„Северни ток 2” оптужује Данску за саботажу пројекта

„Несхватљиво је зашто 16 месеци од усвајања одговарајућих данских закона нема одлуке о издавању дозволе (за трасу ’Северног тока 2’)“

Рукавице су коначно скинуте: градитељи „Северног тока 2”, 1.220 километара дугог гасовода који треба од Нове године да удвостручи прилив сибирског гаса до Немачке и Европе, у понедељак су оптужили Данску да свесно саботира заједнички пројекат руског „Гаспрома” и пет западноевропских фирми, тежак око 11 милијарди евра.

„Несхватљиво је зашто 16 месеци од усвајања одговарајућих данских закона нема одлуке о издавању дозволе (за трасу ’Северног тока 2’). Нити зашто још нема одлуке (званичног Копенхагена) о постављању цеви североисточно од данског острва Борнхолм, иако нема нити једне еколошке студије која оспорава ту руту. Захтев да поднесемо пројектну документација за трећу руту – поред две већ детаљно осмишљене и званично достављене, једино се може тумачити као свесни покушај да се одложи завршетак пројекта”, наводи се у саопштењу компаније „Северни ток 2”.

У трци са политичким притисцима Запада и најављеним роковима, градитељи „Северног тока 2” су поставили по дну Балтика око 1.000 километара цеви новог гасовода: изградња завршних стотинак километара, кроз балтичке воде Данске, у овом тренутку делује неизвесно.

У таквом процепу, градитељи „Северног тока 2” ипак су у понедељак предали трећи пројектни предлог за трасу кроз поморске воде Данске, која би ишла јужно од острва Борнхолм, иначе тридесетак километара дуже од ранијих варијанти. Какве су шансе да се „Северни ток 2” протегне том трећом трасом, загонетка је. Наиме, острво Борнхолм налази се у зони дугогодишњег поморског спора Копенхагена и Варшаве, који је брзопотезно изглађен крајем прошле године, али тада постигнути споразум о разграничењу две балтичке државе још није званично ратификован у Варшави.

У међувремену, амерички државни секретар Мајкл Помпео упозорио је је јуче у Тексасу да је „Северни ток 2” претња за безбедност не само Европске уније већ и САД. Одлагање изградње „Северног тока 2” је џокер у настојању да натерамо Русију да преговара с Украјином око даљих испорука гаса, оценио је Помпео.

Такав џокер можда ће скупо коштати европске потрошаче гаса. Са једне стране, Међународна агенција за енергију (ИЕА) проценила је ове седмице да ће „Русија остати главни снабдевач Европе гасом до 2040. године”. Са друге, градитељи „Северног тока 2” изашли су у понедељак први пут с ценом коју ће Европљани можда платити у случају одлагања најављеног завршетка „Северног тока 2” у децембру 2019.

„Сваки дан одлагања завршетка ’Северног тока 2’ коштаће европска домаћинства и бизнис најмање 20 милиона евра дневно. Изостанак планираног додатног прилива гаса трасом ’Северног тока 2’ и мањак конкурентних снабдевања подићи ће цену тог енергента широм Европе”, скренули су пажњу представници „Северног тока 2”.

У Бриселу се још не обазиру на ову калкулацију. У понедељак, Европска комисија је Варшави бесповратно доделила 215 милиона евра за почетак радова на новом пољско-данском гасоводу, који треба да јој донесе око 10 милијарди кубика гаса годишње с поморских налазишта Норвешке. Познатији као „норвешки коридор” – који треба да буде завршен до 2022. године – за званичну Варшаву значи „коначни крај” зависности од сибирског енергента, али и нову шансу да Пољска постане гасно раскршће у Европи. Сличном статусу, али уз помоћ „Северног тока 2”, нада се и Немачка.

 

Аутор Тања Вујић

 

Извор Политика, 17. април 2019.