Makedonski izbori – produžetak agonije

Nemoguće je održati stabilnost a u isto vreme u kontinuitetu izbegavati volju makedonskih birača na konto manjinskih Albanca

Makedonija se skoro 30 godina vozila na jeftine snove koje im je prodavala Amerika. Došlo je vreme za naplatu! Obično prodavci magle ne vode računa o tome da njihovi kupci kupuju ništavilo, maglu koju i povetarac otera, polovne i nedosanjane snove. Zbog toga je bolno saznanje da će cena koja će pokriti troškove sanjanja u prazno biti preskupa. San u prazno kao metafora severnomakedonske politike sve jasnije postaje saznanje da je svet sazdan na lažima neminovno osuđen na propast. Jer nema tih polovnih snova ni izmišljotina na čijim temeljima može opstati bilo čiji projekat, bilo kakva građevina, i kao po pravilu rezultat tih polovnih snova jeste nekakva nadrealna nakaza, koja na kraju proždire sve, pa i njene tvorce, prodavce magle.

Stari međunarodni poredak smenjuje se novim, redefinišu su ne samo ideologije ili društveni poredak već i sam koncept države. Severnomakedonska politika je najbolji dokaz promene koncepta države. Ustavno-pravni poredak skoro i da ne postoji, rudimentarni oblici državne vlasti, kojima upravlja ambasadokratija, više deluju kao nakaze. Razbijena je u paramparčad unutrašnja kohezija društva koju čine nacija, jezik i teritorija. Nažalost, u ovom trenutku ne postoji unutrašnja snaga koja bi se nosila sa izazovima, tako da sve to deluje prilično onespokojavajuće.

Sve ono što se do juče u Makedoniji smatralo nemogućim i nečijim bolesnim maštarijama postalo je stvarnost. Takva je situacija i sa predsedničkim izborima.

ISTORIJSKI MINIMUM
Slaba izlaznost je podstakla utisak da su građani digli ruke od države i prepustili se sudbini, ali i na direktan način potvrdila delegitimisanje oktroisane državne vlasti. Celokupna vlast (SDSM Zorana Zaeva i njihove koalicije i DUI Ali Ahmetija) preko kandidata Pendarovskog osvojila je 42,85 odsto, dok je na strani opozicionih kandidata Siljanovske i Reke  bilo 57,15 procenata. Na taj način je delimična makedonska opozicija (koalicija Za bolju Makedoniju koju vodi VMRO DPMNE) i albanski deo opozicije (Besa i Alijansa Albanaca) apsolutno delegitimisala vlast! S obzirom na činjenicu da se radi o prvom krugu predsedničkih izbora, može se sasvim opravdano zaključiti da na ovim izborima nije pobedila opozicija, ali da je vlast neosporno izgubila i legitimitet i autoritet, te da joj ostaje samo gola sila u održavanju vlasti pod pokroviteljstvom tzv. međunarodne zajednice.

Predizborni bilbordi kandidata vladajuće koalicije Steva Pendarovskog u Skoplju

Unutrašnji efekat predsedničkih izbora ima višestruko značenje, jer kada se od ukupnog broja glasača oduzmu glasovi albanskog elektorata, izlazi na površinu istorijski minimum rezultata partije Zorana Zaeva. Tako da svaka nadoknada istorijskog minimuma ima odgovarajuću političku cenu, prema već ustaljenoj praksi ta cena ide uglavnom na račun države. U politici, gde ni kafa nije besplatna, sve se plaća na odgovarajući način, uglavnom velikim i ozbiljnim političkim ustupcima.

Praksa govori da se u poslednje dve godine već dešavalo da se političkim ustupcima rešavaju problematična politička pitanja. Prvi put je bilo za vreme pregovora oko formiranja vlade Zorana Zaeva, kada je uprkos izbornoj volji građana ona i formirana, ali je cena bila prihvatanje realizacije tzv. Tiranske platforme, za koju i danas možete čuti da ne postoji, iako je ona u najvećem delu već realizovana. Drugi put se to dogodilo za vreme neuspešnog referenduma za promenu ustavnog imena, kada je albanski elektorat spasavao i referendum i političku karijeru Zorana Zaeva, i kada smo svi bili svedoci postizanja svetskog rekorda u brzini glasanja, nešto manje od pet sekundi po biraču.

PROMENLjIVA ĆUD „REALNOSTI“
I sada, danas, sutra i narednih dana bićemo svedoci, i po treći put ispostave i plađanja još jedne fakture na račun države i njenih građana u vidu funkcionalne federalizacije. Dokle ovo ide najbolje potvrđuje izjava predsedničkog kandidata Gordane Siljanovske kasno u izbornoj noći kada je, govoreći o sveukupnom stanju u državi, Republiku Severnu Makedoniju opisala kao propalu državu.

Što se tiče Albanaca, na ovim izborima, posebno u drugom krugu, osim što će glasati shodno instrukcijama dela međunarodne zajednice, nešto što je u više navrata do sada potvrđeno, oni će sada morati i sami sebi odgovoriti na pitanje s kim će i kako živeti u narednom periodu, s obzirom na činjenicu da u makedonskom bloku pobeđuje koalicija koju predvodi VMRO-DPMNE. Ili će sprovođenjem politike spaljenih mostova, koja svakako nije ulog u nekakvo zajedništvo (nego upravo suprotno) otvoriti još jednu rundu ustavnih promena, odnosno izvesti prilagođavanje sistema postojećih paralelnih društava.

U tom smislu svakako se nameće pitanje o kome treba veoma ozbiljno razmišljati, a to je pravljenje buduće vlade Severne Makedonije, jer skoro da je nemoguće održavati bilo kakvu stabilnost a u isto vreme u kontinuitetu izbegavati volju makedonskih birača na konto manjinskog dela makedonskih građana — Albanca.

Dugoročno, desuverenizacija Makedonije preko konstantnog ubrizgavanja osećaja samokrivice ili mržnje, kojim se uništava osećanje dostojanstva i časti, depolitizovanje idiotskim sadržajima i neprekidna proizvodnja neprimernih skandala u političkom životu izazivaju osećaj niže vrednosti, osećaj koji je pre svega povezan sa nacionalnim identitetom i koji ne može stvoriti bilo kakvu perspektivu.

NATO zastava ispred zgrade Vlade Severne Makedonije u Skoplju

Samo jedna mala činjenica izaziva umereni optimizam: u životu realnost ne postoji kao konstanta, a najmanje realnost može da postoji kao politička konstanta. Jer život je borba!

 

*Ivan Stoilković je predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Izvor Novi Standard