Душан Дреновац: Трампова садња тикви на Блиском истоку

Изгледа да су се пакне излизале на фамозном америчком моделу "кочница и равнотежа"

Саудијским бомбама утабан је пут ка једној од најгорих хуманитарних катастрофа данашњице. То, међутим, не спречава Доналда Трампа да прави опасну осовину која би могла да уздрма читав Блиски исток.

Вето којим је Доналд Трамп спречио резолуцију Конгреса о прекиду америчке помоћи и подршке Саудијској Арабији у њеном илегалном рату против Јемена, јасан је миг америчког председника упућен саудијском принцу Мухамеду бин Салману да има одрешене руке да ради малтене шта год пожели на Блиском истоку.

Сваке недеље стотине цивила погине у саудијском бомбардовању Јемена, а након вишегодишње деструкције, десет милиона грађана те земље је на рубу глади. Епидемије, недостатак хране, лекова и медицинског материјала само још више погоршавају ситуацију. Све то није довољно добар разлог за Трампа да потпише резолуцију која је прошла и Представнички дом и Сенат америчког Конгреса.

Вето је и флагрантно кршење закона из 1973. године, званог „War Powers Act“, којим се ограничавају овлашћења председника да уђе у оружани сукоб без изричитог одобрења Конгреса. Изгледа да су се пакне излизале на фамозном америчком моделу „кочница и равнотежа“. Трампов потез је утолико страшнији што је ово први пут да је резолуција на основу закона „War Powers“ прошла доњи и горњи дом Конгреса, што значи да је имала подршку обе партије.

Бахатост првог човека најмоћније земље на свету најбоље се огледа у његовом објашњењу зашто се одлучио да уложи вето: „Резолуција је непотребан и опасан покушај да се ограниче моја уставна овлашћења.“ Док је полемика око легалитета Трампових потеза свакако легитимна, једна друга ствар заслужује више пажње.

Зашто земља за коју је доказано да спонзорише бројне терористичке групације, крши основна људска права, каменује жене, дестабилизује читав Блиски исток, убија и касапи новинаре и води илегалан рат против комшијске суверене земље ужива недодирљив статус? Посебне везе америчког председника и саудијског принца испливале су на површину 2016. године, када је покренута истрага о потенцијалним политичким донацијама Саудијске Арабије, УАЕ и Катара Трамповом изборном штабу током изборне кампање.

Да ли због драперија или јастука, али Трампов хотел у Вашингтону је убрзо након избора 2016. постао веома популаран међу Саудијцима. Прошлог маја Трамп је у име САД потписао изузетно уносан посао за наоружавање Ријада „тежак“ 110 милијарди долара одмах и још 350 милијарди током наредних десет година.

Као да ово све није довољно, овогодишња конгресна истрага показала је да Џаред Кушнер, зет америчког председника, заједно са Мајклом Флином, пензионисаним генералом и бившим Трамповим саветником за безбедност, води преговоре са званичницима у Ријаду око продаје технологије за производњу нуклеарног оружја. Оно што је можда најзанимљивије јесте што је администрација садашњег америчког председника направила својеврстан савез против Ирана, који осим САД и Саудијске Арабије има неочекиваног трећег члана – Израел.

ПАРА ВРТИ ГДЕ БУРГИЈА НЕЋЕ
Није тајна да је Трамп велики савезник Бенјамина Нетанјахуа и десничарске струје у Израелу. Потези попут померања Амбасаде САД у Јерусалим, напрасног признавања израелског суверенитета на Голанској висоравни и обележавања иранске Националне гарде као терористичке организације евидентни су показатељи Трампове наклоности према Нетанјахуу. Да не заборавимо и 38 милијарди долара војне помоћи коју је Вашингтон обећао Тел Авиву.

„Постоји врло мало примера како један лош лидер може да учини другог лошег лидера још горим од узајамно дисфункционалног односа Бенјамина Нетанјахуа и Доналда Трампа“, наводи израелски лист Хаарец.

Трампова „љубав“ ипак кошта, а Биби ће морати да је плати тиме што ће пристати на мировни план за Палестину, који се крчка у кухињи Џареда Кушнера. Наиме, план за решавање израелско-палестинског питања подразумева масивне финансијске инјекције у делове „обећане земље“ где живе Палестинци. И ту се поново враћамо на званични Ријад. Највећи део финансијског пакета, наводно, треба да сносе богате земље Персијског залива, предвођене Саудијском Арабијом.

Упркос томе што детаљи плана званично нису саопштени, Њујорк тајмс преноси наводе инсајдера да ће „новчана консолидација“ подразумевати 25 милијарди долара за Западну обалу и Појас Газе, као и 40 милијарди долара за Египат, Јордан и можда Либан. Разговарајући о свом плану, Кушнер је за Скај Арабија, у стилу свог таста, био прилично контрадикторан.

„Политички план, који је веома детаљан, фокусиран је на успостављање граница и решавање коначног питања. Циљ решавања граница је заиста њихово уклањање. Уколико елиминишете границе и успоставите мир, можете да имате слободан проток робе и људи, који ће створити више могућности“, рекао је Кушнер. Једини проблем Кушнерове „пара врти где бургија неће“ дипломатије јесте што се читаво палестинско питање врти око постојања граница, а не њиховог нестанка.

НЕОБИЧНИ СЛУЧАЈ ИЛАН ОМАР
Трампова наклоност према несвакидашњој блискоисточној осовини евидентна је и на примеру америчке младе конгресменке Илан Омар. Омар, која је члан прогресивне струје у Демократској странци, направила је чини се највећи грех у САД.

Пре неколико недеља дрзнула се да критикује благонаклон однос Вашингтона према израелском режиму и његовом третману Палестинаца, који су многе групе за заштиту људских права и бројни посматрачи УН упоредили са апартхејдом. Одмах је кренула лавина напада прву муслиманску конгресменку. Ватру по њој није осуо само републикански табор већ и добар део естаблишмента њене партије.

Одговорила им је да су напади на њу усмерени зато што су многи политичари плаћени од стране моћне произраелске лобистичке групе „Ајпак“ (AIPAC).

Овај пут није уследила лавина, већ цунами. Означена је као антисемита и муслиманска лобисткиња са хиџабом на глави. Упркос демонизацији, њене тврдње нису нетачне. „Ајпак“ важи за једну од најутицајнијих лоби група у Вашингтону. Како преноси Интерсепт, водећи људи у њој чак су се и хвалили колики утицај имају, тврдећи да организују специјалне ад хок групе (како не би директно били повезани са „Ајпаком“) које су „свакако најбогатије у Вашингтону“.

Пре неки дан Илан Омар поново је упала у немилост десничара и центриста због коментара у којем је, између осталог, рекла како су „неки људи урадили нешто“ 11. септембра 2000. године. Иако је значење њених речи потпуно извучено из контекста, Доналд Трамп није часио часа да оспе паљбу. Исти онај Доналд Трамп који након рушења близнакиња није нашао ништа боље за сходно да каже него како „сада коначно поседује највишу зграду у Њујорку“. Иронично, зар не?

Уредно се заборавља да је Омарова једна од најгласнијих критичарки деспотског режима у Саудијској Арабији, којем је у неколико наврата позвала да се уведу санкције. Такође је и потписница резолуције са почетка текста, коју је Трамп оборио ветом. А Трамп такође згодно пренебрегава бројне наводе да је са нападом на Светски трговински центар повезана Саудијска Арабија, са чијим лидером први човек Беле куће сада тикве сади на Блиском истоку. Коме ли ће се сада о главу обити?

 

Аутор Душан Дреновац

 

Извор РТС, 18. април 2019.