Дојче веле: Иде ли Додик у Анкару да га Ердоган „амортизује“

„Добри“ односи Ердогана и руског председника Владимира Путина могу да „амортизују“ претње Милорада Додика сецесијом Републике Српске

Додик и Џаферовић су у посети Ердогану што је прилика да се у анализама опет пробистри балканска геополитика. Међутим, саговорници ДВ кажу да је паметније причати о инвестицијама и интересима уместо крупној политици.

Двојица чланова Председништва БиХ, Милорад Додик и Шефик Џаферовић, на позив председника Турске Реџепа Ердогана бораве у званичној посети Турској. У Анкару је позван и трећи члан Председништва Жељко Комшић који „из оправданих разлога“ не може да путује.

Најављено је потписивање новог Уговора о слободној трговини две земље када су у питању услуге и јавне набавке. „БиХ је, поред Сингапура, једина земља којој је Турска дозволила слободан приступ услугама и трговини“, казао је министар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић, појашњавајући да би БиХ сада у Турску годишње требало да извози око 15.000 тона меса.

Додик је уочи посете изјавио да је побољшање економских односа главни мотив посете Анкари. Додао је да ће настојати да „откоче“ разговоре о турској подршци изградњи ауто-пута који би требало да повеже Београд и Сарајево, али и да ће се разговарати и о „бројним политичким питањима“.

Додик се нада да ће турски званичници сугерисати да се у БиХ прво формира власт, а тек онда разговара о Акционом плану за чланство у НАТО (МАП). „Очекујем да то чујем од Ердогана, што би значило да су се ови у Сарајеву прекомбиновали када је реч о опструкцији формирања власти“, рекао је Додик. Бошњачки политичари, међутим, подсећају да се БиХ већ определила за МАП и прикључење НАТО, што је регулисано и Законом о одбрани.

„АМОРТИЗАЦИЈА“ ДОДИКА?
Политички аналитичар из Сарајева Џевад Кучукалић каже да су односи БиХ и Турске „традиционално добри“ те да се и од ове посете могу очекивати додатни импулси. „Истина, владајућа партија турског председника је имала неуспех на последњим локалним изборима, посебно у Анкари и Истанбулу, али то највероватније неће утицати на најављене пројекте, међу којима су и заједничке инвестиције и извођење радова на спајању Сарајева, Београда и Истанбула.“

„Турска има проблема и са америчким рестрикцијама због сувишног приближавања и сарадње Анкаре са Путином и Москвом и куповине иранске нафте, али ће остати код зацртаног плана договорене сарадње када је БиХ у питању“, додаје Кучукалић за ДВ.

Наш саговорник верује да „добри“ односи Ердогана и руског председника Владимира Путина могу да „амортизују“ претње Милорада Додика сецесијом Републике Српске. „У ситуацији када је пут БиХ ка ЕУ још неизвестан и далек, није лоше имати добре односе и са таквим силама какве су Турска, Русија или Кина, како због инвестиција, туризма и извоза, тако и глобалне политике и економије“, истиче Кучукалић.

ВЕЛИКЕ УТАКМИЦЕ ПРАТИТИ СА ТРИБИНА
Новинар БХРТ Бењамин Бутковић пак каже да БиХ има проблем са дефинисањем спољне политике, па се то рефлектује и на билатералне односе. „Због ‘историјског дуга’ према САД у заустављању рата, БиХ је већ деценијама некритички окренута према Западу, а због геополитичке позиције према ЕУ. То је БиХ довело у трајну позицију зависника и послушника који при томе има проблем да схвати да ни са САД ни са ЕУ није у равноправном партнерству.“ „Зато се у неким круговима поставља питање треба ли у односима с Руском Федерацијом и Турском, па и Кином заузети опрезнији став, да не би наљутила своје политичке туторе“, каже Бутковић за ДВ.

Он наглашава да БиХ у конкретном односу с Турском треба да води рачуна о својим интересима, пре свих економским, културним, али и историјским. „Политички интереси свакако нису јединствени у БиХ, па их је због тога у класичном националном смислу немогуће дефинисати. Спорни начин владавине турског председника треба оставити да реши турски народ, (не)поштовање људских права Турци морају решавати заједно с међународним организацијама које се тим питањем баве, однос према геноциду над Јерменима нека реше међународни судови и велике силе, БиХ се ту свакако неће ништа битно питати“, каже Бутковић.

Наш саговорник закључује да „мала земља“ на размеђи цивилизација мора водити прагматичну политику, оставити се приче о „пријатељским земљама“, јер свет функционише на бази интереса, па треба узети највише што може и од Запада и од Истока, а велике утакмице пратити са трибина.

 

Аутор Самир Хусеиновић

 

Извор Дојче веле, 02. мај 2019.