Dušan Drenovac: Trampova sadnja tikvi na Bliskom istoku

Izgleda da su se pakne izlizale na famoznom američkom modelu “kočnica i ravnoteža”

Saudijskim bombama utaban je put ka jednoj od najgorih humanitarnih katastrofa današnjice. To, međutim, ne sprečava Donalda Trampa da pravi opasnu osovinu koja bi mogla da uzdrma čitav Bliski istok.

Veto kojim je Donald Tramp sprečio rezoluciju Kongresa o prekidu američke pomoći i podrške Saudijskoj Arabiji u njenom ilegalnom ratu protiv Jemena, jasan je mig američkog predsednika upućen saudijskom princu Muhamedu bin Salmanu da ima odrešene ruke da radi maltene šta god poželi na Bliskom istoku.

Svake nedelje stotine civila pogine u saudijskom bombardovanju Jemena, a nakon višegodišnje destrukcije, deset miliona građana te zemlje je na rubu gladi. Epidemije, nedostatak hrane, lekova i medicinskog materijala samo još više pogoršavaju situaciju. Sve to nije dovoljno dobar razlog za Trampa da potpiše rezoluciju koja je prošla i Predstavnički dom i Senat američkog Kongresa.

Veto je i flagrantno kršenje zakona iz 1973. godine, zvanog “War Powers Act”, kojim se ograničavaju ovlašćenja predsednika da uđe u oružani sukob bez izričitog odobrenja Kongresa. Izgleda da su se pakne izlizale na famoznom američkom modelu “kočnica i ravnoteža”. Trampov potez je utoliko strašniji što je ovo prvi put da je rezolucija na osnovu zakona “War Powers” prošla donji i gornji dom Kongresa, što znači da je imala podršku obe partije.

Bahatost prvog čoveka najmoćnije zemlje na svetu najbolje se ogleda u njegovom objašnjenju zašto se odlučio da uloži veto: “Rezolucija je nepotreban i opasan pokušaj da se ograniče moja ustavna ovlašćenja.” Dok je polemika oko legaliteta Trampovih poteza svakako legitimna, jedna druga stvar zaslužuje više pažnje.

Zašto zemlja za koju je dokazano da sponzoriše brojne terorističke grupacije, krši osnovna ljudska prava, kamenuje žene, destabilizuje čitav Bliski istok, ubija i kasapi novinare i vodi ilegalan rat protiv komšijske suverene zemlje uživa nedodirljiv status? Posebne veze američkog predsednika i saudijskog princa isplivale su na površinu 2016. godine, kada je pokrenuta istraga o potencijalnim političkim donacijama Saudijske Arabije, UAE i Katara Trampovom izbornom štabu tokom izborne kampanje.

Da li zbog draperija ili jastuka, ali Trampov hotel u Vašingtonu je ubrzo nakon izbora 2016. postao veoma popularan među Saudijcima. Prošlog maja Tramp je u ime SAD potpisao izuzetno unosan posao za naoružavanje Rijada “težak” 110 milijardi dolara odmah i još 350 milijardi tokom narednih deset godina.

Kao da ovo sve nije dovoljno, ovogodišnja kongresna istraga pokazala je da Džared Kušner, zet američkog predsednika, zajedno sa Majklom Flinom, penzionisanim generalom i bivšim Trampovim savetnikom za bezbednost, vodi pregovore sa zvaničnicima u Rijadu oko prodaje tehnologije za proizvodnju nuklearnog oružja. Ono što je možda najzanimljivije jeste što je administracija sadašnjeg američkog predsednika napravila svojevrstan savez protiv Irana, koji osim SAD i Saudijske Arabije ima neočekivanog trećeg člana – Izrael.

PARA VRTI GDE BURGIJA NEĆE
Nije tajna da je Tramp veliki saveznik Benjamina Netanjahua i desničarske struje u Izraelu. Potezi poput pomeranja Ambasade SAD u Jerusalim, naprasnog priznavanja izraelskog suvereniteta na Golanskoj visoravni i obeležavanja iranske Nacionalne garde kao terorističke organizacije evidentni su pokazatelji Trampove naklonosti prema Netanjahuu. Da ne zaboravimo i 38 milijardi dolara vojne pomoći koju je Vašington obećao Tel Avivu.

“Postoji vrlo malo primera kako jedan loš lider može da učini drugog lošeg lidera još gorim od uzajamno disfunkcionalnog odnosa Benjamina Netanjahua i Donalda Trampa”, navodi izraelski list Haarec.

Trampova “ljubav” ipak košta, a Bibi će morati da je plati time što će pristati na mirovni plan za Palestinu, koji se krčka u kuhinji Džareda Kušnera. Naime, plan za rešavanje izraelsko-palestinskog pitanja podrazumeva masivne finansijske injekcije u delove “obećane zemlje” gde žive Palestinci. I tu se ponovo vraćamo na zvanični Rijad. Najveći deo finansijskog paketa, navodno, treba da snose bogate zemlje Persijskog zaliva, predvođene Saudijskom Arabijom.

Uprkos tome što detalji plana zvanično nisu saopšteni, Njujork tajms prenosi navode insajdera da će “novčana konsolidacija” podrazumevati 25 milijardi dolara za Zapadnu obalu i Pojas Gaze, kao i 40 milijardi dolara za Egipat, Jordan i možda Liban. Razgovarajući o svom planu, Kušner je za Skaj Arabija, u stilu svog tasta, bio prilično kontradiktoran.

“Politički plan, koji je veoma detaljan, fokusiran je na uspostavljanje granica i rešavanje konačnog pitanja. Cilj rešavanja granica je zaista njihovo uklanjanje. Ukoliko eliminišete granice i uspostavite mir, možete da imate slobodan protok robe i ljudi, koji će stvoriti više mogućnosti”, rekao je Kušner. Jedini problem Kušnerove “para vrti gde burgija neće” diplomatije jeste što se čitavo palestinsko pitanje vrti oko postojanja granica, a ne njihovog nestanka.

NEOBIČNI SLUČAJ ILAN OMAR
Trampova naklonost prema nesvakidašnjoj bliskoistočnoj osovini evidentna je i na primeru američke mlade kongresmenke Ilan Omar. Omar, koja je član progresivne struje u Demokratskoj stranci, napravila je čini se najveći greh u SAD.

Pre nekoliko nedelja drznula se da kritikuje blagonaklon odnos Vašingtona prema izraelskom režimu i njegovom tretmanu Palestinaca, koji su mnoge grupe za zaštitu ljudskih prava i brojni posmatrači UN uporedili sa aparthejdom. Odmah je krenula lavina napada prvu muslimansku kongresmenku. Vatru po njoj nije osuo samo republikanski tabor već i dobar deo establišmenta njene partije.

Odgovorila im je da su napadi na nju usmereni zato što su mnogi političari plaćeni od strane moćne proizraelske lobističke grupe “Ajpak” (AIPAC).

Ovaj put nije usledila lavina, već cunami. Označena je kao antisemita i muslimanska lobistkinja sa hidžabom na glavi. Uprkos demonizaciji, njene tvrdnje nisu netačne. “Ajpak” važi za jednu od najuticajnijih lobi grupa u Vašingtonu. Kako prenosi Intersept, vodeći ljudi u njoj čak su se i hvalili koliki uticaj imaju, tvrdeći da organizuju specijalne ad hok grupe (kako ne bi direktno bili povezani sa “Ajpakom”) koje su “svakako najbogatije u Vašingtonu”.

Pre neki dan Ilan Omar ponovo je upala u nemilost desničara i centrista zbog komentara u kojem je, između ostalog, rekla kako su “neki ljudi uradili nešto” 11. septembra 2000. godine. Iako je značenje njenih reči potpuno izvučeno iz konteksta, Donald Tramp nije časio časa da ospe paljbu. Isti onaj Donald Tramp koji nakon rušenja bliznakinja nije našao ništa bolje za shodno da kaže nego kako “sada konačno poseduje najvišu zgradu u Njujorku”. Ironično, zar ne?

Uredno se zaboravlja da je Omarova jedna od najglasnijih kritičarki despotskog režima u Saudijskoj Arabiji, kojem je u nekoliko navrata pozvala da se uvedu sankcije. Takođe je i potpisnica rezolucije sa početka teksta, koju je Tramp oborio vetom. A Tramp takođe zgodno prenebregava brojne navode da je sa napadom na Svetski trgovinski centar povezana Saudijska Arabija, sa čijim liderom prvi čovek Bele kuće sada tikve sadi na Bliskom istoku. Kome li će se sada o glavu obiti?

 

Autor Dušan Drenovac

 

Izvor RTS, 18. april 2019.

Pratite nas na YouTube-u