„Severni tok 2” optužuje Dansku za sabotažu projekta

„Neshvatljivo je zašto 16 meseci od usvajanja odgovarajućih danskih zakona nema odluke o izdavanju dozvole (za trasu ’Severnog toka 2’)”

Rukavice su konačno skinute: graditelji „Severnog toka 2”, 1.220 kilometara dugog gasovoda koji treba od Nove godine da udvostruči priliv sibirskog gasa do Nemačke i Evrope, u ponedeljak su optužili Dansku da svesno sabotira zajednički projekat ruskog „Gasproma” i pet zapadnoevropskih firmi, težak oko 11 milijardi evra.

„Neshvatljivo je zašto 16 meseci od usvajanja odgovarajućih danskih zakona nema odluke o izdavanju dozvole (za trasu ’Severnog toka 2’). Niti zašto još nema odluke (zvaničnog Kopenhagena) o postavljanju cevi severoistočno od danskog ostrva Bornholm, iako nema niti jedne ekološke studije koja osporava tu rutu. Zahtev da podnesemo projektnu dokumentacija za treću rutu – pored dve već detaljno osmišljene i zvanično dostavljene, jedino se može tumačiti kao svesni pokušaj da se odloži završetak projekta”, navodi se u saopštenju kompanije „Severni tok 2”.

U trci sa političkim pritiscima Zapada i najavljenim rokovima, graditelji „Severnog toka 2” su postavili po dnu Baltika oko 1.000 kilometara cevi novog gasovoda: izgradnja završnih stotinak kilometara, kroz baltičke vode Danske, u ovom trenutku deluje neizvesno.

U takvom procepu, graditelji „Severnog toka 2” ipak su u ponedeljak predali treći projektni predlog za trasu kroz pomorske vode Danske, koja bi išla južno od ostrva Bornholm, inače tridesetak kilometara duže od ranijih varijanti. Kakve su šanse da se „Severni tok 2” protegne tom trećom trasom, zagonetka je. Naime, ostrvo Bornholm nalazi se u zoni dugogodišnjeg pomorskog spora Kopenhagena i Varšave, koji je brzopotezno izglađen krajem prošle godine, ali tada postignuti sporazum o razgraničenju dve baltičke države još nije zvanično ratifikovan u Varšavi.

U međuvremenu, američki državni sekretar Majkl Pompeo upozorio je je juče u Teksasu da je „Severni tok 2” pretnja za bezbednost ne samo Evropske unije već i SAD. Odlaganje izgradnje „Severnog toka 2” je džoker u nastojanju da nateramo Rusiju da pregovara s Ukrajinom oko daljih isporuka gasa, ocenio je Pompeo.

Takav džoker možda će skupo koštati evropske potrošače gasa. Sa jedne strane, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenila je ove sedmice da će „Rusija ostati glavni snabdevač Evrope gasom do 2040. godine”. Sa druge, graditelji „Severnog toka 2” izašli su u ponedeljak prvi put s cenom koju će Evropljani možda platiti u slučaju odlaganja najavljenog završetka „Severnog toka 2” u decembru 2019.

„Svaki dan odlaganja završetka ’Severnog toka 2’ koštaće evropska domaćinstva i biznis najmanje 20 miliona evra dnevno. Izostanak planiranog dodatnog priliva gasa trasom ’Severnog toka 2’ i manjak konkurentnih snabdevanja podići će cenu tog energenta širom Evrope”, skrenuli su pažnju predstavnici „Severnog toka 2”.

U Briselu se još ne obaziru na ovu kalkulaciju. U ponedeljak, Evropska komisija je Varšavi bespovratno dodelila 215 miliona evra za početak radova na novom poljsko-danskom gasovodu, koji treba da joj donese oko 10 milijardi kubika gasa godišnje s pomorskih nalazišta Norveške. Poznatiji kao „norveški koridor” – koji treba da bude završen do 2022. godine – za zvaničnu Varšavu znači „konačni kraj” zavisnosti od sibirskog energenta, ali i novu šansu da Poljska postane gasno raskršće u Evropi. Sličnom statusu, ali uz pomoć „Severnog toka 2”, nada se i Nemačka.

 

Autor Tanja Vujić

 

Izvor Politika, 17. april 2019.