Može li Zelenski pomoći Ukrajini?

Da li je obaranje Petra Porošenka prekretnica u ukrajinskoj krizi ili samo još jedno razočarenje?

Odlazećeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka treba pohvaliti za sprovođenje izbora koji su generalno bili pošteni i slobodni, i što je još važnije, zbog prihvatanja njihovog ishoda. Međutim, on lično može da odahne zato što neće morati da preuzme odgovornost za donošenje nekih ključnih odluka pred kojima se Ukrajina nalazi – odluka koje će biti teške i nepopularne.

Njegov naslednik, komičar Volodimir Zelenski, savršeno se uklapa u model antiestablišment populističkih kandidata koji su pobeđivali na izborima u čitavoj Evropi. Njegova privlačnost kao predsedničkog kandidata, koja dolazi odatle što je glumio predsednika u jednoj TV seriji, podseća na to kako je pojavljivanje Donalda Trampa u TV seriji Šegrt takođe pomoglo jačanje njegove predsedničke perspektive. Dok su ukrajinski birači usmeravali svoje nezadovoljstvo i ljutnju ka neuspehu Porošenkove administracije da ispuni obećanje dato na majdanskom ustanku, njegovoj nesposobnosti da se nosi sa Rusijom ili bolnim ekonomskim prilagođavanjima koja je Ukrajina morala da sprovede kako bi dobila finansijsku pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i ispunila kriterijume iz Sporazuma o pridruživanju sa EU, Zelenski je, u suštini, vodio šarenoliku kampanju bez sopstvene jasne platforme.

NESTABILNA BIRAČKA BAZA
Ipak, kada se jednom bude razbio glasački blok koji se ujedinio kako bi Zelenskom doneo ubedljivu pobedu u drugom krugu, postaće odmah jasno da je reč o nestabilnoj koaliciji koja se vrlo brzo može raspasti. Zelenski je osvojio glasove ljudi sa margina na jugu i istoku Ukrajine, od kojih je mnoge privuklo njegovo obećanje da će rešiti sukob sa Rusijom. Mlađi birači, razočarani koliko se brzo politika vratila u stanje pre Majdana, pružili su podršku autsajderu i nepolitičaru u nadi da će on moći da isuši kijevsku močvaru. U nekoliko javnih nastupa Zelenski je govorio o posvećenosti sticanju statusa punopravnog članstva u Evropskoj uniji i NATO-u, što se ne razlikuje od Porošenkovih sopstvenih težnji, ali što je pomoglo da se spreči da Porošenko prikupi više glasova nacionalista na zapadu zemlje. Konačno, nejasni komentari oko prestanka ekonomskih patnji koje je Ukrajina pretrpela u proteklih nekoliko godina privukli su i starije generacije, koje se obično nevoljno opredeljuju za status kvo.

Volodimir Zelenski glasa u prvom krugu ukrajinskih predsedničkih izbora, 31. mart 2019.

Ne samo da će Zelenski morati da demonstrira da može okupiti ljude od struke (za koju i sam priznaje da mu nedostaje) kako bi razvio politiku koja će se baviti svim ovim problemima, već će morati da pronađe način da održi svoju administraciju na okupu, budući da se ista može vrlo brzo raspasti zbog različitih političkih prioriteta. On takođe ima veliki problem zbog toga što, kao i francuski predsednik Emanuel Makron, stupa na mesto predsednika bez ikakve političke baze u Radi (ukrajinskom parlamentu). Zapravo, mnoge njegove težnje ka „čišćenju močvare“ će udariti u zid sačinjen od ukrajinskih parlamentaraca koji se neće tako lako odreći svog parlamentarnog imuniteta. On će takođe biti izložen izazovu da definiše svoj odnos sa oligarhom Igorom Kolomojskim i nekim od aktivista Majdana koji žele da nadgledaju da li će se antikorupcijske mere Zelenskog sprovoditi u odnosu na sve, ili, kao što se to često dešavalo u Ukrajini, samo selektivno, protiv političkih protivnika.

Nema razloga da Rada bude prerano raspuštena, pa će Zelenski morati da vidi da li može da obezbedi većinu koja će ga podržati tokom tih prvih, ključnih šest meseci na dužnosti – i moraće da odluči da li će formirati neku vrstu političkog pokreta koji će se boriti za mesta u Radi na izborima u oktobru. U suprotnom, mogao bi se naći u pat poziciji sa poslanicima.

„ZAMOR OD UKRAJINE“
Zelenski takođe mora da se pozabavi i realnošću „zamora od Ukrajine“ u Evropi, gde se svaki izbori ili revolucija predstavljaju kao novi reset, kao „godina prva“. Da bi Zelenski ispunio bilo kakva obećanja o ekonomskom olakšanju za Ukrajince, trebaće mu više pomoći i pozajmica, ali i novo pregovaranje o dugovima koji dolaze na naplatu. On takođe mora videti da li će evropski lideri biti skloniji da mu pomognu tako što će vršiti pritisak na Rusiju da ne prekida energetske tokove kroz ukrajinski gasovodni sistem. Iako je Zelenski primio čestitke nakon izbora, još uvek je nejasno da li će dobiti dodatnu pomoć. Zelenski će možda uspeti da natera Nemačku da finalizuje sporazume sa Rusijom prema kojima će, nakon što Severni tok 2 dođe na red, određeni preostali deo ruskih energenata i dalje teći kroz ukrajinske cevovode. Međutim, bez obzira na sve, Ukrajina će izgubiti prihode od tranzita energije tokom mandata Zelenskog.

Zelenski je igrao na kartu maglovitog obećanja da će on imati više uspeha od Porošenka u okončanju sukoba sa Rusijom. To je bio delić privlačnosti njegove protestne kandidature u delovima istoka Ukrajine, gde su, uprkos događajima iz poslednjih nekoliko godina, ekonomske veze za Rusijom i dalje ostale jake. Uprkos tome, Moskva je, neposredno pre glasanja, uvela nove sankcije na trgovinu sa Ukrajinom. Vladimir Putin nije pokazao nikakav dokaz o tome da pozdravlja izborne promene u Ukrajini niti da za sagovornika više želi Zelenskog od Porošenka. Rusija nema nameru da Zelenskom pruži podršku čineći bilo kakve ustupke u ovom trenutku, posebno ako se pokaže da on nije u stanju da vlada. Rusija bi, umesto toga, više želela da ostane po strani i prati da li će situacija u Ukrajini postati haotičnija, ali i kako Moskva može ojačati svoju poziciju u svemu tome. Kremlj će biti posebno zainteresovan za svako dalje pogoršanje ekonomske pozicije Ukrajine, što je deo unutrašnje kampanje čiji cilj je da pokaže kako protesti i izbori ne vode do boljih uslova života, te da bi Rusi trebalo da budu zahvalni za stabilnost koju im Kremlj pruža.

Volodimir Zelenski tokom jednog od nastupa u predizbornoj kampanji, Kijev, 6. mart 2019. (foto: Politiko)

Zelenski će otkriti da neće imati puno vremena da uživa u medenom mesecu – bilo u Ukrajini, bilo sa ukrajinskim glavnim inostranim partnerima i njihovim glavnim rivalom. Koliko će mu slobode biti dopušteno, ostaje da se vidi. Svakako je isuviše rano za sud o tome da li njegov izbor označava prekretnicu u ukrajinskoj krizi ili je to samo još jedno razočarenje.

 

Nikolas K. Gvozdev je kolumnista Nešnel interesta.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor The National Interest