treba demaskulinizovati i lišiti je vojno sposobnih mladića, kadrih da brane otadžbinu. Slobodan Janković, stručnjak za međunarodne odnose, ukazao je na neophodnost očuvanja slobode mišljenja i izražavanja, a Dimitrijevića nazvao „građaninom nepokornim“. O ovom slučaju svoje mišljenje na stranicama „Pečata“ iznose prof. dr Miloš Ković, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Dejan Mirović, dr Radomir Baturan, prof. dr Aleksandar Lipkovski, prof. dr Slobodan Antonić i dr Miša Đurković.

Prof. dr Miloš Ković

ŽIVOT U KOLONIJI
Progon nad Vladimirom Dimitrijevićem konačna je potvrda da smo suočeni s novim vidom totalitarizma, u kome nam se, sada i ovde, već uveliko sudi zbog delikta mišljenja. Ono čemu smo se do juče smejali, natovska „politička korektnost“ s njenim šupljim, propagandnim frazama o ravnopravnosti i (de)konstrukcijama identiteta, sada kao noćna mora pritiska ceo svet. Na Zapadu, naročito na univerzitetima, to se pretvorilo u pravu, nesnosnu diktaturu mediokriteta i konformista. U koloniji Srbiji to ima tragikomične forme. Posledice su, međutim, svuda iste. Više nije dovoljno živeti i pustiti druge da žive. Sada se progone oni koji su, po svim Božjim i prirodnim zakonima, „normalni“ i sprečava se njihovo pravo da javno zastupaju svoje stavove. Više nemamo pravo na naivnost: glavni cilj je razaranje porodice. Time se ugrožavaju temelji naše evropske kulture i budućnost naše dece. S tom pošasti suočio se Vladimir Dimitrijević, pre njega Milan Brdar, Miša Đurković i Branislav Ristivojević. Danas oni, sutra mi.

Miloš Ković (Foto: Medija centar Beograd)

Prof. dr Dejan Mirović

DRUGOSRBIJANSKA IDEOLOGIJA
Primitivna hajka koju predvodi takozvani poverenik za ravnopravnost protiv uglednog doktora Vladimira Dimitrijevića jeste pokazatelj da je u Srbiji na vlasti drugosrbijanska ideologija, počevši od predsednika Republike, predsednika Vlade i ministra spoljnih poslova do Višeg suda u Beogradu. U tom kontekstu je moguće da se poznati pravoslavni intelektualac, koji nikada nije pozivao na nasilje ili promenu ustavnog poretka, otac četvoro dece, rusofil i vernik, pravednik besprekornog poštenja, čovek koji nema jednu krivičnu prijavu u životu, divljački i mesecima progoni od strane korumpirane vlasti koja je suspendovala Ustav Srbije još 2013. godine (Briselski sporazum) uz očiglednu asistenciju nemačkih tabloida poput „Blica“ i američke televizije kao što je N1, samo zato što je izneo svoj stav. Da bi skandal bio još veći, njegovi stavovi su, i to odgovorno tvrdim kao profesor međunarodnog prava, potpuno u skladu sa članom 10 Evropske konvencije koja garantuje slobodu izražavanja.

Prof. dr Milo Lompar

NASILNI INŽENjERING
Nema sumnje u to da su u našoj zemlji ugrožene osnovne slobode: kao što je sloboda mišljenja. Jer, nekadašnji stavovi nevladine inteligencije – kao izraza zapadnih (američkih) sila u nametanju „promene svesti“ u nas, nametanju koje predstavlja nasilni društveni i kulturni inženjering – dobili su zakonsku snagu. Ti stavovi imaju ne samo monopol u javnom prostoru nego raspolažu i monopolom sile. Nalazimo se na pragu novog javnog lova na one intelektualce koji se protive oktroisanom svetu vrednosti. Otud je neophodno demokratsko, intelektualno, nenasilno i praktično osporavanje nevladine inteligencije, čija je moć u javnom i institucionalnom prostoru ogromna – prostire se sve do mesta predsednika vlade. Tako poverenik za rodnu ravnopravnost proganja zakonskim sredstvima intelektualce (prof. dr Branislav Ristivojević, dr Vladimir Dimitrijević) zbog delikta mišljenja: njegovo tumačenje njihovih iskaza ne podleže bilo čijoj proceni niti žalbi. To je sveta inkvizicija našeg vremena. Potrebno je – na organizovan način – obnoviti aktivnosti vezane za zaštitu slobode mišljenja.

Dr Miša Đurković

DIMITRIJEVIĆA PROGONE KAO HRIŠĆANINA
Progon doktora Vladimira Dimitrijevića, istaknutog pravoslavnog publiciste, aktiviste i doktora književnosti, ušao je u novu fazu. Nakon upozorenja sada je i tužen zbog svog rada, verovanja, patriotizma i lične žrtve za državu i narod. U pitanju je direktno kršenje osnovnih prava na slobodu izražavanja koja su definisana Ustavom Republike Srbije, ali i članom 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koja garantuju slobodu verovanja i ispovedanja svoje vere. U državi koja je nominalno hrišćanska i slobodna Dimitrijevića progone kao hrišćanina.

Da li ova država želi sve patriote da otera u zatvor, da im zabrani da govore i pišu ili nastoji da oca četvoro dece protera?

Prof. dr Slobodan Antonić

POKAZNI PROGON
Sa ogorčenošću sam pročitao vest da je nastavljen progon dr Vladimira Dimitrijevića, a sve u najgoroj totalitarnoj tradiciji obračuna s „verbalnim deliktom“. Dimitrijeviću se, naime, sudskim putem želi zabraniti da iznosi kako svoj pogled na „političku homoseksualnost“, tako i na moralnu afirmaciju ove vrste seksualnih praksi. Tim pokaznim progonom dr Dimitrijevića naši „liberali“ zapravo žele da ograniče slobodu misli i govora svih nas, odnosno da zastraše svakog ko se usuđuje da pomisli ili kaže nešto što se nalazi izvan propisane „političke korektnosti“.

Ali sloboda govora i misli ne može se kvalifikovati kao diskriminacija! Takođe, ni zdravom razumu ne može biti jasno kako doktor književnosti u svojim člancima „vrši diskriminaciju“ – odnosno uskraćuje za postojeće pravo – bilo koga, a kamo li „LGBT zajednicu“?

Posebno je žalosno što, posmatrano personalno, progon dr Dimitrijevića predvodi osoba koja sebe vidi kao književnicu, i koja je čak član Srpskog književnog društva. Ona je, naime, potpisnik svih sikofantskih i klevetničkih pritužbi poverenici i sudu, u ime LGBT organizacije „Da se zna“, protiv dr Dimitrijevića. Tužno je to da je ona svojevremeno tražila i dobila zaštitu od SKD kada je njena lična sloboda, kao LGBT osobe, bila ugrožena tokom incidenta u kafani „SFRJ“, a sada ona predvodi hajku kojom se ugrožava elementarna sloboda jednog profesora književnosti, poznatog po tome što je uspevao da razvije ljubav za srpsku književnost mnogim generacijama čačanskih gimnazijalaca.

Slobodan Antonić (foto: Medija centar Beograd)

Odlučno protestujem protiv hajke na profesora Dimitrijevića i zahtevam od suda da ne učestvuje u lovu na veštice i ne proizvodi opasan presedan koji će slobodu mišljenja u Srbiji vratiti u najgore vreme totalitarne diktature.

Dr Radomir Baturan (urednik časopisa „Ljudi govore“)

CINKARENjE, KLEVETE, PRIJAVE I PRESUDE
Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi poverenici za ravnopravnost građana i sudovi u Srbiji morali da odbace ovakve prijave. Navešćemo samo dva: prvo, takve prijave su diskriminatorne prema većini građana koja ima drugačije mišljenje i ponašanje o temi homoseksualizma, pogotovo o njihovom političkom delovanju i propagiranju svoje nerodnosti; drugo, ovakvim povlađivanjima, cinkarenjima, klevetama, prijavama i presudama protiv naučnika i umetnika koji javno deluju u društvu, pored toga što urušava slobodu mišljenja i govora u Srbiji, ponovo afirmiše, sa državnog nivoa, ideološke tendencije u nauci i umetnosti. Nastavi li ovakvom praksom da cenzuriše građane Srbije njena vlast ozvaničuje inženjering u društvu i u njegovoj kulturi, nauci i umetnosti, ništa manje štetan od onog u erama fašizma i komunizma.

Prof. dr Aleksandar Lipkovski (Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu)

OPTUŽBA ZA NEPOSTOJEĆI PRESTUP
Profesori državnih gimnazija su u razvoju moderne Srbije predstavljali važan intelektualni potencijal. Odlično obrazovani, erudite, zaljubljenici u svoj poziv i povrh svega aktivni stvaraoci i društveni radnici, glas razuma i prosvete u neobrazovanoj sredini, glas koji su mnogi osluškivali i od koga su učili. Istorija srpske kulture obiluje takvim primerima. Nažalost, danas u Srbiji, pritisnutoj globalističkim reformama, sve je manje lucidnih intelektualaca tog profila. Sa svih strana okruženi smo neznanjem, nekulturom, nestručnošću, a iza svega se valja stoglava globalistička hidra sa svojim političkim korektnostima, ljudskim, dečjim i životinjskim pravima. Takav redak glas razuma i prosvete u današnjoj Srbiji predstavlja Vladimir Dimitrijević.

Profesor gimnazije, publicista, pravoslavni pisac i analitičar. Ceo svoj rad posvećuje učvršćivanju kod Srba hrišćanskog pogleda na svet i stoji kao branilac porodičnih vrednosti. Naravno, ovakvog protivnika stoglava hidra mora da uništi. I eto optužbe pred Višim sudom Srbije, za nepostojeći prestup – za slobodno izražavanje misli koju u suštini deli svaki misleći čovek, a pogotovo pravoslavni Srbin, ali zbog globalističkog pritiska ne sme javno da saopšti: propaganda LGBT ideja je štetna za društvo. Štetna i rušilačka, u svakodnevnoj a pogotovo u istorijskoj perspektivi. Ako još u Srbiji ima pametnih i nezavisnih sudija, Vladimir Dimitrijević će biti oslobođen besmislenih optužbi.

 

Autor Mila Milosavljević

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Andrija Vukelić

 

Izvor Pečat