Импичмент без доказа?

Са пропашћу приче о дослуху са Русима и опструкцији правде, даље инсистирање на импичменту поприма карактер отвореног државног удара

Објављивање Малеровог извештаја оставило је демократе у дилеми. Извештај их је оставио да размисле до каквих је закључака дошао Роберт Малер након двогодишње истраге.

Кандидат Доналд Трамп није био у завери или дослуху са Русима како би хаковао мејлове Демократског националног комитета или Џона Подесте. Трамп није учествовао у тим илегалним радњама, нити било који члан његове кампање. По питању дослуха и завере Трамп је невин, истакао је Малер.

Малер није рекао да Трамп није размишљао о томе да се умеша у његову истрагу. Међутим, истрага је текла неометано. Сви Малерови захтеви за достављањем докумената су испоштовани. А Малер није закључио да је Трамп ометао правду. Што се тиче ометања правде, он, дакле, није крив због непостојања оптужнице.

Нама је речено да је Трамп викао на своје подређене да се Малер отпусти. Ипак, како је државни тужилац Бил Бар истакао, Трамп је имао одличне разлоге да буде бесан. Он је две и по године био стављен на стуб срама због злочина који не само да није починио, већ се никада није ни догодио.

Од јесени 2016. до пролећа 2019. године Трамп је био изложен гнусним нападима. Тврдило се да су му Руси обезбедили победу, да је он незаконити председник окривљен за издају, да је агент Кремља, да је уцењен и да је преписао републиканску платформу по упутствима Владимира Путина.

МРЗИТЕЉСКА ДИЛЕМА
Подигла се велика прашина иако је Мaлер рекао све. Ипак, лажне оптужбе нанеле су озбиљну штету његовом председниковању и читавој нацији. Одговарање на њих је обележило добар део Трамповог мандата и уништило његове планове да поправи наше озбиљно угрожене односе са другом највећом нуклеарном силом на свету.

Ипак, сада се Трампови мрзитељи налазе у некој врсти дилеме. Њихов циљ је био да искористе „Русијагејт“ како би свргнули свог омрзнутог противника, преокренули резултате избора 2016. године, и како би Трамп у историјским уџбеницима био убележен као Путинова марионета која, да је било правде, никада не би ни крочила у Белу кућу. Малер није подржао њихове отпужбе. Он их је, заправо, све одбацио.

Роберт Малер

Ипак, Трампови непријатељи се неће зауставити. Ако би то учинили, то би значило да прихватају да су они који су бранили Трампа све време били у праву и да они не само да су учинили велику неправду према Трампу, већ и да су својим манијакалним гоњењем нанели штету својој земљи. То би такође значило и да дугују извињење Америци.

Признање грешке би одмах отворило нека питања.

Ако Малер, његови адвокати и његови ФБИ агенти након две године истраге нису могли да открију чврсте доказе који би доказали да су Трамп и људи у његовој кампањи били у дослуху са Русима, шта је онда био првобитни доказ који је коришћен као оправдање за покретање овог историјског и масовног напада на америчку председничку кампању и председнички кабинет Сједињених Држава?

Ако није било дослуха, после колико времена је Малер то схватио? Да ли му је требало две и по године да открије да није било завере? Имена која су испливала као оправдање за покретање првобитне истраге су Џорџ Пападопулос и Картер Пејџ, од којих је за овог потоњег било издато четири узастопна тајна судска налога за присмотру од стране ФИСА (Суд за обавештајни надзор у иностранству, прим.прев.). Ипак, ниједан од њих није био никада оптужен за заверу са Русијом.

КРЕДИБИЛИТЕТ НА КОЦКИ
Да ли је „Русијагејт“ био блеф који је послужио за покретање истраге и измишљени изговор за агенте „дубоке државе“ да се и током саме кампање побуне против Трампа како би га политички уништили?

Сенаторка Елизабет Ворен, председнички кандидат, позвала је на саслушање о импичменту у Одбору за правосуђе Представничког дома. Међутим, утисак је да њен позив мање има везе са доказима о високим преступима из Малеровог извештаја, а више са њеним личним слабим резултатима у истраживањима и напорима да прикупи средства за председничку кампању у првом кварталу ове године.

Тешко је видети  како ће демократе и њихови медијски савезници, који су уложили толико свог угледа и наде у Малеров извештај, сада све то заборавити и признати да су погрешили. Њихови интереси им неће то дозволити, њихова репутација то не би могла поднети.

Ако је тако, где смо се ми запутили? Медији који нису наклоњени Трампу и кандидати другог реда за демократску номинацију ће сада притиснути главне кандидате да се придруже њиховом позиву за импичмент. Неки ће послушати те повике.

Но, да ли ће Џо Бајден, Берни Сандерс, Бето О’Рурк, Пит Батгејг или Камала Херис, који имају планове на којима желе да пораде, прихватити да постану само још један глас више који вапи за Трамповим импичментом?

Сада је на коцки кредибилитет Демократске странке. Ако Малер није могао открити дослух, који је разлог да се поверује да ће Одбор за правосуђе Џерија Надлера успети да га пронађе и да потом убеди земљу да је он открио оно што бивши директор ФБИ-ја (Малер) није могао.

Џеролд Надлер

Уз пропаст приче о завери и дослуху, и Малерове речи да опструкција правде није доказана, обновљени напад на Трампа поприма изглед огољеног и очајничког пуча „дубоке државе“ и медија против председника кога се плаше да не могу победити на изборима.

Патрик Бјукенен је аутор књиге „Никсонови ратови у Белој кући: Битке које су створиле и срушиле председника и заувек промениле Америку“.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org