Радомировић: Захтев да политичари бирају уреднике медија није реалан

"Када тражите да власт и опозиција, било ко, смењује уреднике на телевизијама, то није добро ни за професију ни за демократију"

Председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић каже да захтеви опозиције са протеста у суботу, а који се тичу медија, нису реални, јер, како је рекао, улога политичара није да смењује уреднике, нити да се бави уређивањем медија. Додаје да мисли да је број грађана на проетсту био већи од 7.500, колико тврди министар полиције.

На протесту „Сви као један – Један од пет милиона“ у суботу прочитани су захтеви за формирање заједничке комисије власти и опозиције за дефинисање фер и поштених изборних услова, избор новог састава Регулаторног тела за електронске медије и избор техничког и уређивачког тима Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине.

„Ја бих рекао да то нису реални захтеви, јер када тражите да власт и опозиција, било ко, смењује уреднике на телевизијама, то није добро ни за професију ни за демократију. Није улога политичара да смењује и уређује медије“, рекао је Радомировић у Новом дану. Како је рекао, УНС ће се у сваком оваквом случају борити против политичког притиска на новинарску професију.

Министар полиције Небојша Стефановић рекао је да је на митингу испред Народне скупштине учествовало „највише између 7.300 и 7.500 људи, а да је у шетњи учествовало нешто више од 5.000“.

„Мислим да је било више људи, оно што сам гледао на Н1 и према другим снимцима. Раније, у прошлости, када смо извештавали са разних догађаја, увек је за ту масу људи говорено да је било више грађана…У петак је ето, митинг подршке Александру Вучићу, видећемо процене за тај скуп“, рекао је Радомировић. Додаје и да би волео да министар покаже тај софтвер на основу којег полиција броји учеснике неког скупа.

На питање да ли је оправдано тражити смене уредништва РТС-а и РТВ-а због лошег извештавања с протеста, председник УНС-а каже да се РТС „није на почетку снашао с тим протестима“.

„Ја сам рекао то и раније, мислим да се РТС није снашао у почетку, касније смо имали извештаје у Дневнику, а видели смо у суботу да је првих пет минута у Дневнику било о том протесту. Иначе, мислим да је превише политичара на свим телевизијама, а премало грађана. Улога медија је да успостави равнотежу у друштву, тако да бих ја највише волео да видим више грађана а мање политичара“, казао је гост Н1.

Додао је да је РТС „много бољи јавни сервис од ХРТ-а“. „РТС је много бољи јавни сервис од, на пример, ХРТ-а, која води кампању против мањина, пре свега српске, и на које нико не реагује од наших колега“, рекао је.

ПРОМЕНЕ СЕ ДЕШАВАЈУ НА ИЗБОРИМА, А НЕ НА УЛИЦИ
На питање да ли је ће власт одговорити на захтеве опозиције с протеста и натерати је да нешто одлучи, Радомировић каже да се „такве врсте промена дешавају на изборима а не на улици“.

„С тим да је битно рећи да ова врста незадовољства у друштву, чак и да је 7.500 незадовољних грађана, је једна порука власти да нешто мора да се мења“, нагласио је.

О седници руководства СНС-а о изборима, која би, према писању медија, требало да се одржи сутра, Радомировић каже да није сигуран зашто се у врху странке поново говори о изборима, после 20-так дана.

Вучић је после седнице Председништва СНС-а 25. марта ове године рекао да су сви чланови Председништва странке, осим њега, подржали расписивање ванредних избора. „Ја сам био уздржан и договорили смо се да у веома кратком року кажем шта можемо да урадимо по питању нашег европског пута, Косова и Метохије, великих инвестиција. О томе смо упознали и председницу Владе Србије Ану Брнабић која је присуствовала седници“, казао је Вучић.

Радомировић наводи да, ако се о томе говори, да „вероватно Вучић и врх странке имају више информација о томе шта се дешава и у држави и у опозицији“. „Прошли пут је Вучић преломио да неће бити избора, пре свега због Косова…Очекивало се да се настави дијалог с Приштином. Видећемо 29. априла у Берлину како ће проћи тај састанак, нисам сигуран да ће дијалог моћи да се настави, јер таксе нису укинуте“, рекао је председник УНС-а.

 

Аутор Миона Живић

 

Извор Н1, 15. април 2019.