Да ли Сандерс преузима Трампову платформу?

Трамп је на изборима 2016. победио водећи антиратну кампању, а изгледа да ће на изборима 2020. бити најратоборнији кандидат

„Председник је рекао да не жели да ова земља буде уплетена у бескрајне ратове. Слажем се с тим“, рекао је Берни Сандерс гледаоцима Фокс њуза у понедељак, на састанку у градској скупштини у Витлејему, у Пенсилванији. Затим је, када се окренуо и погледао право у камеру, додао: „Господине председниче, вечерас имате прилику да учините нешто изванредно: потпишите ту резолуцију. Саудијска Арабија не би требало да одређује војну или спољну политику ове земље“.

Сандерс је говорио о Резолуцији о ратним овлашћењима која би окончала америчко учешће у петогодишњем грађанском рату у Јемену који је произвео једну од највећих хуманитарних криза нашег времена, са хиљадама мртве деце која су страдала услед епидемије колере и глади. Подржана од стране уједињене Демократске странке и анти-интервенционистичке фракције Републиканске странке предвођене сенаторима Рендом Полом и Мајком Лијем из Јуте, резолуција о ратним овлашћењима је усвојена у оба дома америчког Конгреса.

ПОКЛОН ДЕМОКРАТАМА ЗА 2020
Међутим, само 24 сата након што је Сандерс позвао Трампа да је потпише, он је, слушајући ратне хушкаче у свом кабинету и Савет за националну безбедност, уложио вето на резолуцију о окончању америчког учешћа у рату у Јемену, називајући је „опасним покушајем да се ослабе његова уставна овлашћења“. Довољан број гласова републиканаца који су подржали Трампов вето у оба дома требало је да означи крај расправе о овом питању.

Међутим, није. Трамп је можда управо уступио демократама ово мировно питање за 2020. годину. Ако се Сандерс појави као главни кандидат, имаћемо изборе на којима учествује демократа који заступа тезу о „престанку ратова“ коју је Трамп лансирао 2016. године. Трамп би, у том случају, стао у одбрану бомбардовања јеменских побуњеника и цивила од стране принца Саудијске Арабије Мухамеда бин Салмана.

Да ли Трамп заиста жели да у 2020. годину уђе као председник Ратне партије? Да ли он жели да у 2020. годину уђе у борбу са демократама који осуђују  „Трампове бескрајне ратове“ на Блиском истоку? Чини се да је управо то наумио.

Јастребови у Трамповој администрацији: Џон Болтон и Мајкл Помпео

Године 2008. Џона Мекејна, водећег ратног хушкача у Сенату, победио је левичарски сенатор из Илиноиса у првом термину, Барак Обама, који је освојио страначку номинацију поразивши ратнохушкачки настројену Хилари Клинотн, која је гласала за одобрење рата против Ирака. У 2012. је изгубио републикански кандидат Мит Ромни, који је био много више ратнохушкачки настројен према Русији од Обаме.

Године 2016, међутим, Трамп је наступао као другачији тип републиканаца, као противник рата у Ираку и као анти-интервенциониста који је желео да изгради добре односе са руским председником Владимиром Путином и изађе из тих ратова на Блиском истоку.

ТРАМП ЈЕ НАЈРАТОБОРНИЈИ КАНДИДАТ
Ако погледамо изблиза главне кандидате за демократску номинацију 2020. године – Џоа Бајдена, Сандерса, Камалу Херис, Бета О’ Рурка, Пита Батгејга, Елизабет Ворен, Корија Букера – видећемо да ниједан није тако ратнохушкачки настројен као што је то Трамп у међувремну постао. Трамп нас је повукао из нуклеарног договора са Ираном који је испреговарао бивши државни секретар Џон Кери и поново наметнуо оштре санкције.

Он је прогласио ирански Корпус чувара Исламске револуције терористичком организацијом, на шта је Иран одговорио прогласивши Централну команду САД-а терористичком организацијом. Забрињавајуће је то што се Корпус и његове обучене шиитске милиције у Ираку налазе у непосредној близини америчких трупа.

Трамп је признао Јерусалим као главни град Израела, изместио америчку амбасаду тамо, затворио конзулат који се бавио палестинским питањима, прекинуо помоћ Палестинцима, признао израелску анексију Голанске висоравни одузете од Сирије 1967. године и остао нем на претње Бибија Нетанјахуа да ће припојити јеврејска насеља на Западној обали.

Што се тиче Сандерса, премда и он стоји на страни Изреала, изразио је подршку решење о моделу две државе и осудио Нетанјахуов десничарски режим. Трамп је говорио и о повлачењу америчких трупа из Сирије, Ирака и Авганистана. Међутим, трупе су још увек тамо.

Иако је Трамп ступио на дужност обећавајући да ће изградити добре односе са Русима, он је послао Украјини противтенковске ракете типа Џавелин и објавио повлачење из Споразума о нуклеарним ракетама (потписаног од стране Роналда Регана 1987. године) који је забранио све копнене нуклеарне ракете средњег домета.

Када је Путин провокативно послао 100 руских војника у Каракас – наводно ради поправке противваздушног и противракетног система С-400 који је био оштећен због недавних рестрикција струје – Трамп је, повлачећи црвену линију, поручио Русима да се губе одатле.

Доналд Трамп држи говор на конференцији за новинаре након НАТО самита у Бриселу, 12. јул 2018. (фото: Ројтерс/Ринхард Краус)

Очекује се да ће Бајден наредне недеље прогласити своју кандидатуру. Ако став који он буде заузео о Русији, Кини, Израелу и Блиском истоку буде више ратнохушкачки од осталих кандидата, оспораваће га лево крило његове странке и Сандерс који је гласао „против“ рата у Ираку којег је Бајден подржао.

Тежиште америчке политике се помера према Трамповој позицији из 2016. године, док анти-интервенционистичко крило Републиканске странке расте. А када се оно на Капитолу удружи са анти-интервенционистичким и антиратним крилом Демократске странке на Капитолу, заједно могу, као и у случају резолуције о окончању америчког учешћа у рату у Јемену, створити нову двопартијску већину.

Предвиђа се да ће до првих примарних избора 2020. године спољна политика бити основни и централни мотив у кампањи, а да ће Демократска партија заузети политичко становиште „о престанку ратова“ које је тадашњи кандидат Доналд Трамп заступао током 2016. године.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор buchanan.org