Opelo pod lipom

U pripremu sahrane i održavanje komemorativnih skupova bili su uključeni kadrovi SPS-a i Udruženja građana „Sloboda”

Blagosloven bog naš… Zveket lanca na kandilu stopio se sa štektanjem i zujanjem desetina foto-aparata i kamera. Tačno u 15 časova, u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, počela je sahrana Mirjane Marković. Iza medijskog živog zida tiskalo se nekoliko stotina prijatelja, poštovalaca i partijskih drugova, koji su došli na poslednji ispraćaj nekadašnje predsednice Jugoslovenske levice.

U trenutku kada je paroh Dušan Marković započeo služenje opela, urna s pepelom položena je na rub grobnice u kojoj je 18. marta 2006. sahranjen njen suprug Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Srbije i Jugoslavije. Mermerna ploča, na kojoj je dominirao venac od ruža s lentom na kojoj je pisalo „Mojoj mami, Marko”, bila je pomaknuta i zastrta crvenim platnom. Pod lipom, poviše večnog uzglavlja supružnika, stajao je Slobodan Bulatović, bivši muž njihove ćerke Marije. On je u petak ujutro iz Moskve, gde je Mira preminula i kremirana, doneo urnu u Požarevac.

U pripremu sahrane i održavanje komemorativnih skupova bili su uključeni kadrovi SPS-a i Udruženja građana „Sloboda”, ali je Bulatović bez sumnje bio stožer organizacije: čitavog dana je bio na usluzi novinarskim ekipama, ali i svima koji su hteli da ponešto pitaju ili pak samo iskažu utiske i emocije.

Nakon što je obavljen verski obred, prisutnima se prvi obratio Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i nekadašnji istaknuti član JUL-a, partije Mirjane Marković. Njegov govor je bio ne samo oproštaj od partijske drugarice, već i svojevrsni pomen njenom suprugu.

– Draga Miro, ti si preko svoje glave preturila gotovo sve, ništa te nije zaobišlo. Ni tebe, ni tvog muža, ni vašu decu. Živeli ste u vremenu kada je Srbija pronosila svoju slobodu kroz neslobodu istorije nastojeći da ostane uspravna i časna. I ostala je uspravna i časna jer ste vi bili nepokolebljivi u stavu i tvrdnji da se čast ne može oduzeti. Može se jedino izgubiti. Vi je niste izgubili. Srbija to mora i treba da pamti i da bude zahvalna. Slobodan Milošević bio veliki srpski vođa, simbol slobode i odbrane, haški sužanj koji je veličanstveno branio Srbiju i Srpstvo – bio je srpski velikomučenik – rekao je između ostalog Bojić.

Mikrofonu je potom prišao Momir Bulatović, predsednik Udruženja „Sloboda”, koje je svojevremeno osnovala Mira Marković sa zadatkom da pomogne Miloševićevu odbranu u Hagu.

– Bila je čast živeti u istom vremenu s Mirom Marković. Pre dve godine smo imali priliku da razgovaramo u Moskvi. Bila je izložena svim mogućim nepravdama, svoju ćerku nije videla 14 godina, ali nije pokušavala da uradi bilo šta što će otkloniti i smanjiti njenu unutrašnju nepravdu – rekao je Bulatović, zaključivši da je „Mira bila srećna žena, jer je vek provela s čovekom koga je volela i koji je nju voleo”. Pismo Međunarodnog komiteta „Slobodan Milošević”, koje su potpisali kopredsednici Klaus Hartman, Remzi Klark i Sergej Baburin, pročitao je sekretar udruženja Vladimir Kršljanin.

Pre nego što će urna s pepelom biti položena u grobnicu kraj Slobodana Miloševića, Slobodan Bulatović je pročitao poruku njihove ćerke Marije, koja živi na Cetinju i koja zbog administrativnih problema s dobijanjem pasoša nije mogla da otputuje u Moskvu, niti da juče dođe u Požarevac. Ona se zavetovala da će pripremiti za izdavanje knjigu čije je pisanje njena majka nije uspela da završi.

„Napisaću predgovor ovoga puta ja, umesto tebe. I biće crvena… Biće takve boje kao iz naše omiljene pesme kad smo bili mali, za praznik, 29. novembar. Ali, sada, dušo, te naše zemlje više nema i mnogo mi je žao što si odlučila da budeš ovde, da ti i tata budete ovde sami. Ovde gde ja i Marko nikada nećemo doći… Ali, ja razumem da ti želiš da budeš blizu svojim korenima baš kao i ja. Sada te više nema i ništa ne boli. Ostalo je da boli mene, što te nema.”

U mukloj tišini posle ovih reči, dvojica pogrebnika u odelima i s belim rukavicama pristupilo je polaganju urne. Jedan od njih je merdevinama sišao u grobnicu, a posmrtne ostatke mu je predao Slobodan Bulatović.

Sa ozvučenja se začula melodija pesme „Podmoskovske večeri”, baš kao i pre 13 godina, kada je na ovom istom mestu sahranjen Slobodan Milošević. Prvi venac položila je delegcija SPS-a, u kojoj su bili Žarko Obradović, Slavica Đukić Dejanović, Nikola Šainović, Goran Trivan i Milutin Mrkonjić. Bez guranja i dostojanstveno, potom su mimohodili i ostali koji su prisustvovali sahrani. U skladu s običajima, kapija dvorišta bila je otvorena, a na ulazu u dvorište je otvorena knjiga žalosti.

KOMEMORACIJA U CENTRU ZA KULTURU
Komemoraciji Mirjani Marković, u požarevačkom Centru za kulturu, prisustvovalo je juče oko 250 njenih poštovalaca i nekadašnjih partijskih saboraca iz redova JUL-a, SPS-a i srodnih stranaka. Među prisutnima bili su Nikola Šainović, Živadin Jovanović, Goran Trivan i Momir Bulatović. Aktivisti SPS-a su u prvom redu razvili zastavu svoje partije i istakli veliki uramljen portret Slobodana Miloševića.

O Mirjani Marković, njenom životnom i političkom putu, vezanosti za porodicu i Požarevac, govorili su Uroš Šuvaković, jedan od osnivača i prvi predsednik udruženja „Sloboda”, prof. dr Dragan Kostić, jedan od osnivača JUL-a i nekadašnji ministar energetike. Na kraju komemoracije, emitovan je snimak njenog obraćanja iz Moskve prisutnima na promociji njene memoarske knjige „Ovako je bilo” 2015. u Beogradu.

PORUKE U KNjIZI ŽALOSTI
*Za mene ste uvek bili dobri ljudi.

*Čuvaćemo slobodu.

*Ni 20 godina posle promene vlasti ne sme da se kaže da Sloba i Mira nisu nikog ubili, već da su ubistva obavile strane obaveštajne službe.

*Drugarice Miro, počivaj u miru i hvala ti za nesebičan doprinos u levičarskoj borbi.

*Levica – te ideje ne smeju umreti i nestati jer bi čovečanstvo nestalo. Čuvajmo ideju.

VERSKI OBRED
Opelo koje je juče služeno pre sahrane organizovao je Vojislav Šešelj, koga je za taj deo ceremonije ovlastio Mirjanin i Slobodanov sin Marko Milošević. Deo javnosti je bio iznenađen vešću da će biti upriličen crkveni obred, s obzirom na to da je Mirjana Marković bila levičar i deklarisani ateista. Kako je objasnio Dragoljub Kočović, potpredsednik Udruženja „Sloboda”, čuđenju nema mesta, jer je Mira je odrasla u kući svog dede po majci, koji je bio solunski dobrovoljac. A u porodici Miletić su se poštovali svi pravoslavni običaji.

ODSUTNI I PRISUTNI
Upitan zašto nije prisustvovao sahrani Mire Marković, predsednik SPS-a Ivica Dačić je ocenio je da nije korektno da ide na sahranu jer mu Mira Marković nije dozvolila da ide na sahranu Slobodana Miloševića.

„Ja sam poslao venac koji je položila delegacija visokih funkcionera naše partije. Kao stranka smo uputili saučešće, pomogli organizaciju sahrane. Ostalo je stvar istorijskih ocena, a mislim da je još rano za njih”, rekao je Dačić za TV Prva a prenosi Beta.

Od nekadašnjih istaknutih članova Jugoslovenske levice, u Požarevac su došli predsednik stranke Ljubiša Ristić, Zorica Brunclik i njen suprug Miroslav Aranđelović Kemiš, kao i sekretar partije Dragana Kuzmanović i generalni sekretar Direkcije JUL-a Ratko Krsmanović.

 

Autori Darko Pejović, Ana Vuković

 

Izvor Politika, 21. april 2019.