Може ли Зеленски помоћи Украјини?

Да ли је обарање Петра Порошенка прекретница у украјинској кризи или само још једно разочарење?

Одлазећег украјинског председника Петра Порошенка треба похвалити за спровођење избора који су генерално били поштени и слободни, и што је још важније, због прихватања њиховог исхода. Међутим, он лично може да одахне зато што неће морати да преузме одговорност за доношење неких кључних одлука пред којима се Украјина налази – одлука које ће бити тешке и непопуларне.

Његов наследник, комичар Володимир Зеленски, савршено се уклапа у модел антиестаблишмент популистичких кандидата који су побеђивали на изборима у читавој Европи. Његова привлачност као председничког кандидата, која долази одатле што је глумио председника у једној ТВ серији, подсећа на то како је појављивање Доналда Трампа у ТВ серији Шегрт такође помогло јачање његове председничке перспективе. Док су украјински бирачи усмеравали своје незадовољство и љутњу ка неуспеху Порошенкове администрације да испуни обећање дато на мајданском устанку, његовој неспособности да се носи са Русијом или болним економским прилагођавањима која је Украјина морала да спроведе како би добила финансијску помоћ од Међународног монетарног фонда и испунила критеријуме из Споразума о придруживању са ЕУ, Зеленски је, у суштини, водио шаренолику кампању без сопствене јасне платформе.

НЕСТАБИЛНА БИРАЧКА БАЗА
Ипак, када се једном буде разбио гласачки блок који се ујединио како би Зеленском донео убедљиву победу у другом кругу, постаће одмах јасно да је реч о нестабилној коалицији која се врло брзо може распасти. Зеленски је освојио гласове људи са маргина на југу и истоку Украјине, од којих је многе привукло његово обећање да ће решити сукоб са Русијом. Млађи бирачи, разочарани колико се брзо политика вратила у стање пре Мајдана, пружили су подршку аутсајдеру и неполитичару у нади да ће он моћи да исуши кијевску мочвару. У неколико јавних наступа Зеленски је говорио о посвећености стицању статуса пуноправног чланства у Европској унији и НАТО-у, што се не разликује од Порошенкових сопствених тежњи, али што је помогло да се спречи да Порошенко прикупи више гласова националиста на западу земље. Коначно, нејасни коментари око престанка економских патњи које је Украјина претрпела у протеклих неколико година привукли су и старије генерације, које се обично невољно опредељују за статус кво.

Володимир Зеленски гласа у првом кругу украјинских председничких избора, 31. март 2019.

Не само да ће Зеленски морати да демонстрира да може окупити људе од струке (за коју и сам признаје да му недостаје) како би развио политику која ће се бавити свим овим проблемима, већ ће морати да пронађе начин да одржи своју администрацију на окупу, будући да се иста може врло брзо распасти због различитих политичких приоритета. Он такође има велики проблем због тога што, као и француски председник Емануел Макрон, ступа на место председника без икакве политичке базе у Ради (украјинском парламенту). Заправо, многе његове тежње ка „чишћењу мочваре“ ће ударити у зид сачињен од украјинских парламентараца који се неће тако лако одрећи свог парламентарног имунитета. Он ће такође бити изложен изазову да дефинише свој однос са олигархом Игором Коломојским и неким од активиста Мајдана који желе да надгледају да ли ће се антикорупцијске мере Зеленског спроводити у односу на све, или, као што се то често дешавало у Украјини, само селективно, против политичких противника.

Нема разлога да Рада буде прерано распуштена, па ће Зеленски морати да види да ли може да обезбеди већину која ће га подржати током тих првих, кључних шест месеци на дужности – и мораће да одлучи да ли ће формирати неку врсту политичког покрета који ће се борити за места у Ради на изборима у октобру. У супротном, могао би се наћи у пат позицији са посланицима.

„ЗАМОР ОД УКРАЈИНЕ“
Зеленски такође мора да се позабави и реалношћу „замора од Украјине“ у Европи, где се сваки избори или револуција представљају као нови ресет, као „година прва“. Да би Зеленски испунио било каква обећања о економском олакшању за Украјинце, требаће му више помоћи и позајмица, али и ново преговарање о дуговима који долазе на наплату. Он такође мора видети да ли ће европски лидери бити склонији да му помогну тако што ће вршити притисак на Русију да не прекида енергетске токове кроз украјински гасоводни систем. Иако је Зеленски примио честитке након избора, још увек је нејасно да ли ће добити додатну помоћ. Зеленски ће можда успети да натера Немачку да финализује споразуме са Русијом према којима ће, након што Северни ток 2 дође на ред, одређени преостали део руских енергената и даље тећи кроз украјинске цевоводе. Међутим, без обзира на све, Украјина ће изгубити приходе од транзита енергије током мандата Зеленског.

Зеленски је играо на карту магловитог обећања да ће он имати више успеха од Порошенка у окончању сукоба са Русијом. То је био делић привлачности његове протестне кандидатуре у деловима истока Украјине, где су, упркос догађајима из последњих неколико година, економске везе за Русијом и даље остале јаке. Упркос томе, Москва је, непосредно пре гласања, увела нове санкције на трговину са Украјином. Владимир Путин није показао никакав доказ о томе да поздравља изборне промене у Украјини нити да за саговорника више жели Зеленског од Порошенка. Русија нема намеру да Зеленском пружи подршку чинећи било какве уступке у овом тренутку, посебно ако се покаже да он није у стању да влада. Русија би, уместо тога, више желела да остане по страни и прати да ли ће ситуација у Украјини постати хаотичнија, али и како Москва може ојачати своју позицију у свему томе. Кремљ ће бити посебно заинтересован за свако даље погоршање економске позиције Украјине, што је део унутрашње кампање чији циљ је да покаже како протести и избори не воде до бољих услова живота, те да би Руси требало да буду захвални за стабилност коју им Кремљ пружа.

Володимир Зеленски током једног од наступа у предизборној кампањи, Кијев, 6. март 2019. (фото: Политико)

Зеленски ће открити да неће имати пуно времена да ужива у меденом месецу – било у Украјини, било са украјинским главним иностраним партнерима и њиховим главним ривалом. Колико ће му слободе бити допуштено, остаје да се види. Свакако је исувише рано за суд о томе да ли његов избор означава прекретницу у украјинској кризи или је то само још једно разочарење.

 

Николас К. Гвоздев је колумниста Нешнел интереста.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор The National Interest