Немачка штампа о Балкану: Промене граница и Пандорина кутија

Пред конференцију о западном Балкану у Берлину немачка штампа се бави питањем могућих последица размене територије између Србије и Косова

Тагесцајтунг објављује опширан текст новинара Ериха Ратфелдера о мишљењу становника на северу Косова и на југу Србије према идеји председника Србије Александра Вучића и председника Косова Хашима Тачија о размени територије као решењу косовске кризе. Ратфелдер је неколико дана путовао пограничним подручјем.

На северу Косова, где живе готово искључиво Срби у градићу Лепосавићу становници нису расположени за разговор о овим плановима. Репортер примећује: „Мушкарци на главном тргу су ћутљиви, канцеларија српске владајуће странке је затворена. Нико не жели да говори о томе шта мисли о плановима о размени територије. Али зидови канцеларије Српске напредне странке су облепљени портретима Александра Вучића, председника Србије, који се залаже за ново повлачење граница.”

У Митровици аутор среће Татјану Лазаревић из невладине организације Развој заједнице. „Она је љута због планова о промени граница. У српским општинама око Северне Митровице српско становништво подржава све што каже јаки човек у Београду. Али већина косовских Срба живи у девет енклава на југу Косова. Они не желе мењање граница, јер се ту ради о њиховој егзистенцији. И православна црква је против. Лазаревић полаже сву своју наду у отпор и протесте опозиције у Београду, која већ месецима демонстрира против Вучића.”

На југу Митровице, уз пут према Приштини, репортер описује бројне јарко осветљене бензинске пумпе, шопинг-центре и трговине грађевинског материјала. „Ова наметљива капиталистичка естетика делује као политички стејтмент. Изгледа као да косовски Албанци желе Србима показати шта су све постигли од проглашења независности земље 2008.”

САД ПОДРЖАВАЈУ ПРОМЕНУ ГРАНИЦА
У Приштини он разговара с Ардианом Аифајом, саветником председника Хашима Тачија. „Арифај потврђује да се воде разговори између Тачија и Вучића о замени територија. Ти су разговори наводно већ прилично поодмакли. Он потврђује и подршку Русије и САД за тај план. Политичка ситуација се знатно променила од доласка Доналда Трампа на власт. У децембру 2018. он је Тачију написао: Уколико се сада не искористи ова јединствена прилика, било би то трагично назадовање, будући да је мало вероватно да ће се ускоро указати нова прилика за успоставу свеобухватног мира. Амерички председник подржава план промене граница.”

Арифају, међутим, позиција Немачке причињава главобољу: „Прошле године је канцеларка Ангела Меркел изјавила да је територијални интегритет земаља западног Балкана недодирљив. И Велика Британија, Шпанија, Шведска и неке друге чланице ЕУ се супротстављају промени граница. Али бар је повереница ЕУ за спољну политику Могерини у међувремену пороменила мишљење. Арифај се нада да ће на предстојећој конференцији о западном Балкану у Берлину Немачка омекшати свој став.”

Другачијег је мишљења Јусуф Буђови, један од суоснивача Демократске лиге и ранији саборац Ибрахима Ругове. „Он се боји да би промене граница на етничкој основи дестабилизовале Македонију и Црну Гору, где постоје јаке албанске мањине. А о Босни да се и не говори. Нити једна држава у овој регији нема етнички хомогено становништво.”

А ни у Прешеву на југу Србије тамошњи Албанци нису баш одушевљени идејом о замени територије. Брачни пар Шабани има мењачницу и фото-радњу у главној улици. „Они се брину за своје пензије. ‘Шта можеш с 80 евра месечно, које се исплаћују на Косову? Овде у Србији су пензије пуно веће.’ А шта је са здравственим системом? Шта је са школским сведочанствима и дипломама? У разговор се уплиће и једна муштерија: ‘Ми овде имамо српски пасош и можемо да путујемо. А Косовари морају да чекају пола године на визу за Немачку.'”

СРБИЈА И КОСОВО У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ
Питањем могуће промене граница и замене територија између Србије и Косова бави се још један прилог у листу Тагесцајтунг. У тексту под насловом „Берлинска балканска конференција о будућности Косова” је реч о предстојећем сусрету немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона с председницима држава и влада шест земаља западног Балкана. У средишту пажње ће по наводима овог листа бити баш однос између Србије и Косова.

„Заговарачи промене граница се надају да би се тиме могао решити конфликт између две државе и да би могло доћи до међусобног дипломатског признања. Противници аргументују да би свако мењање граница на етничкој основи могло отворити пандорину кутију на Балкану. Тако је могуће замислити да би се након тога вишенационална држава Македонија, где трећину становништва чине Албанци, дошла у озбиљне потешкоће. Етничке поделе би осим тога угрозиле мањине у свим земљама регионе, те ојачале српске амбиције да српски део Босне и Херцеговине припоје Србији”, наводи се у тексту Тагесцајтунга.

 

Приредио: Зоран Арбутина

 

Извор Дојче веле, 25. април 2019.