Dojče vele: Hladnoratovsko rešenje za Kosovo?

Kao moguće rešenje budućih odnosa između Beograda i Prištine pominje se i Sporazum sklopljen 1972. između tadašnje SR Nemačke i NDR

Zapadnobalkanski samit u Berlinu sazvan je sa ciljem „razmene mišljenja“. Ali zapravo će se sve vrteti oko pokretanja dijaloga na relaciji Beograd-Priština. A tu se spominju i neka rešenja iz prošlosti.

Zapadnobalkanski samit na koji su pozvali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, odmah je nakon sazivanja otvorio čitav niz pitanja.

Neuobičajeni sastav učesnika (drugačiji od formata zapadnobalkanskog Berlinskog procesa), vreme održavanja i kontradiktornost očekivanja strana pozvanih u Berlin, podgrejavali su znatiželju medija širom Evrope, posebno u delu kontinenta na koji se on odnosi. Gotovo da nije bilo dana a da neki od medija nije izbacio neku novu teoriju o tome šta bi u Berlinu 29. aprila ustvari moglo da se desi.

NEMAČKO-NEMAČKI MODEL
Sada se pojavila i jedna nova teorija o tome da bi Nemačka mogla da vrati suprotstavljene strane za pregovarački sto. Kako DV saznaje iz krugova bliskih nemačkoj vladi, kao moguće rešenje budućih odnosa između Beograda i Prištine u igru je ušao jedan istorijski model: Sporazum o temeljima za međusobne odnose koji je 1972. sklopljen između tadašnje Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike. Sporazum je donesen u jeku politike približavanja tadašnjeg kancelara Vilija Branta, a otvorio je mogućnost za sprovođenje nekih rešenja po principu „vuk sit, ovce na broju”, u okviru kojeg su zemlje koliko-toliko normalizovale odnose, a da nisu službeno priznale jedna drugu.

Ali da li taj model može da se primeni u slučaja Srbije i Kosova? Diplomatski izvori za DV procenjuju da je teško za očekivati da će predsednik Vučić staviti svoj potpis ispod dokumenta koji Srbiji brani blokiranje zahteva za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, jer bi to de fakto značilo i priznanje.

Srpski predsednik Vučić ionako već danima pokušava da smanji očekivanja od samita u Berlinu, a u tome ga prati i njegova premijerka. Ana Brnabić je još prilikom poslednje posete Berlinu, u novembru prošle godine, na Privrednoj konferenciji lista Zidojče cajtung istakla da članstvo u Evropskoj uniji za sada i nije tako važno. „Da me pitate da li bi htela da Srbija sutra uđe u Evropsku uniju, ja bih rekla ne. Jer Srbija nije spremna”, rekla je tada premijerka. Rano umanjivanje štete od onoga što bi moglo da nastane ako Srbija i dalje odbije da popusti u slučaju Kosova?

Ni signali iz Prištine uoči berlinskog susreta nisu baš ohrabrujući. Predsednik Tači je izjavio da od samita ne bi trebalo očekivati mnogo, a njegov premijer Haradinaj je u poslednjem razgovoru pred odlazak u Berlin od Srbije zatražio isplatu ratne odštete, što baš i ne deluje kao deeskalacija.

ZAKOPATI IDEJE O RAZMENI TERITORIJA
Međutim, jedan od najvažnijih zadataka današnjeg samita za Berlin je da se napokon zakopa ideja u razmeni teritorija, kao moguće rešenje blokade pregovora. To je jasan stav Angele Merkel od samog početka, ali očigledno je da još uvek postoje glasovi koji se zalažu za tu opciju pa to treba na berlinskom sastanku i suzbiti. I to je poruka koja nije samo upućena u smeru Beograda i Prištine, nego i ostalih centara moći u regiji. Kandidata koji bi mogli lakomisleno da posegnu za tim mehanizmom na žalost ima dovoljno.

Član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, Kristijan Šmit, koji se nedavno vratio iz Beograda i Prištine, gde je pripremao teren za berlinski susret na vrhu, za DV je nedvosmisleno dao do znanja da Berlin ni u kom slučaju neće da pristane na promenu granica na Balkanu. „Očekujem novu dinamiku za rešavanje nerešenih problema suživota na zapadnom Balkanu, a promene granica sigurno ne spadaju u ta rešenja. Zamisao etnički čistih država na jugoistoku Evrope je nemoguće ostvariti”, rekao je Šmit za DV.

Njegova očekivanja od zapadnobalkanskog samita, kao i kod većine onih koji su se o tom susretu izjasnili poslednjih dana, nisu velika. „Očekujem da će učesnici susreta da se dogovore oko transparentnih pregovora sa jasnim rasporedom što bi na kraju dovelo do cilja, a to je dogovor iza kojeg stoje svi”, rekao je Šmit. On je objasnio i šta smatra preprekama konačnom dogovoru: „Uvođenje posebnih taksi i pitanje pravnog statusa ne bi trebalo da stoji na putu ka rešenju”.

I Šmit je jasno ukazao na to da nemački politički vrh smatra da je došlo vreme da EU na čelu sa Nemačkom i Francuskom stvari preuzme u svoje ruke. „Pronalazak rešenja zahteva aktivno učestvovanje Evropske unije, Francuske i Nemačke”, rekao je Šmit. Jasna poruka Briselu, ali i jasna poruka Vašingtonu i Moskvi: mi smo ti koji odlučuju o budućnosti Evrope i o procesu proširenja Evropske unije.

BERLIN LjUT NA BRISEL
Povodom uloge EU, kako za DV kažu poznavaoci prilika u Briselu, kancelarka Merkel je „izuzetno ljuta” na visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini zbog njenog podržavanja ideje o razmeni teritorija.

Kako piše Radio Slobodna Evropa, Mogerinijeva zbog toga uopšte nije ni bila pozvana na samit, već predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Ali zbog njegove sprečenosti, Federika Mogerini ipak dolazi, ali u funkciji Junkerove zamenice, tj. potpredsednice Evropske komisije. U Berlin nije pozvan ni komesar Evropske komisije za pregovore o proširenju Johanes Han. Službeno on nije pozvan jer se „u Berlinu neće raspravljati o proširenju”.

RAZOČARANjE ZA SKOPLjE?
Ali to nije sasvim tačno jer će se kancelarka Merkel pre samog samita sastati na odvojenim razgovorima sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, Zoranom Zaevom i Edijem Ramom.

Nemačku kancelarku tu pre svega očekuje nezahvalan zadatak da Zaevu objasni da od otvaranja pristupnih pregovora na samitu EU u junu neće biti ništa. U najboljem slučaju, kako tvrdi izvor u Briselu, Severna Makedonija bi pokretanje pregovora eventualno mogla da dobije tek na samitu EU u decembru. Razlog za to je žestoko protivljenje Francuske svakoj novoj naznaci proširenja.

 

Autor Nenad Krajcer

 

Izvor Dojče vele, 29. april 2019.