Da li SAD i dalje vode glavnu reč na Balkanu?

Vašington neće potpuno prepustiti palicu Evropi na Zapadnom Balkanu, uprkos najnovijem pokušaju Berlina i Pariza da budu glavni medijatori

Evropska unija danas vodi glavnu reč u regionu zapadnog Balkana, a SAD su time vrlo zadovoljne, tvrdi Johanes Han, ocenjujući da je takva situacija „neka vrsta povratka u normalnost”. Liderska pozicija Vašingtona u ovom regionu je, kaže visoki komesar za proširenje EU, bila posledica NATO intervencije. On je tako opisao „promenu situacije”, odnosno promenu odnosa snaga u ovom području, komentarišući konstataciju Vašington posta da oni koji žive i rade na zapadnom Balkanu strahuju da bi povlačenje SAD iz liderske pozicije destabilizovalo region.

Da li zaista može da se govori o američkom povlačenju iz balkanske, a pre svega kosovske priče? Koliko krajem prošle godine, svi su govorili nešto potpuno suprotno. Naime, glavna tema na Zapadu, ali i i u regionu, bila je sve vidljivija nemoć EU da utiče na kosovske Albance i sve otvorenije američko uplitanje u rešavanje kosovskog pitanja. U Beogradu se vrlo često govorilo o promeni američkog stava, odnosno napuštanju tvrde pozicije da nema promene granica na Balkanu. Sam ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je u više navrata isticao da Srbija mora da iskoristi taj trenutak.

ARBITAR U ODNOSIMA EU-RUSIJA
„Vidi se da je Amerika zainteresovana da učestvuje, ali zajedno s Rusijom. Svima se žuri, bez Amerike se ne može ništa rešiti”, objašnjavao je prošlog meseca šef diplomatije. Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer, poručivao je da SAD pokušavaju da Beogradu i Prištini daju prostora da postignu „najbolji mogući sporazum”, nešto što je „fer, trajno, nešto što može da se proda i u Srbiji i na Kosovu”.

Prošlog četvrtka je, međutim, američki ambasador Kajl Skot rekao da bi „sveobuhvatno rešenje kosovskog pitanja trebalo da uključi međusobno priznanje”, i naglasio da to piše i u pismu koje je predsednik Donald Tramp uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću krajem prošle godine. „Dalje sve zavisi od vas”, zaključio je Skot.

Kao potvrda Hanovih reči o preuzimanju palice od Vašingtona, ovih dana su se u ulozi glavnih medijatora između Beograda i Prištine, ali i kao ključni igrači na zapadnom Balkanu, nametnuli Berlin i Pariz. Takozvani berlinski samit, koji su Angela Merkel i Emanuel Makron zakazali za naredni ponedeljak, u Beogradu budi mnogo strahova. „Tamo nas ne čeka ništa dobro. Jedino očekujem početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude priznanje nezavisnosti a da Srbija ne dobije ništa”, rekao je Vučić.

Izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister je to uvio u mnogo sofisticiraniju oblandu ocenivši da će sastanak u Berlinu biti „doprinos nastavku razgovora i podrška dobrom i napornom radu”. Objasnio je i da ovaj susret ne može biti zamena za aktivnosti Evropske službe za spoljne poslove i visoke predstavnice Federike Mogerini, koja će nastaviti da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine.

To je, međutim, u suprotnosti s onim što očekuje Priština. Ramuš Haradinaj je pre nekoliko meseci poručio da nema normalizacije odnosa s Beogradom bez učešća SAD jer Federika Mogerini „to ne može da učini, uz njeno posredovanje se sve pogoršalo”. Premijer privremenih prištinski institucija je i formalno, u decembru prošle godine, odbio da prihvati zahtev EU da Priština ukine takse.

Bivši diplomata Zoran Milivojević i politikolog Jelena Vukoičić saglasni su da se može govoriti o smanjenoj pažnji Amerike kada je reč o zapadnom Balkanu jer Vašington ima širom sveta mnogo važnije prioritete. Hanova izjava, kako kaže Milivojević za Politiku, govori u prilog tezi da je ovaj prostor ipak u nadležnosti Evrope i, pre svega, od interesa za stabilnost i bezbednost Evrope.

„Pitanje Balkana je pre svega evropsko pitanje. To što je Han o tome pričao tokom boravka u Americi govori u prilog teze da je o tome tamo razgovarano s najvišim američkim zvaničnicima. To, međutim, ne znači da će Amerika tek tako prepustiti svoju dominaciju u Evropi. Sigurno neće dozvoliti da izgubi svoje pozicije koje imaju u istočnoj Evropi, pre svega Poljskoj, Rumuniji, Grčkoj i neće dozvoliti da Evropa izađe iz te strateške zapadne koalicije, jer je vrlo važna i za promociju američkih interesa”, objašnjava Milivojević.

Napominje i da objektivne okolnosti sprečavaju Ameriku da dominira na način kako je to ranije bilo, jer je sada na drugu stranu vuku globalni odnosi na relaciji Pacifik–Kina–Rusija. Kako kaže, SAD prosto nemaju više snage da vode ratove na više frontova i da se iscrpljuju oko Balkana. „Ali će zadržati mehanizam tamo gde je dominantna, a to je NATO mehanizam. I ono gde je Amerika najubedljivija, a to je visoka tehnologija kao i ono gde može da diktira situaciju, a to je ekonomija. Zadržaće i pravo da bude arbitar u odnosima EU-Rusija. Takođe, ona zadržava pravo da interveniše u svakom trenutku. Dakle, ono što je u njenom strateškom interesu neće prepustiti do kraja, a ono što nije, prepustiće Evropi”, ocenjuje Milivojević.

KO VUČE KONCE
Glavni razlog američkog povlačenja s Balkana je, kako ističe Jelena Vukoičić za naš list, otvaranje sve više žarišta u svetu koja su im prioritet. „Njihova globalna moć, iako su još najmoćnija svetska sila, ipak slabi u odnosu na ono što su bili nakon pada Berlinskog zida ili pre deset godina. Zbog toga dolazi generalno do njihovog manjeg angažmana na naeuralgičnim, geostrateškim tačkama koje im nisu od prvorazredne važnosti. Važnija im je svakako Sirija ili Južna Amerike nego čitav zapadni Balkan”, smatra naša sagovornica.

Kad je EU u pitanju, ono što Francuska i Nemačka pokušavaju, a nije u vezi sa zapadnim Balkanom, jeste da nekako učvrste Evropsku uniju kao jednu ideju i kao jedan entitet i da se nametnu kao nekakav tandem koji bi uhvatio dizgine u svoje ruke. „Već više od deset godina EU prolazi kroz sopstvene krize i ona je mnogo slabija nego što je bila ranije. To je krenulo s ekonomskom pa s bezbednosnom krizom koja je konstanta zbog stalne pretnje terorizmom, pa se nadovezala migrantska kriza koja i dalje traje, pa ozbiljna demografska kriza. Izbori krajem maja za Evropski parlament će u velikoj meri pokazati kuda ide Evropa. Jedan dobar rezultat populističkih stranaka će je voditi dalje u pravcu dezintegracije koju liberalne struje, koje već decenijama vladaju Briselom, žele da spreče po svaku cenu”, objašnjava Jelena Vukoičić.

Dodaje da se EU, koja treba da bude nekakav stub između Beograda i Prištine, pokazala kao potpuno nesposobna da vodi taj dijalog. „On je toliko puta prekidan, Albanci rade sve što im padne na pamet tako da se postavlja pitanje ko tu ima glavnu ulogu, ko tu vuče konce, koja je uloga Brisela. Svakako, EU nema interes da zapadni Balkan ne bude nestabilan, ali je veliko pitanje kolika je njena moć s obzirom na njene sopstvene probleme i naravno na uticaj Amerike koji, koliko god da je manji nego ranije, ipak je veliki na Albance na Kosovu, ali u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori”, ocenjuje Vukoičićeva, koja nije optimista da EU može ozbiljnije da se angažuje ili da može stabilizovati prilike ukoliko dođe do neke destabilizacije jer ne mogu da reše ni svoje probleme.

 

Autor Jelena Cerovina

 

Izvor Politika, 22. april 2019.