Povratak Arapskog proleća

Povratak Arapskog proleća u Alžiru i Sudanu uklapa se u izreku: “Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje”

Arapsko proleće se vratilo na Bliski istok nakon skoro šest godina. Jula 2013. godine Egipat je ponovo zapljusnuo talas demokratije koji je prvobitno oborio diktaturu Hosnija Mubaraka, da bi u drugom navratu ministar odbrane general Abdel Fatah el Sisi predvodio koaliciju koju su podržali Saudijska Arabija i UAE kako bi se izabrani predsednik Egipta Muhamed Morsi uklonio s vlasti, suspendujući ustav iz 2012. godine.

Arapsko proleće se nikada nije u potpunosti oporavilo od te traume. Postoji jedan sjajan aforizam nepoznatog porekla koji kaže: „Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje“. Povratak Arapskog proleća u Alžiru i Sudanu poslednjih nedelja se uklapa u taj opis. Sličnost sa prošlošću leži u nepobitnoj činjenici da Arapsko proleće dolazi na talasu antirežimskih protesta i u Alžiru i u Sudanu, koji su spotnatno izazvani ogromnom javnom mržnjom prema režimima zbog njihove brutalne represije, korupcije, ravnodušnosti prema siromaštvu i nepodnošljivih uslova svakodnevnog života.

KAP KOJA JE PRELILA ČAŠU
U Sudanu, prelomna tačka bila je odluka vlade od pre četiri meseca da se cena hleba utrostruči. U Alžiru, kap koja je prelila čašu bila je najava predsednika Abdelaziza Buteflike da će se kandidovati za peti mandat, nakon čega je, u februaru, na hiljade ljudi izašlo na ulice.

Što se tiče spontanosti pobune u okviru Arapskog proleća u Sudanu i Alžiru, izgleda kao da je vreme stalo 2013. godine. Prvo u Alžiru, nakon šest nedelja protesta, a potom i u Sudanu nakon četiri meseca protesta, diktatori su svrgnuti u samo nekoliko dana. Međutim, u realnosti stvari nikada nisu identične kao u prošlosti – ovoga puta su protesti bili na znatno višem nivou. Lekcije su se mogle naučiti iz tragičnog primera Egipta, gde je herojska narodna borba koja je dovela Muslimansko bratstvo i Muhameda Morsija na vlast na kraju ugušena u krvavom prevratu 2013. pod vođstvom generala Sisija. Tragična saga o Arapskom proleću u Egiptu pokazala je da ukorenjene elite neće tek tako napustiti vlast zbog militantnih masovnih protesta.

Demonstranti u Sudanu sa zastavama opozicione partije Uma, Omdurman, 25. januar 2019. (foto: AFP)

S tim u vezi, i u Alžiru i u Sudanu postoji narodni otpor opštepoznatom obrascu koji se ponavlja, a koji ide otprilike ovako – armijski generali se pojavljuju kao prividni spasioci koji uklanjaju nepopularne, omrznute diktatore sa vlasti – poput alžirskog predsednika Abdelaziza Buteflike i sudanskog predsednika Omara el Bašira – ali se kasnije ispostavi da ti isti generali uzurpiraju vlast i uspostavljaju vojne diktature, kao što se to dogodilo u Egiptu. U Alžiru, demonstranti otvoreno viču: „Nema ponavljanja egipatskog scenarija“. U Sudanu, geslo na protestima glasi ovako: „Ostanite tu gde jeste i čuvajte svoju revoluciju. Poštovati policijski čas (nametnut od strane generala) znači isto što i priznati vladu spasa (predvođenu armijom) koja je klon svrgnute vlade“.

Međutim, avet koja proganja mase u Alžiru i Sudanu jeste opasnost od krvave kontrarevolucije. Demonstrantima nedostaje liderstvo i nedostaje im mašinerija ili kadrovi za koordinaciju suprotstavljanja vojno-policijskoj represiji. U međuvremenu, ukorenjena elita kooptira srednju klasu pokušavajući da demonstrante uljuljka u (lažnim) obećanjima o demokratskoj kapitalističkoj budućnosti. Vojna hunta u Alžiru obećava da će sazvati ustavotvornu skupštinu kako bi preformulisala ustav, dok je ona u Sudanu izrazila svoju nameru da održi demokratske izbore kroz dve godine.

BAUK POLITIČKOG ISLAMA
U Sudanu postoji i dodatni faktor stranog uplitanja. Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi ove sedmice je otvoreno rekao: „Mi ne možemo dopustiti vođstvo koje se pojavljuje u Sudanu, koje toleriše, ili još gore dopušta, militantnu islamsku aktivnost. Zbog toga… pažljivo pratimo bilo kakvu moguću promenu vlasti u Sudanu.“ Napomena se odnosila na Muslimansko bratstvo.

Naravno, to je lažni arguemnt, s obzirom da je Bratstvo u Sudanu donelo istorijsku odluku i odbacilo ujedinjenje sa egipatskom frakcijom (formirajući umesto toga savez sa sudanskim političkim blokom Ansar-Umah za podršku sudanskoj nezavisnosti). Sisijeva zapravo strahuje od toga da će, ako Sudan krene demokratskim putem, Muslimansko bratstvo, koje je dominiralo sudanskom politikom, nastojati da zbaci izabrano rukovodstvo (kao što se to desilo u Egiptu 2011.) i ponovo rasplamsati žudnju za demokratijom i u njegovoj zemlji.

Aleks de Val sa Flečerove škole prava i diplomatije na Univerzitetu Tafts pišući za Bi-Bi-Si procenjuje da je „klika (koja je uzurpirala vlast u Sudanu) povezana sa Egiptom, Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U međuvremenu, Katar i Turska su pretrpeli poraz. Novo rukovodstvo je rasformiralo vladajuću stranku Nacionalni kongres i navodno uhapsilo mnoge veterane Muslimanskog bratstva. „Oni govore zapadnim zemljama da su islamisti planirali državni udar, koji je trebalo da bude preduhitren vojnim udarom, i da su demonstranti koji traže demokratiju takođe prerušeni pripadnici Muslimanskog bratstva. To nije naročito ubedljiva priča, ali ukazuje na mogućnost tenzija u budućnosti jer islamisti i dalje imaju jako uporište u Sudanu“.

Svrgnuti sudanski predsednik Omar al Bašir i egipatski predsednih Fatah el Sisi, Kairo, 19. mart 2018.

Nažalost, u nadolazećem „multipolarnom svetskom poretku“, teško da ima država koje se zalažu za demokratiju ili Arapsko proleće (izuzev, možda, Turske, Katara i Irana), pogotovo ako miriše na politički islam. Velike sile se osećaju ugodno sarađujući sa diktaturama. SAD i Britanija su u sredu izdale saopštenje kojim se efektivno podupire preventivni vojni udar u Sudanu. Na sastanku sa Sisijem 9. aprila (koji je bio u službenoj poseti SAD-u na poziv predsednika Trampa), američki državni sekretar Majk Pompeo zahvalio je diktatoru „na njegovom liderstvu u unapređenju bezbednosti i stabilnosti Egipta i celog regiona, uključujući i borbu protiv terorizma i suzbijanje malignog uticaja iranskog režima.“

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor indianpunchline.com